„Српски национални интереси – јуче, данас, сутра“ у Брунену

Циљ овог пројекта је успостављање трајног институционалног оквира за политику памћења, очување културног идентитета и заштиту историјске истине српског народа, уз снажну подршку Владе Републике Србије. У свом обраћању министар Милићевић је истакао да пројекат није реакција на појединачне појаве ревизије историје, већ темељна и дугорочна стратегија државе Србије усмерена на очување националног и историјског достојанства.

„Историја није само низ података и датума. Она је основ нашег идентитета, темељ колективне свести и гарант самопоштовања. Напади на историјску истину су напади на биће народа. Зато је наша дужност да као држава одговоримо – организовано, системски и са пуном институционалном снагом“, поручио је министар.

Пројекат „Српски национални интереси – јуче, данас, сутра“ замишљен је као интегрисана платформа која спаја научну, културну, образовну и дипломатску димензију у циљу трајне заштите српског историјског и културног наслеђа. Његова реализација ослања се на сарадњу са свим релевантним институцијама, као и на јасну и одлучну подршку Владе Републике Србије.

„Када држава стане иза једне овакве иницијативе, она шаље снажну поруку – да поштује своју прошлост, да зна ко је и да неће дозволити брисање или искривљавање истине. То је наша обавеза према себи и према генерацијама које долазе“, нагласио је министар Милићевић.

„Окупили смо људе знања, људе чији је интегритет једнако важан као и њихово научно дело. Истина се не брани виком и емоцијом, већ чињеницама, аргументима и институционалним механизмима“, истакао је министар Милићевић.

У свом излагању министар Милићевић је посебно истакао улогу српске дијаспоре:

„Наша дијаспора није само чувар језика и традиције. Она је живи део нације, наша снага у свету и партнер у мисији очувања истине. Без ње, овај пројекат не би био потпун.“

Посебни саветник министра проф. др Бранко Ракић у свом излагању говорио је о генези краха међународног права на примеру Срба у периоду од Другог светског рата до данас. Посебну пажњу посветио је примерима током распада бивше Југославије као и примерима Сребренице и НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године.

На скупу су говорили угледни стручњаци и интелектуалци: проф. др Миле Бјелајац и проф. др Драган Симеуновић. Њихова излагања дала су снажан академски и национални оквир догађају, са јасном поруком – српски народ мора сам да дефинише и брани своју историјску истину.

Професори су нагласили да је неопходно да се коначно повуче јасна линија између историјских фалсификата и чињеница, између заборава и памћења, и између наметнутих кривица и заслуженог достојанства. У времену када се историја злоупотребљава као инструмент политичког притиска, знање и култура памћења постају темељ националне одбране.

Проф. др Миле Бјелајац у свом излагању посебно се осврнуо на теме историјског ревизионизма и неправди које су током деценија систематски чињене српском народу, почев од периода Другог светског рата, па све до савременог доба. Он је указао на потребу да се истина истрајно брани не само у академским круговима, већ и кроз институције, медије и образовни систем, јер, како је нагласио, „борба против историјских фалсификата јесте борба за национално достојанство и самопоштовање“.

Посебан акценат у свом излагању ставио је на значај уџбеника као темељног инструмента у обликовању колективне свести. Проф. Бјелајац је истакао неопходност њихове реформе, како би садржаји били усклађени са научно утемељеним чињеницама и националним интересима. Посебно је нагласио важност обезбеђивања адекватних наставних материјала за децу у дијаспори – попут националне читанке – како би и они имали приступ знању о сопственом идентитету и историји.

Истовремено, проф. Бјелајац је упозорио да поред образовних садржаја, мора доћи и до промене свести и информисаности родитеља српске деце у расејању. Без њихове подршке и разумевања значаја овог процеса, ни најбољи уџбеници неће постићи пун ефекат. „Породица је први и најважнији чувар идентитета – ако изгубимо ту везу, губимо темељ“, поручио је он.

Проф. др Драган Симеуновић у свом излагању посветио је пажњу феномену колективне кривице, која је, како је истакао, дуги низ година наметана српском народу, упркос томе што је тај концепт у правном и цивилизацијском смислу неприхватљив и суштински непримењив.

„Колективна кривица као категорија не постоји у правној науци – постоји искључиво индивидуална одговорност. Ипак, српски народ је последњих деценија изложен перманентном покушају да му се колективно припише кривица за догађаје у којима је, парадоксално, најчешће био жртва“, рекао је проф. Симеуновић.

Он је посебно нагласио забрињавајућу чињеницу да иницијатори и носиоци оваквих наратива често долазе из редова најразвијенијих и најмоћнијих земаља света – оних које би, по својој демократској и правној традицији, требало да буду чувари универзалних принципа правде.

„Када најразвијеније земље света, под плаштом псеудоморалне надмоћности, наметну малим народима терет колективне кривице, то није само неправда – то је опасан преседан који руши саме темеље међународног права и принципа на којима би требало да почива глобални поредак“, поручио је проф. Симеуновић.

Он је закључио да је обавеза српске интелигенције, институција и целокупног друштва да системски и одлучно разобличе овакве конструкције, како би се повратио нарушен углед и заштитила истина о српском народу.

У завршници скупа министар је упутио поруку која представља суштину читаве иницијативе:

„Ово није борба само за прошлост. Ово је борба за будућност наше деце, за достојанство нашег народа, за то да Србија буде поштована, а не карикирана. Србија памти. Србија зна. Србија неће дозволити да њена истина буде избрисана. И у тој борби остајемо јединствени и постојани.“

У Генералном конзулату Републике Србије у Минхену одржан је први скуп у оквиру националног пројекта под називом „Српски национални интереси – јуче, данас, сутра“, и то 5. априла.