Млади у потрази за љубављу: Да ли виртуелни свет отежава праве односе

Запратио ме је, лајковао ми је слику – најчешће се чује међу младима данас, а то може да буде знак првих симпатија, па и нечег више.И баш тако је путем изазова „Продај дечка“ на друштвеној мрежи Тик-Ток Јована упознала свог партнера.

„Друштвене мреже су увек биле мој начин да ја покажем себе као и свим осталим људима, али никада нисам о њима размишљала као простору на ком бих пронашла неку љубав или нешто слично, а испоставило се да ми је донело најлепшу ствар у животу. Ја сам свог момка упознала преко Тик-Тока, он је мене видео, и то је особа која мени је донела највећу љубав коју сам икада осетила“, каже Јована Миросавић.

Има оних који своју сродну душу нађу, на пример, дописивањем на Тиндеру и врло брзо уђу у брак. Међутим, граница за брак се померила и све је више оних који ни у позним тридесетим немају одговарајућег партнера за брак.

„Ја сам ту ситуацију препустио случајностима, углавном све особе које сам сретао биле су спонтане и десиле су се зато што су требале да се десе, али сматрам да је тешко, изазовно и за мушки и за женски пол. Мислим да моја генерација спада у генерацију људи који и даље комуницирају преко Фејсбука, већ ове новије друштвене мреже су за млађе од нас. Постоје људи које познајем који су се упознали на тај начин и ступили у тај брак, али сматрам да је то изузетак, друштвене мреже јесу корисне, али јако опасне посебно у смислу упознавања других особа“, наводи Верољуб Јанић.

Улога друштвених мрежа у данашњем свету је често мач са две оштрице. Неки нађу партнера, а неки се заинтересују за идеал који постоји само на друштвеним мрежама и можда због тога остају сами.

Неретко се могу видети објаве у којима млади траже савете како прићи потенцијалним партнерима. Да ли су друштвене мреже једини проблем?

„Друштвене мреже могу доста тога да олакшају, али могу и да отежају, зато што чини ми се да овде постоји привид огромног броја могућности, а заправо комуникација на крају изгледа тако да те огромне могућности не искористе се, јер се не оде у дубину, него због тог неког привида да се има много некаквих опција на крају се ниједна не искористи зато што се људи не задржавају превише да испитају ту особу, да упознају дубље“, истиче психолог Јелена Милошевић.

Социолог Јелена Радовић објашњава друштвене феномене који данас утичу на проналазак партнера, али и на опстанак везе.

„Мислим да то утиче како на младе, тако и на старије јер гоустинг је тренутак када одлучите неког да игноришете на друштвеним мрежама са ким сте иначе били у комуникацији, престанете да одговарате на поруке, само синујете, мутирате и блокирате. Фабинг није чак феномен него и насиље на интернету, у тренутку када смо са одређеном особом у просторији, а ми се одлучујемо да будемо на интернету, гледамо у телефон, осим да комуницирамо са присутном особом“, каже Јелена Радовић.

Постоји и феномен ФОМО (Fear Of Missing Out) – да случајно нешто не пропустимо или да не будемо из нечега изостављени из свега онога што видимо, испратимо.

„Све то на све генерације оставља траг јер се осећамо несигурним, повређеним, запитамо шта смо ми погрешили, који су даљи кораци, а не добијемо одговоре на та питања“, наводи Радовићева.

Неко је имао ту срећу да само у три клика и две и по реченице пронађе животног сапутника, а неко да се разочара за цео живот. Бројни су изазови и пред младима, и пред онима који покушавају да им помогну.

Стручњаци наглашавају да данас у 21. веку непрестано треба да се ради на дигиталној и емотивној писмености, и да су друштвене мреже само први корак у упознавању, а за нешто више, ипак је бољи контакт уживо.