Englezi potrošili sreću, Španija je šampion Evrope!

Шпанија је четврти пут постала првак Европе. Играчи селектора Луиса де ла Фуентеа одржали су победнички низ, односно рекорд на Евру 2024 са импресивном игром, без пораза током турнира. Тим Герета Саутгејта је опет био близу коначног тријумфа, али није успео да зауставили ривале, или боље речено није успео да валоризује погодак Кола Палмера.

Шпанија је била боља екипа, још једном је показала велику храброст и стигла до победе у мечу пуном набоја и сјајне тактичке игре тимова.

Фудбал се опет није вратио кући, после 58 година и једине титуле првака света, Енглези су били близу, али и довољно далеко од трофеја намењеног најбољем тиму Европе. Енглеска се није осрамотила, али је у другом узастопном финалу Евра поражена.

Прво полувреме меча у Берлину на Олимпијском стадиону пред око 70000 људи протекло је без голова са великом опрезношћу тимова који су се више фокусирали на игру ривала, а мање на сопствене уигране акције у офанзиви. Међутим, други део меча започет је раним вођством Шпанаца. Веза између Ламина Јамала - Ника Вилијамса добила је епилог у 47. минуту када је тим Шпаније стигао до вођства захваљујући овом двојцу. Јамал је постао најмађи учесник финала у историји континенталних турнира. 

Тим Де ла Фуентеа је наставио са офанзивном игром и иницијативом у наставку, али није успео још једном да постигне гол. Енглеска је изједначила у 73. минуту, резервиста Кол Палмер је три минита раније ушао у игру, а везни играч је после додавања Џуда Белингема постигао гол са двадесетак метара удаљености ударцем по земљи у леву страну.

Шпанци су после примљеног гола кренули нападачки, Енглези су се вратили испред свог шеснаестерца, а Јамал је 82. минуту имао добру шансу за поготком, али је са десетак метара шутирао право у голмана Енглеске Џордан Пикфорда.

Шпанија је ипак стигла до победе и пехара у регуларном току утакмице, Марк Кукуреља је искористио непажњу дефанзиваца Енглеске и у 86. минуту центрирао по земљи, а резервиста Микел Ојарзабал је клизећим стартом са петерца матирао Пикфорда. Енглеска је била близу изједначења у финишу меча, после корнера, али су Шпанци у два наврата избацивали лопту са гол линије, једном голман Унаи Симон, а други пут Дани Олмо.

Шпанија је после 1964, 2008. и 2012. поново постала најбоља селекција у Европи, а четвртим пехаром је постала најтрофејнија свих времена у Европи, испред Немачке која има три титуле - 1972, 1980. и 1996. Енглеска је овим поразом постала прва селекција која је изгубила два узастопна финала на првенствима Европе.

Шпанија је првак Европе.

Због фаула над Наћом.

Сви фудбалери и чланови стручног штаба Шпаније су на ногама.

"Прелепа асистенција Кукуреље за Ојарзабала. Евидентна грешка Гуеија коју су Шпанци искористили", каже Јанковић.

Дани Олмо је успео да одбрани шут Гуеиа након одбитка и спречио изједначење Енглеске. Пре тога, после центаршута из корнера Деклан Рајс је покушао да постигне гол, али је Унаи Симон је одбранио ударац.

Микел Мерино ће играти уместо Ламина Јамала.

Ајван Тони ће играти уместо Фила Фодена.

Лоше су играчи Енглеске у дефанзиви затворили Кукурељу који је пре Вокера дошао до лопте и потом проследио на петерац до Ојарзабала који је затресао мрежу ривала.

Ле Норман је изашао из игре, а играће Наћо.

Ламин Јамал је имао изгледну прилику да постигне гол, али је Пикфорд још једном демострирао одличне рефлексе.

Фудбалери Шпаније су опет преузели иницијативу на мечу, круже око гола ривала, али без правих завршних додавања. Енглези су се опет повукли после постигнутог гола, тако специфично и аутентично за тим Герета Саутгејта.

"Одлична акција, као и код гола Шпаније. Очекујем продужетке, а можда и пенале. Мислим да ће Енглези победити", каже Богдановић.

Не рачунајући мечеве који су окончавани након пенала, Саутгејт није изгубио ниједну од својих 13 утакмица на европским првенствима као тренер - што је најдужа серија без пораза за једног селекцота у историји континенталних такмичења.

Сака, Белингем и Кол Палмер били су креатори акције. Палмер је послао лопту у десни голманов угао за изједначење Енглеске. Сјајна акција Енглеза за поравнање резултата. Учинило се да је игра утихнула и да су Шпанци спремни да сачувају резултат, али је на сцену ступио резервиса Палмер који је пре три минута крочио на терен.

Коби Мејну је приказао слабу партију у финалу, Кол Палмер ће га заменити.

Голман Енглеске Џордан Пикфорд је био принуђен да у два наврата у само једном нападу и акцији Шпаније избаци лопту такозваним боксовањем.

"Де ла Фуенте жели да дуже држи лопту са Ојарзабалом као лажном деветком и појача пас игру", наводи Јанковић.

Мората је изашао, капитенску траку дао је Карвахалу, а уместо њега играће Ојарзабал.

Опет је Јамал дошао иза леђа Шоу и успео да упути ударац ка голу Енглеске, али је Џордан Пикфорд био сјајан и одбранио његов ударац.

Испред три играча Шпаније, Белингем је у стилу Зинедина Зидана успео да прими лопту и потом да упути ударац левом ногом ка голу Шпаније која је прошла тик поред стативе.

Хари Кејн је завршио меч, Саутгејт је направио измену, Оли Воткинс ће играти у наставку. Кајл Вокер ће бити капитен тима.

"Прелепа акција и јако леп погодак Шпаније који ме је изненадио јер је пао на почетку првог дела. Такође, мислим да излазак Родрија неће много тога променити, јер Шпанија игра системски и нису битни појединци. Зубименди ће наставити тамо где је Родри стао", каже Богдановић.

За разлику од првог полувреме у коме је Белингемов утицај на игру Енглеске био минимизиран, у наставку меча је нешто израженији у офанзиви и спони између дефанзиве и напада.

"Највећи проблем Енглеза је што су им Шпанци одузели везни ред, те им напад није ефикасан. Када им везисти проиграју, могу се надати нечему", каже Вјетровић.

Шпанија је подигла ниво агресивности, после водећег гола Де ла Фуентеови играчи траже и други с којим би стигли на корак до освајања титуле првака Европе. Енглеска не успева да примири игру.

Победом у полуфиналу против Француске, Шпанија је остварила осам узастопних победа. Пораз од Колумбије од 1:0, 22. марта је једини пораз Шпанаца у последњих 18 мечева.

Џон Стоунс је добио жути картон на утакмици.

Ламин Јамал је покренуо акцију Шпанаца и искористио лошу кретњу дефанзиваца Енглеске. Лопту је додао до Ника Вилијамса, а потом је крилни нападач постигао гол, пославши лопту у супротан угао. Четврти пут да Енглези јуре резултат у нокаут фази Евра.

Шпанци су извели ударац са центра и почело је друго полувреме.

Луис де ла Фуенте је направио промену пре почетка другог полувремена, Зубименди ће играти у наставку, а изашао је Родри.

Фудбалски тренер и аналитичар РТС-а Александар Јанковић каже да је Белингем био без великог нападачког учинка.

"Шпанци су залепили Родрија на Фодена у покушају да га елиминишу. Одбрана Шпаније дуго држи лопту и због тога су им напади спорији, а везни ред без већег учинка. Са друге стране, Белингем је нешто дефанзивнији и нема толико утицаја на напад", каже Јанковић.

Додаје да један потез може решити меч.

"Шпанци су више контролисали ствари, али то не мора ништа да значи. Мислим да овакве утакмице решава један потез", истиче Јанковић.

Прво полувреме финала Европског првенства окончано је без голова. Шпанија је имала већу иницијативу, а Енглеска је дисциплинованом одбраном неутралисала нападе ривала.

Обе екипе су биле далеко од поготка, али су имале добру концепцију и чини се да су биле више усредсређене на кретњу противничких играча, а мање на уиграване акције у офанзиви.

Шпанија није дошла до уобичајеног вођства на који су навикли љубитеље фудбала. Енглеска је у великој мери била боља у дуелима, а екипа Де ла Фуентеа до сада није успела да пронађе ефикасни завршни пас. Поред кретивности, за победу ће бити пресудно и самопоуздање које ће произаћи из ефикасне игре на средини терена.

Франсоа Летексије је доделио још два минута игре у првом делу меча.

Дани Карвахал је био неспретан с лоптом на својој половини, а онда је Белингем искористио то и успео да дође до шеснаестерца ривала и потом проследи лопту до Кејна који је шутирао у правцу гола Шпаније, али је Родри успешно блокирао шут.

Репрезентација Шпаније заиграла је офанзивно у завршници првог полувремена. Вилијамс и Јамал мењају места на крилним позицијама, али их сјајно затварају Вокер и Шо.

Ритам игре је опао од тренутка када је Хари Кејн добио жути картон у 25. минуту. Дошло је до краће паузе када се указивала помоћ Фабијану Руизу, а потом су играчи обе селекције направили велики број прекршаја, услед чега је интензитет нешто другачији у односу на први део првог полувремена.

Шпански фудбалер Ламин Јамал постао је најмлађи играч у историји финала Европског првенства са 17 година и једним даном. 

Претходно је фудбалер Барселоне већ постао најмађи учесник Евра и најмлађи стрелац у историји такмичења. 

До сада је рекорд држао Португалац Ренато Санчес који је у финалу 2016. године играо са 18 година и 328 дана. На трећем месту је још један Португалац, Кристијано Роналдо, који је у финалу 2004. године имао 19 година и 150 дана.

Дани Олмо из Шпаније добио је жути картон због старта над Декланом Рајсом.

Фудбалери Шпаније имају чак 70 одсто поседа лопте у досадашњем делу утакмице. Изгледа да овакав однос снага на терену одговара тимовима. Енглези дисциплиновано прате ривала и покушавају да минимизирају ризик, одличном кретњом којом усмеравају везне играче још у раној фази противничких напада.

Енглеска је прва репрезентација која се пласирала у финале Европског првенста након што је губила у осмини финала, четвртфиналу и полуфиналу.

Капитен Енглеске Хари Кејн је добио жути картон зато што је стартовао над Фабијаном Руизом у циљу да дође до лопте, али је несмотрено ударио у ногу отвореним стопалом везног играча Шпаније.

Бивши фудбалер и аналитичар РТС-а Мирослав Вјетровић каже да су ривали равноправни у првих 20 минута.

"Енглези су изашли високо и за сада гледамо тотално равноправну утакмицу. Надам се да ће Шпанија појачати у наставку и да ће почети са својом препознатљивом игром", наводи Вјетровић.

Фудбалери Енглеске су примирили игру и на кратко преузели иницијативу на мечу, али су Шпанци брзо повратили позиционе нападе.

Екипа Шпаније игра веома интелигентно, напада преко централних везних играча и потом шири игру преко крилних фудбалера, али на крају завршни пас не успева да дође до истуреног Морате.

Герет Саутгејт је тек трећи селектор који је стигао до два финала на европским првенствима, после Немаца Хелмута Шена (1972,1976) и Бертија Фогтса (1992, 1996).

Поред краљева и принчева, финале у Берлину прате и председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер, шпански премијер Педро Санчез и председница Бундестага Барбел Бас.

Фудбалери Енглеске су прихватили неминовност на мечу, јер покушавају преко контранапада и из пркеид игре да дођу до водећег гола.

Интензитет игре је нешто висок када се Шпанија брани, јер има тенденцију да одузме лопту ривалу.

"Сака ми делује као играч који би могао једним потезом да реши меч", каже Богдановић.

Након уводних 10 минута, делује да је Шпанија опаснија, ствара прилике, али не успева да направи егзекуцију, будући да су Енглези јако фокусирани на преузимања испред и унутар шеснаестерца.

Само је Немачка, са 14 учешћа, више пута од Шпаније била на европским првенствима. Шпанци су у Немачкој 12. пут изборили учешће на континенталном турниру. Играли су 11 пута у последњих 12 издања, а у том низу пропустили су тек турнир 1992. године у Шведској.

Фудбалери Шпаније загосподарили су тереном у виду притиска и поседу лопте. Стрпљиво нападају, али не добијају простора у последњој трећини да угрозе гол ривала. Енглези синхронизованом тимском игром бране свој гол.

Бивши фудбалер и аналитичар РТС-а Раде Богдановић каже да је исход финала увек тешко предвидети.

"Шпанија је фаворит. Много више су показали од Енглеза у досадашњем току турнира, али се у финалу никад не зна", истиче Богдановић.

Финалисти Европског првенства мирно су започели дуел у Берлину, уз одличну и дисциплиновану игру на средини терена. Шпанија је преузела иницијативу са жељом да у наставку меча доминира у поседу лопте.

Енглеска је ставила у дефанзиви, док Шпанци покушавају преко крилних играча да дођу до шеснаестерца ривала.

Ударац са центра терена извели су фудбалери Енглеске. Почело је финале Европског првенства!

Химна Шпаније "Краљевски марш" управо почиње с инотнирањем.

Химна Енглеске "Боже, чувај краља" је почела с инотинирањем у Берлину.

Фудбалери Шпаније и Енглеске, предвођени Моратом и Кејном излазе на терен стадиона у Берлину.

Трофеј који ће подићи победници изнео је Ђорђо Кјелини, некадашњи италијански фудбалери.

Химну Европског првенства извели су амерички поп бен One republic и немачка кантауторка Leony.

Немачки канцелар Олаф Шолц пратиће финале Европског првенства.

На Олимпијском стадиону у Берлину почела је церемонија затварања Европског првенства уз перформанс плесача који се налазе на терену.

Генерални директор Фудбалског клуба Црвена звезда Звездан Терзић пратиће финале Европског првенства. На Олимпијском стадиону налази се у друштву премијера Мађарске Виктора Орбана.

Шпанија је прва репрезентација која је победила у шест утакмица на једном издању Европског првенства.

Енглеска је непоражена у претходних пет утакмица на Олимпијском стадину у Берлину, иако је једини реми у том низу, 0:0 против Западне Немачке у реваншу четвртфинала Европског првенства 1972. године само потврдио укупан пораз од 3:1.

Последњи меч одиграли су 26. марта 2016, а окончан је победом од 3:2 против селекције Немачке.

Мађарски премијер Виктор Орбан је стигао на Олимпијски стадион и гледаће финале Европског првенства.

Идеју за европски фудбалски турнир националних тимова предложио је некадашњи генерални секретар фудбалске федерације Француске Анри Делоне 1927. године. Првенство је први пут одржано тек 1960, три године после смрти Француза. Трофеј који се додељује шампиону континента носи име у његову част.

Селектор фудбалске репрезентације Србије Драган Стојковић Пикси срео се и разговарао са чувеним италијанским тренером Фабиом Капелом у Берлину, где ће присуствовати финалној утакмици Европског првенства између Шпаније и Енглеске.

Трио Реал Мадрида Дани Карвахал, Начо и Хоселу могао би да се придружи списку играча који су истог лета освојили Европско првенство и Лигу шампиона. Белингем такође има исту прилику као и његови саиграчи из Реала.

Помало је тужна фудбалска сторија о Харију Кејну, једном од најбољих нападача данашњице који још увек нема значајан тимски успех, упркос великом залагању. Отима се из Кејнових руку свака радосна помисао, а добро је познато да се после играчке каријере рачунају само трофеји, славни тренуци, велике победе и порази. Кејнову каријеру до сада су обележили покушаји успеха.

Међутим, није истина да Кејн никада није освојио тимски трофеј. Наиме, Тотенхем је са Кејном у тиму тријумфовао у Ауди купу 2019. године.

Кејн је други најбољи стрелац у историји Премијер лиге са 213 голова и најбољи стрелац у историји репрезентације са 65 голова.

Имао је могућност да наступа и за Ирску, ислед очевог порекла, али се определио за Енглеску коју је водио до полуфинала Светског и финала Европског првенства.

Након што је Луис Енрике поднео оставку после пораза од Марока и елиминације са Светског првенства, очекивало се да ће Фудбалски савез Шпаније морати добро да се намучи како би пронашао његову замену и селектора који би коначно донео са собом континуитет добрих игара. Ипак, само четири дана од Енриковог неопозивог отказа, Луис де ла Фуенте, некадашњи леви бек Атлетик Билбаа и селектор млађих категорија Шпаније добио је унапређење, након што је претходно водио шпанску селекцију до 23 године.

Највећи део своје играчке каријере Де ла Фуенте је провео управо у Билбау, чију је омладинску школу прошао пре него што је неколико година провео у другом тиму. Са тимом из Баскије освојио је две титуле шампиона Шпаније, а наступао је још и за Севиљу и Алавес.

Тренерски занат почео је да пече у нижеразредној Портулагети 1997. године, након чега је педводио Ауреру, млађе категорије Севиље и Билбаа, као и други тим баскијске екипе.

Две године је провео и као главни тренер Алавеса, пре него што је 2013. добио посао тренера репрезентације Шпаније до 17 година. На тој позицији провео је пет сезона, након чега је преузео селекцију до 21 године коју је водио све до унапређења. Велико искуство у раду са млађим категоријама донело му је посао селекотра А селекције, а додатно је помогла и сребрна медаља са Олимпијских игара у Токију.

Одмах по доласку, Де ла Фунете је показао да му период прилагођавања неће бити потребан. Осим рутинског пласмана на Евро, освојио је и треће издање Лиге нација у чијем финалу је Шпанија након пенала савладала Хрватску.

На последња четири велика турнира, Енглеска је играла у завршницама, али је недостајао победнички, шампионски карактер, који несумњиво понајвише долази од селектора и стручног штаба. Селектор репрезентације Енглеске је Гарет Саутгејт, још од 2016. године.

Саутгејт је предводио национални тим на првенству света 2018. где су такмичање окончали на четвртом месту. У полуфиналу изгубили су утакмицу од Хрватске, а у мечу за бронзу Белгија је била боља.

Мундијал у Русији био је први турнир за Енглезе на коме су се нашли у завршници такмичења још од Европског првенства 1996. године, када је Саутгејт био активан играч. Енглеска је потом играла завршни турнир и у Лиги нација у лето 2019. године и заузела треће место. Ипак, све наде су полагане на шампионату Европе 2021. године.

Финале на Вемблију било је прижељкивано, а потом кошмарно. Саутгејт је жестоко критикован од навијачке, али и стручне јавности, јер је у пенал завршници против Италије, извео тројицу, тада младих фудбалера који су промашили ударце.

Прво је Маркус Рашфорд погодио стативу, затим је Ђанлуиђи Донарума одбранио шут Џејдона Санча, и на крају је Букајо Сака шутирао у исту (десну) страну, као његов претходник, а Донарума је још једном зауставио ударац.

На Мундијалу 2022. године у Катару Енглеска је заузела шесто место у укупном пласману. Поражени су у четвртфиналу од Француске.

Саутгејт је реформисао репрезентацију Енглеске, али на таласу славних времена враћа наду и покушава да испише блиставу страну историје енглеског фудбала.

Енглеска је 1996. године била домаћин Европског првенства у фудбалу, а тада су навијачи направили песму "Football’s coming home" - "Фудбал се враћа кући". Снове "Гордог Албиона" тада су срушили Немци у полуфиналу, а 25 година касније уз исте стихове - Италијани у финалу. У Немачкој, Енглези ће играти 11. пут за прву европску титулу у историји тима.

Плејада енглеских играча попут Бобија Робсона, Герија Линекера, Алана Ширера, Пола Сколса, Вејна Рунија, Стивена Џерарда, Френка Лампарда и други фудбалских велемајстора нису осетили пуну сласт тријумфа с националним тимом.

Енглеска је два пута била трећа на првенствима Европе - 1968. и 1996, а једном је завршила на другом месту 2021.

Уколико се погледају претходни резултати, утисак је да док тихо тече Темза, фудбал упорно бежи од куће, јер значајне титуле још од Мундијала 1966. године нема на полицама витрина Фудбалског савеза Енглеске.

Енглеска би, уколико освоји трофеј, била 11. репрезентација која је освојила Европско првенство.

Енглеска је тек четврта земља која је узастопно стигла до финала Европског првенства, после Немачке (1972, 1976, 1980 као Западна Немачка; 1992, 1996 као Немачка), Совјетског Савеза (1960, 1964) и Шпаније (2008, 2012). Од тога су Западна Немачка 1980. и потом Немачка 1996. освојиле трофеј пошто су четири године раније изгубиле одлучујућу.

Ниједна екипа никада није изгубила два узастопна финала Евра; само је Југославија (1960, 1968) два пута завршила као вицешампион.

Шпанија игра пето финале, што их је довело испред Италије и Совјетског Савеза који имају по четири наступа и иза Немачке са шест финала на континенталним турнирима.

Шпанија је једина репрезентација која је успела да одбрани трофеј првака Европе - тријумфом турнирима 2008. и 2012. године. Победа против Италије са 4:0 2012. је највећа у финалу европских првенстава.

Француз Франсоа Летексије судиће финални меч. На овогодишњем турниру судио је три утакмице: Шпанија - Грузија, Данска - Србија и Хрватска - Албанија, док је био четврти арбитар на мечу Немачка - Шкотска.

Помоћне судије биће Французи Сирил Миније и Мехди Рамуни, док је за четвртог арбитра одређен Пољак Симон Марчињак. Пољак Томаш Листкјевич је одређен за помоћног резервног судију.

У ВАР соби биће Французи Жером Бризар, Вили Делажо и Масимилијано Ирати из Италије.

Селекције Шпаније и Енлеске одиграле су 27 међусобних сусрета. Шпанија је победила 10 пута, а Енглеска је однела три победе више. Екипе су четири пута одиграле реми. Шпанци су постигли 32 гола, а Енглези 45 погодака.

Први дуел тимови су играли 15. маја 1929. године у Мадриду, а Шпанија је победила са 4:3 у пријатељском сусрету. Последњи меч, екипе су одиграле у Лиги нација 2018. године, Енглеска је победила са 3:2 у Севиљи.

Енглезима и Шпанцима ће ово бити трећи меч на Европском првенству, а Енглеска је је тријумфовала у претходна два. 

У групној фази 1980. године Енглеска је у Напуљу победила Шпанију са 2:1. Финалисти Евра су и 1966. године играли меч, у осмини финала на Вемблију, где је Енглеска победила на пенале након нерешеног меча без голова.

Састали су се два пута и на Светском првенству - 1950. Шпанија је победила 1:0 у групној фази у Рио де Жанеиру, а 1982. одиграла је нерешено без голова на Сантјаго Бернабеуу у другој групној фази.

На путу Шпанцима до титуле првака Европе, као последња препрека стоји Енглеска - екипа која је показала висок ниво зрелости. Последњи погодак, пре финала, демонстрирао је снагу играчког кадра којим располаже тренер Герет Саутгејт.

Све утакмице у нокаут рунди Енглези су почињали такорећи из минуса и успевали су да преокрену резултат на крају. То учвршћује одлучност и самопоуздање тиму уочи дуела против Шпаније.

У досадашњем делу турнира, Енглеска је уписала 3593 тачних додавања од укупно 3986 покушаја, што чини 90,34 одсто успешности. 821 додавање било је успешно од 934 кратких пасова. Највише је било средњих пасова 2496 успешних од укупно 2660, а најмање су Енглези практиковали дуга додавања - 276 је било прецизних у 392 покушаја.

Истакнути фудбалери Енглеске на Евру били су Хари Кејн са три поготка, Џуд Белингем са два, Букајо Сака и Оли Воткинс са по једним голом. На шест утакмица бранио је Џордан Пикфорд који је примио четири гола.

Неколико шпанских играча је или играло са Џудом Белингемом, или су покушавали да га зауставе у дресу Реал Мадрида. Биће занимљиво гледати покушаје фудбалера Луиса де ла Фуентеа у циљу минимизирања његовог утицаја у игри Енглеске.

За многе љубитеље фудбала, Шпанија је била најбоља екипа током целог турнира, придобила је навијаче широм Европе узбудљивим нападачким стилом игре који спаја искуство ветерана оличено у Родрију и Алвару Морати са великим потенцијалом и талентом фудбалера као што су Ламин Јамал и Нико Вилијамс. 

Шпанија је изузетно технички прецизна екипа, не би било исправно истаћи једног играча, али би било поштено рећи да је подједнако добра на свим деловима терена, уосталом то говори и гол разлика од 13 датих и само три примљена гола на турниру.

Током турнира Шпанија је уписала 90 одсто тачних додавања, од 3547 било је 3202 прецизна паса. Кратка додавања су успела 708 пута из 812 покушаја, средњих 2253 од укупно 2390, а најмање је било дугих 244 од 345 пасова.

Девет фудбалера уписало се у стрелце на овом турниру, Дани Олмо је уписао три, а Фабијан Руиз два гола. Поред њих прецизни су били и Јамал, Феран Торес, Алваро Мората, Нико Вилијамс, Родри, Микел Марино и Дани Карвахал.

Енглеска је групну фазу играла у групи Ц:
1:0 против Србије (Белингем 13)
1:1 против Данске (Кејн 18; Јулманд 34)
0:0 против Словеније

Осмина финала:
2:1 продужеци, против Словачке (Белингем 90+5, Кејн 90+1; Шранц 25)

Четвртфинале:
1:1 и 5:3пенали, против Швајцарске (Сака 80; Емболо 75)

Полуфинале:
2:1 против Холандије (Кејн 18пенал, Воткинс 90+1; Симонс 7)

Шпанија је групну фазу играла у групи Б:
3:0 против Хрватске (Мората 29, Фабијан Руиз 32, Карвахал 45+2)
1:0 против Италије (Калафјори аутогол 55)
1:0 против Албаније (Феран Торес 13)

Осмина финала:
4:1 против Грузије (Родри 39, Фабијан Руиз 51, Вилијамс 75, Олмо 83; Ле Норман аутогол 18)

Четвртфинале:
2:1 против Немачке (Олмо 51, Мерино 119; Вирц 89)

Полуфинале:
2:1 против Француске (Јамал 21, Олмо 25; Коло Муани 9)

Шпанија је једна од две најуспешније репрезентације у историји Европе са три титуле, колико има и Немачка, а без сумње, циљ им је да остваре трећи тријумф на последњих пет турнира. Енглеска је, у међувремену, стигла до другог узастопног финала и нада се да ће освојити трофеј први пут пошто је изгубила на пенале од Италије на Вемблију 2021. године.

Обе екипе су у полуфиналним дуелима победиле ривале са 2:1. Шпанија је испратила Француску кући, после меча Минхену 9. јула захваљујући головима Данија Олма и пре тога Ламина Јамала - што га чини најмлађим стрелцем у историји европских првенстава. 24 сата касније, гол резерве Олија Воткинса у финишу меча донео је Енглеској победу против Холандије у Дортмунду, а Хари Кејн је био прецизан са беле тачке у првом полувремену.

Адолф Хитлер и Херман Геринг на великој трибини на Олимпијском стадиону посматрајући дешавања на терену на Играма у Берлину. Олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер и одржане су под сенком јачања нацизма и фирера који је свету желео да покаже супериорност Немачке и аријевске расе.

Американац Џеси Овен (у средини), салутира током уручења златне медаље у скоку удаљ, поред освајача сребрне медаље Луз Лонг, (десно), из Немачке и бронзане медаље Наото Тајиме из Јапана, на Олимпијским играма 1936. у Берлину. Артефакти из нацистичке прошлости чувају се на берлинском Олимпијском стадиону.

Уместо нациста, на Олимпијском стадиону се истакао тамнопути амерички атлетичар Џеси Овенс, који је освојио четири златне медаље, што је био подвиг ненадмашан наредних 48 година.

На Олимпијским играма у Берлину, 1936. године Овенс је освојио четири златне медаље: 3. августа је победио на 100 метара, 4. августа у скоку удаљ, 5. августа на 200 метара, а 9. августа, као члан штафете (Џеси Овенс, Ралф Меткалф, Фој Дрејпер и Франк Викоф) тријумфује на 4x100 метара.

Тај подвиг остао је ненадмашен све до 1984. године и Олимпијских игара у Лос Анђелесу, где његов подвиг понавља Карл Луис.

Током Другог светског рата стадион је претрпео малу штету, а после пада Берлина користила га је британска војска.

Овенс није једини атлетичар који је на стази берлинског стадиона исписао историју, пошто је у августу 2009. Јусеин Болт на истом месту, у размаку од свега четири дана, поставио и даље актуелне светске рекорде на 100 и 200 метара.

Олимпијски стадион у Берлину има историју дугу преко 100 година током којих је био сведок бурних дешавања која су мењала Немачку и свет. На њему су падали светски рекорди, угостио је олимпијце, био домаћин финала Мундијала и финала Лиге шампиона, а ове године ће први пут бити поприште утакмице вредне титуле шампиона Европе у фудбалу.

Ово ће бити прво финале Европског првенства које ће се одиграти на Олимпијском стадиону у Берлину, на коме је Италија победила Француску у финалу Светског првенства 2006, а Барселона у финалу Лиге шампиона 2015. године надиграла Јувентус са 3:1.

Победник Европског првенства славиће у главном граду и политичком центру Немачке, космополитској метрополи у срцу Европе иза које је бурна прошлост и садашњост у којој се прожимају многе културе и спајају различитости.

Берлин је град са више од три и по милиона становника, брзог темпа живота, различитости на сваком кораку и богате и бурне историје, чије ће странице на лето бити допуњене.

Европско фудбалско првенство дошло је до краја - 24 екипе надметале су се у групној и нокаут фази, а после месец дана остале су два најбоља. Шпанија и Енглеска одиграће меч након кога ће бити познат нови шампион Старог континента. Шпанија тражи рекордну четврту титулу, док Енглеска жели први трофеј европског шампиона.