Читај ми!

Ноћ истраживача – ДНК временска капсула, фонтана у флаши и лов на благо

Посетиоци Ноћи истраживача у Београду 25. септембра ће имати прилику да науче да направе модел сопствене ДНК временске капсуле, упознају се са тајнама Сунчевог система, сазнају како се уз помоћ инсеката решавају злочини и да ли смо већ успоставили контакт са ванземаљцима.

Како су најавили организатори, и ове године ће бити организован „Лов на благо". Овај лов на вредне награде провешће малишане кроз главну београдску улицу и бројне научне задатке, учећи их како да направе фарму будућности или пак како да проговоре клингонски.

Шеста Ноћ истраживача биће одржана од 16 до 23 часа широм Србије, а најбогатији програм уз много науке и више него довољно забаве спрема се у престоници.

Манифестација ће у Београду бити одржана на неколико локација дуж целе Кнез Михаилове улице, у дворишту Ректората Универзитета у Београду, Академском парку, Педагошком музеју, испод колонада Хемијског факултета и у тржном центру Делта сити.

Посетиоци ће се већ у Галерији Прогрес и Академском парку заљубити у науку. Ту ће моћи да науче како да направе праву фонтану унутар флаше, да открију како да до јаких мишића доћу уз помоћ научних открића, а задивиће их и ретко виђен ватрени торнадо.

На Научно-истраживачкој бини у Чика Љубиној биће одржана представа о једној од највећих научница свих времена - Марији Кири, уз предавање о музици која лечи, али и комад о цвећу и дрвећу који су се нашли у улози спасилаца планете Земље.

Своја врата те вечери отвориће и јединствена Учионица будућности, у којој ће таблети, интерактивне табле, математичке формуле које лебде у ваздуху и хемијски експерименти са експлодирајуће занимљивим резултатима показати колико школа може бити забавна.

У Медија лаб, научници ће разоткрити утицај медија на живот и науку, и посетиоцима понудити пут око света у 60 минута или један-на-један разговоре са нашим научницима широм света.

Београђани ће моћи да открију како изгледа сасвим (не)обична футуристичка Дневна соба или упознају симпатичног робота по имену Филе, првог у нашој историји који је слетео на комету, који ће дочекивати посетиоце у лабораторији из будућности.

Најрадозналији ће моћи да упознају научнике у приватном животу, кувају са њима или завире у њихове најлепше успомене из прошлости сачуване на фотографијама.

У згради Ректората Универзитета у Београду своја врата отвара велики Рециклаззни кварт, посебно одељење Ноћи истраживача, где ће посетиоци моћи да науче како уз помоћ науке да спасу здравље наше планете и заштите свет око себе.

Тржни центар Делта сити први пут учествује у Ноћи истраживача. Кроз радионице прилагођене најмлађим узрастима, деца ће тамо научити како да се заљубе у физику и математику, отиснуће се на пут у средиште зуба и уз помоћ малу помоћ науке савладати све харипотеровске чаролије.

У Ноћи истраживача на релацији Студентски трг - Славија - Студентски трг саобраћаће Научни аутобус који ће бесплатно превозити све путнике. Друштво ће им том приликом правити млади истраживачи од којих ће моћи да сазнају све о животу научника у Србији, као и бројне детаље о животу једне од најпознатијих светских научница - Марије Кири.

У оквиру Европског ћошета посетиоци ће моћи да се упознају са европским пројектима који се реализују у Србији и решавањем анкете освоје светлуцаве награде. Посетиоци ће добити и прилику да се упознају са добитницима првог ЕРЦ пројекта у Србији BIRTH, носиоцима РЕГПОТ пројекта "SERBORDISinn", а потом и са првим добитницима Марија Кири стипендије у Србији.

Координатори манифестације у Србији су Фестивал науке, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду (УБ) и Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Ноћ истраживача финансирана је из програма „Хоризон 2020“ који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру под-програма Марија Склодовска Кири.

Европа 25. септембра обележава 10. јубиларну Ноћ истраживача.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 16. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом