Читај ми!

EУ годишње баци 22 милиона тона jeстиве хране

У Европској унији се годишње баци 22 милиона тона хране која може да се конзумира, а у томе предњачи Велика Британија, показала је студија истраживачког центра при Европској комисији.

У Великој Британији се дневно баци хране у тежини конзерве пасуља по становнику, док се храна најмање баца у Румунији где бачена количина одговара тежини јабуке по особи дневно, показало је истраживање чији су резултати објављени у часопису Environmental Research Letters.

Истраживање које је спровео Заједнички истраживачки центар (ЈРЦ) Европске комисије, обухватило је шест од 28 чланица ЕУ - Холандију, Данску, Финску, Немачку и Румунију, у периоду 1996-2005, пише данас портал Еурaктив Србија.

Истраживач ЈРЦ-а Дејви Венам рекао је да у ЕУ може да се искористи 80 одсто бачене хране.

„То не само да ће уштедети доста новца потрошачима, већ и локалним властима које морају да плаћају сакупљање и третман отпада. Притом, то ће уштетеди велике количине воде и спречити испуштање реактивног азота, али и сачувати природне ресурсе, попут фосфора, земљишта и енергије“, додао је он.

У ЕУ се по становнику годишње укупно баца између 55 и 190 килограма хране, а у просеку 123 килограма, што је око 16 одсто укупне хране која дође до потрошача, утврђено је истраживањем.

Укупно 97 килограма бачене хране по становнику годишње може се спасити. То се односи на јестиви део који није конзумиран, док остаци попут костију, љуски од јаја или кора од воћа и поврћа спадају у део чије се бацање не може избећи.

Процењује се да се годишње по становнику баци између 45 и 153 килограма хране која се може конзумирати.

Притом, ако се од 45 килограма минимална количина која отприлике одговара једној јабуци дневно, помножи са бројем становника ЕУ, добија око 22 милиона тона бачене и даље јестиве хране годишње.

Максимална годишња количина од 153 килограма по становнику одговара количини од 420 грама дневно што је тежина мање векне хлеба, а када се то помножи са бројем становника добија се 75 милиона тона годишње.

Људи најчешће бацају воће, поврће и цереалије због кратког века трајања, али је месо то које садржи највеће количине азота и воде.

„У производњи меса више се троше ресурси тако да и мала сачувана количина бачене хране може имати велики ефекат у очувању ресурса“, каже Венам.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 16. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом