Korak ka „božjem arhitekti“ – hoće li Antoni Gaudi postati svetac

Ekstravagantni tornjevi bazilike „Sagrada familija", koji dopiru do nebesa, sinonim su za Barselonu. Njoj je Antoni Gaudi posvetio više od četiri decenije svog života. Do smrti, 10. juna 1926. godine, živeo u radionici koja je bila upravo u –  bazilici.

Za života je video samo završetak prikaza „Hristovog rođenja", na fasadi koja je okrenuta ka istoku, i tek izgrađen jedan toranj. Poznato je da Gaudi nije žurio da završi radove, govoreći o Hristu: „Moj klijent može da sačeka". Bazilika još nije završena. Prošle godine, posetilo ju je 4,7 miliona ljudi.

O tome koliko je Gaudi bio skroman, govori i podatak da je, kada ga 1926. udario tramvaj, bio u takvoj odeći, koja je nadležne naterala da pomisle da je u pitanju beskućnik, pa su ga odveli u bolnicu za siromahe.

Kako piše portal pillarcatholic.com, tokom jednog posta, Gaudi umalo nije umro od gladi zbog strogosti posta. Izbegavao je „zamke" koje nosi slava i nosio jeftinu odeću, želeći da živi kao običan radnik.

Tri dana posle udara tramvaja,  umro je, okružen voljenima, a njegove poslednje reči bile su: „Amin. Bože moj! Bože moj!"

Ceo grad je bio u žalosti. Na njegovoj sahrani prisustvovalo je hiljade ljudi, sa procesijom dugom skoro kilometar. Nakon njegove smrti, brojne arhitekte su angažovane da završe njegove projekte.

Proglašenje Gaudija svecem je pokrenula nadbiskupija u Barseloni 1998. godine, a takav zahtev poslat je u Vatikan 2003. godine.

Fascinacija prirodom

Gaudi je rođen 25. juna 1852. godine i odrastao je u ruralnoj sredini između Reusa i Riudomsa u Kataloniji. Kršten je dan po rođenju.

Od malih nogu, Gaudi je pokazivao fascinaciju prirodom, što je očigledno u mnogim njegovim velikim delima.

Prema njegovom biografu Isidreu Puigi Boadiju, Gaudi je svojevremeno govorio: „Zbog svog lošeg zdravlja, često sam morao da se uzdržavam od igranja sa svojim vršnjacima, što je podstaklo moj duh zapažanja".

„Gaudijeva religiozna uverenja bila su oblikovana obrazovanjem koje je dobio, posebno od svoje majke, ’Katehizisom hrišćanske doktrine‘ Hozepa Domeneha Koste i Borasa – koji je izneo sedam osnovnih tačaka o molitvama, veri, apostolima, nadi, životu... ", rekao je Hoze Manuel Almuzar, arhitekta i bivši predsednik Udruženja za beatifikaciju Antonija Gaudija.

O svojoj inspiraciji, sam Gaudi je govorio: „Među saksijama za cveće, okružen vinogradima i maslinama, oživljenim zvukom kljuckanja kokošaka, cvrkutom ptica i zujanjem insekata, gledajući u planine Prades, uživao sam u najčistijim i najdivnijim slikama Prirode – Prirode, koja je oduvek bila moj učitelj..."

Gaudi je još s početkom radova na čuvenoj građevini prorekao da će ljudi dolaziti sa svih strana sveta da razmišljaju o čudima „Sagrade Familije". Ono što nije rekao je to, da će razmišljati ne samo o delu kreativnog genija i vizionara, već možda i o delu budućeg sveca.