Mladi u potrazi za ljubavlju: Da li virtuelni svet otežava prave odnose

Zapratio me je, lajkovao mi je sliku – najčešće se čuje među mladima danas, a to može da bude znak prvih simpatija, pa i nečeg više.I baš tako je putem izazova „Prodaj dečka“ na društvenoj mreži Tik-Tok Jovana upoznala svog partnera.

„Društvene mreže su uvek bile moj način da ja pokažem sebe kao i svim ostalim ljudima, ali nikada nisam o njima razmišljala kao prostoru na kom bih pronašla neku ljubav ili nešto slično, a ispostavilo se da mi je donelo najlepšu stvar u životu. Ja sam svog momka upoznala preko Tik-Toka, on je mene video, i to je osoba koja meni je donela najveću ljubav koju sam ikada osetila“, kaže Jovana Mirosavić.

Ima onih koji svoju srodnu dušu nađu, na primer, dopisivanjem na Tinderu i vrlo brzo uđu u brak. Međutim, granica za brak se pomerila i sve je više onih koji ni u poznim tridesetim nemaju odgovarajućeg partnera za brak.

„Ja sam tu situaciju prepustio slučajnostima, uglavnom sve osobe koje sam sretao bile su spontane i desile su se zato što su trebale da se dese, ali smatram da je teško, izazovno i za muški i za ženski pol. Mislim da moja generacija spada u generaciju ljudi koji i dalje komuniciraju preko Fejsbuka, već ove novije društvene mreže su za mlađe od nas. Postoje ljudi koje poznajem koji su se upoznali na taj način i stupili u taj brak, ali smatram da je to izuzetak, društvene mreže jesu korisne, ali jako opasne posebno u smislu upoznavanja drugih osoba“, navodi Veroljub Janić.

Uloga društvenih mreža u današnjem svetu je često mač sa dve oštrice. Neki nađu partnera, a neki se zainteresuju za ideal koji postoji samo na društvenim mrežama i možda zbog toga ostaju sami.

Neretko se mogu videti objave u kojima mladi traže savete kako prići potencijalnim partnerima. Da li su društvene mreže jedini problem?

„Društvene mreže mogu dosta toga da olakšaju, ali mogu i da otežaju, zato što čini mi se da ovde postoji privid ogromnog broja mogućnosti, a zapravo komunikacija na kraju izgleda tako da te ogromne mogućnosti ne iskoriste se, jer se ne ode u dubinu, nego zbog tog nekog privida da se ima mnogo nekakvih opcija na kraju se nijedna ne iskoristi zato što se ljudi ne zadržavaju previše da ispitaju tu osobu, da upoznaju dublje“, ističe psiholog Jelena Milošević.

Sociolog Jelena Radović objašnjava društvene fenomene koji danas utiču na pronalazak partnera, ali i na opstanak veze.

„Mislim da to utiče kako na mlade, tako i na starije jer gousting je trenutak kada odlučite nekog da ignorišete na društvenim mrežama sa kim ste inače bili u komunikaciji, prestanete da odgovarate na poruke, samo sinujete, mutirate i blokirate. Fabing nije čak fenomen nego i nasilje na internetu, u trenutku kada smo sa određenom osobom u prostoriji, a mi se odlučujemo da budemo na internetu, gledamo u telefon, osim da komuniciramo sa prisutnom osobom“, kaže Jelena Radović.

Postoji i fenomen FOMO (Fear Of Missing Out) – da slučajno nešto ne propustimo ili da ne budemo iz nečega izostavljeni iz svega onoga što vidimo, ispratimo.

„Sve to na sve generacije ostavlja trag jer se osećamo nesigurnim, povređenim, zapitamo šta smo mi pogrešili, koji su dalji koraci, a ne dobijemo odgovore na ta pitanja“, navodi Radovićeva.

Neko je imao tu sreću da samo u tri klika i dve i po rečenice pronađe životnog saputnika, a neko da se razočara za ceo život. Brojni su izazovi i pred mladima, i pred onima koji pokušavaju da im pomognu.

Stručnjaci naglašavaju da danas u 21. veku neprestano treba da se radi na digitalnoj i emotivnoj pismenosti, i da su društvene mreže samo prvi korak u upoznavanju, a za nešto više, ipak je bolji kontakt uživo.