Preminula Roberta Flek, pevačica koju ćemo pamtiti po pesmi “Killing Me Softly With His Song”

„Slomljeno nam je srce što je slavna Roberta Flek preminula jutros, 24. februara 2025. godine“, navodi se u saopštenju agenta pokojne muzičarke. „Umrla je mirno okružena porodicom. Roberta je rušila granice i rekorde. Bila je i ugledni pedagog.”

Pevačica i pijanistkinja sa klasičnim obrazovanjem, sa zakašnjenjem je stekla slavu kada je Klint Istvud upotrebio njenu dve godine staru verziju pesme The First Time Ever I Saw Your Face u svom rediteljskom debiju iz 1971, Jeza u noći.

Posle ovog, sledio je drugi, vanvremenski hit, Killing Me Softly iz 1973. godine. Obe numere su nagrađene Gremijem u dvema uzastopnim godinama – podvig koji nije ponovljen sve dok U2 nije osvojio istu nagradu 2001-02.

Odmeren i topao stil Roberte Flek doneo joj je šest top 10 hitova i 10 top arenbi singlova, od kojih su neki u duetu sa Donijem Hatavejem.

Iako je njena vladavina na top listama izbledela krajem sedamdesetih, Roberta je nastavila da snima i u novom milenijumu. Njen poslednji album, parafraza „Bitlsa“ Let It Be Roberta, objavljen je 2012. godine.

Poslednji album koji se našao među top 10, Blue Lights in the Basement, objavljen je 1978. Poslednji veliki pop singlovi bili su filmska tema Making Love koju je napisao Bert Bakarak i Set the Night to Music, duet sa rege pevačem.

Za Gremi je nominovana ukupno 13 puta, a poslednji je dobila 1995. godine, za najbolje tradicionalno pop vokalno izvođenje, za pesmu Roberta.

Želela da bude operska pevačica

Roberta Flek je rođen 1937. u Severnoj Karolini u porodici muzičara. Majka Irena je bila orguljaš crkvenog hora, što znači da se rano upoznala sa verskom i klasičnom muzikom. Počela je da svira klavir sa devet godina, a sa 15 je primljena na Univerzitet Hauard da studira muziku uz punu stipendiju, kao jedna od najmlađih učenica koja je primljena u istoriji ove škole.

Sa 19 godina je želela da postane operska pevačica, pre nego što je preuzela mesto profesora muzike u Severnoj Karolini. Uporedo sa radom u školi, Roberta je počela da nastupa u noćnim klubovima. Virtuoznost joj je donela redovne angažmane u lokalima širom Vašingtona, a 1968. godine nastupi u restoranu „Gospodina Henrija“ uticali su da zauvek odustane od profesorske karijere.

Upoznala se sa soul džez pijanistom i pevačem Lesom Mekenom, koji ju je odveo u „Atlantik rekords“. Početkom 1969. snimala je svoj debi album First Take, navodno za samo 10 sati.

Impresivan uticaj i veliki broj saradnika svedoči o svestranosti i jedinstvenom stilu Roberte Flek. Imla je duet sa Majklom Džeksonom, bila na turneji sa Majlsom Dejvisom i obrađivala pesme Leonarda Koena i Lore Najro.

Prilikom jednog intervjua rekla je: „Sebe smatram pevačicom duše.Trudim se da dok pevam unesem sva osećanja koja imam u telu i umu. Osoba sa istinskom dušom je ona koja može da prihvati bilo čiju pesmu i prevaziđe sve mane, tehniku i samo te natera da slušaš.”

Nakon što se 2018. nije dobro osećala na sceni, njen menadžer je otkrio da je Flek nekoliko godina ranije doživela moždani udar.

Jednom se udavala, 1966. godine, za džez muzičara Stiva Novosela. Par se razveo 1972. godine.