„Srpski nacionalni interesi – juče, danas, sutra“ u Brunenu

Cilj ovog projekta je uspostavljanje trajnog institucionalnog okvira za politiku pamćenja, očuvanje kulturnog identiteta i zaštitu istorijske istine srpskog naroda, uz snažnu podršku Vlade Republike Srbije. U svom obraćanju ministar Milićević je istakao da projekat nije reakcija na pojedinačne pojave revizije istorije, već temeljna i dugoročna strategija države Srbije usmerena na očuvanje nacionalnog i istorijskog dostojanstva.

„Istorija nije samo niz podataka i datuma. Ona je osnov našeg identiteta, temelj kolektivne svesti i garant samopoštovanja. Napadi na istorijsku istinu su napadi na biće naroda. Zato je naša dužnost da kao država odgovorimo – organizovano, sistemski i sa punom institucionalnom snagom“, poručio je ministar.

Projekat „Srpski nacionalni interesi – juče, danas, sutra“ zamišljen je kao integrisana platforma koja spaja naučnu, kulturnu, obrazovnu i diplomatsku dimenziju u cilju trajne zaštite srpskog istorijskog i kulturnog nasleđa. Njegova realizacija oslanja se na saradnju sa svim relevantnim institucijama, kao i na jasnu i odlučnu podršku Vlade Republike Srbije.

„Kada država stane iza jedne ovakve inicijative, ona šalje snažnu poruku – da poštuje svoju prošlost, da zna ko je i da neće dozvoliti brisanje ili iskrivljavanje istine. To je naša obaveza prema sebi i prema generacijama koje dolaze“, naglasio je ministar Milićević.

„Okupili smo ljude znanja, ljude čiji je integritet jednako važan kao i njihovo naučno delo. Istina se ne brani vikom i emocijom, već činjenicama, argumentima i institucionalnim mehanizmima“, istakao je ministar Milićević.

U svom izlaganju ministar Milićević je posebno istakao ulogu srpske dijaspore:

„Naša dijaspora nije samo čuvar jezika i tradicije. Ona je živi deo nacije, naša snaga u svetu i partner u misiji očuvanja istine. Bez nje, ovaj projekat ne bi bio potpun.“

Posebni savetnik ministra prof. dr Branko Rakić u svom izlaganju govorio je o genezi kraha međunarodnog prava na primeru Srba u periodu od Drugog svetskog rata do danas. Posebnu pažnju posvetio je primerima tokom raspada bivše Jugoslavije kao i primerima Srebrenice i NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.

Na skupu su govorili ugledni stručnjaci i intelektualci: prof. dr Mile Bjelajac i prof. dr Dragan Simeunović. Njihova izlaganja dala su snažan akademski i nacionalni okvir događaju, sa jasnom porukom – srpski narod mora sam da definiše i brani svoju istorijsku istinu.

Profesori su naglasili da je neophodno da se konačno povuče jasna linija između istorijskih falsifikata i činjenica, između zaborava i pamćenja, i između nametnutih krivica i zasluženog dostojanstva. U vremenu kada se istorija zloupotrebljava kao instrument političkog pritiska, znanje i kultura pamćenja postaju temelj nacionalne odbrane.

Prof. dr Mile Bjelajac u svom izlaganju posebno se osvrnuo na teme istorijskog revizionizma i nepravdi koje su tokom decenija sistematski činjene srpskom narodu, počev od perioda Drugog svetskog rata, pa sve do savremenog doba. On je ukazao na potrebu da se istina istrajno brani ne samo u akademskim krugovima, već i kroz institucije, medije i obrazovni sistem, jer, kako je naglasio, „borba protiv istorijskih falsifikata jeste borba za nacionalno dostojanstvo i samopoštovanje“.

Poseban akcenat u svom izlaganju stavio je na značaj udžbenika kao temeljnog instrumenta u oblikovanju kolektivne svesti. Prof. Bjelajac je istakao neophodnost njihove reforme, kako bi sadržaji bili usklađeni sa naučno utemeljenim činjenicama i nacionalnim interesima. Posebno je naglasio važnost obezbeđivanja adekvatnih nastavnih materijala za decu u dijaspori – poput nacionalne čitanke – kako bi i oni imali pristup znanju o sopstvenom identitetu i istoriji.

Istovremeno, prof. Bjelajac je upozorio da pored obrazovnih sadržaja, mora doći i do promene svesti i informisanosti roditelja srpske dece u rasejanju. Bez njihove podrške i razumevanja značaja ovog procesa, ni najbolji udžbenici neće postići pun efekat. „Porodica je prvi i najvažniji čuvar identiteta – ako izgubimo tu vezu, gubimo temelj“, poručio je on.

Prof. dr Dragan Simeunović u svom izlaganju posvetio je pažnju fenomenu kolektivne krivice, koja je, kako je istakao, dugi niz godina nametana srpskom narodu, uprkos tome što je taj koncept u pravnom i civilizacijskom smislu neprihvatljiv i suštinski neprimenjiv.

„Kolektivna krivica kao kategorija ne postoji u pravnoj nauci – postoji isključivo individualna odgovornost. Ipak, srpski narod je poslednjih decenija izložen permanentnom pokušaju da mu se kolektivno pripiše krivica za događaje u kojima je, paradoksalno, najčešće bio žrtva“, rekao je prof. Simeunović.

On je posebno naglasio zabrinjavajuću činjenicu da inicijatori i nosioci ovakvih narativa često dolaze iz redova najrazvijenijih i najmoćnijih zemalja sveta – onih koje bi, po svojoj demokratskoj i pravnoj tradiciji, trebalo da budu čuvari univerzalnih principa pravde.

„Kada najrazvijenije zemlje sveta, pod plaštom pseudomoralne nadmoćnosti, nametnu malim narodima teret kolektivne krivice, to nije samo nepravda – to je opasan presedan koji ruši same temelje međunarodnog prava i principa na kojima bi trebalo da počiva globalni poredak“, poručio je prof. Simeunović.

On je zaključio da je obaveza srpske inteligencije, institucija i celokupnog društva da sistemski i odlučno razobliče ovakve konstrukcije, kako bi se povratio narušen ugled i zaštitila istina o srpskom narodu.

U završnici skupa ministar je uputio poruku koja predstavlja suštinu čitave inicijative:

„Ovo nije borba samo za prošlost. Ovo je borba za budućnost naše dece, za dostojanstvo našeg naroda, za to da Srbija bude poštovana, a ne karikirana. Srbija pamti. Srbija zna. Srbija neće dozvoliti da njena istina bude izbrisana. I u toj borbi ostajemo jedinstveni i postojani.“

U Generalnom konzulatu Republike Srbije u Minhenu održan je prvi skup u okviru nacionalnog projekta pod nazivom „Srpski nacionalni interesi – juče, danas, sutra“, i to 5. aprila.