Преминула Роберта Флек, певачица коју ћемо памтити по песми “Killing Me Softly With His Song”

„Сломљено нам је срце што је славна Роберта Флек преминула јутрос, 24. фебруара 2025. године“, наводи се у саопштењу. „Умрла је мирно окружена породицом. Роберта је рушила границе и рекорде. Била је и поносни педагог.”

Класично обучена певачица-пијанисткиња тек је са закашњењем стекла славу када је Клинт Иствуд употребио њену две године стару верзију песме The First Time Ever I Saw Your Face у свом редитељском дебију из 1971. Језа у ноћи.

Тај хит бр. један наследио је други, ванвременски, Killing Me Softly из 1973. године. Обе нумере су награђене Гремијем у две узаступне године – подвиг који није дуплиран све док U2 није освојио исту награду 2001-02.

Свој врхунац је достигла са хитом из 1974. године Where Is the Love, који је заузео врх обе листе.

Све у свему, гипки, спори стил Роберте Флек донео јој је шест топ 10 поп хитова и 10 топ 10 аренби синглова, од којих су неки у дуету Донијем Хатавејем.

Иако је њена владавина на топ листама избледела крајем седамдесетих, Роберта је наставила да снима у новом миленијуму; њен последњи албум, парафраза „Битлса“  Let It Be Roberta, објављен је 2012.

Њен последњи албум из топ 10, Blue Lights in the Basement (бр. 8), објављен је 1978. Последњи велики поп синглови били су филмска тема Making Love коју је написао Берт Бакарак (бр.13, 1982) и Set the Night to Music, дует са реге певачем (бр. 19, Маки, 16).

Номинована укупно 13 пута, последњи Греми је добила 1995. године, за најбоље традиционално поп вокално извођење, за песму Роберта.

Желела да буде оперска певачица

Флек је рођен 1937. у Северној Каролини у породици музичара. Мајка Ирена је била оргуљаш црквеног хора, што значи да се Роберта рано упознао са верском и класичном музиком. Почела је да свира клавир са девет година, а са 15 је примљена на Универзитет Хауард да студира музику уз пуну стипендију, као једна од најмлађих ученика који је примљен у историји школе.

Са 19 година је желела да постане оперска певачица, пре него што је преузела место професора музике у Северној Каролини. Упоредо са радом у школи, Флек је почела да наступа у ноћним клубовима током вечери и викенда. Виртуозност јој је донела редовне ангажмане у локалима широм Вашингтона, а 1968. године боравак у ресторану господина Хенрија натерао је Роберту да заувек одустане од подучавања.

Упознала се са соул џез пијанистом и певачем Лесом Мекеном, који ју је одвео у Атлантик рекордс – почетком 1969. снимала је свој деби албум First Take, наводно у року од 10 сати.

Импресиван опсег утицаја и сарадника био је сведочанство мултидисциплинарног приступа и јединственог стила Роберте Флек. Имла је дует са Мајклом Џексоном, била на турнеји са Мајлсом Дејвисом и обрађивала песме Леонарда Коена и Лоре Најро.

Приликом једног интервјуа рекла је: „Себе сматрам певачицом душе.Tрудим се да певам са свим осећањима које имам у телу и уму. Особа са истинском душом је она која може да прихвати било чију песму и превазиђе све мане, технику и само те натера да слушаш.”

Након што се 2018. није добро осећала на сцени, њен менаџер је открио да је Флек неколико година раније доживео мождани удар.

Јеном се удава, 1966, за џез музичара Стива Новосела – пар се развео 1972.