Асанж иза решетака

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж ухапшен је јутрос у Лондону, потврдила је британска полиција. Суд у Лондону одбио је његов предлог да буде пуштен уз кауцију и одредио му притвор до наредног саслушања, које је заказано за 14. децембар. Портпарол Викиликса Кристин Храфнсон рекао је да хапшење Асанжа неће утицати на даље објављивање тајних докумената Стејт дeпартмента.

Асанж је ухапшен на основу европског налога за хапшење јутрос око 9.30, по локалном времену, када се појавио на заказаном разговору у полицијској станици у Лондону.

Европски налог за хапшење валидан је у целој Европској унији и обавезујући је за све земље чланице.  Налог за хапшење издале су шведске власти, које га сумњиче за сексуално узнемиравање и силовање, у августу ове године. Оснивач Викиликса негира те оптужбе.

Могло би, међутим, да се догоди и да његови адвокати оспоре валидност европског налога за хапшење, који се издаје само у случају да је подигнута оптужница. 

Шведско тужилаштво још није званично подигло оптужницу против Асанжа, већ је потерницу и налог за хапшење издало, јер жели да га испита као осумњиченог за наведена кривична дела.

Према речима шведског тужиоца, не постоји никаква завера против Асанжа и његово хапшење нема никакве везе са документима, које је објавио Викиликс.

Током поподнева, Асанж је саслушан у суду у Вестминстеру и затражио је да буде пуштен уз кауцију. Међутим, суд је одбио његов предлог и одредио му притвор до наредног саслушања, 14. децембра.

Оптужбе и притисци 

Како наводи Би-Би-Си, полиција је синоћ, пошто је добила налог за хапшење шведских власти, контактирала Асанжовог адвоката Марка Стивенса. Ранији налог, издат прошлог месеца, није био исправно попуњен.

Стивенс је навео да је његов клијент нестрпљив да сазна више о оптужбама, као и да скине љагу са свог имена.

Стивенс и Асанж су више пута безуспешно покушавали, на различите начине, да ступе у контакт са шведским тужиоцем, да би сазнали детаље у вези са оптужницом која терети оснивача Викиликса. Асанж, чији је Викиликс обелоданио на стотине хиљада поверљивих америчких дипломатских депеша, последњих дана, био је на мети многих претњи смрћу.

Сајт је, после многобројних сајбер напада, био приморан да се пребаци на швајцарски сервер, пошто је неколико америчких интернет провајдера одбило да му омогући да преко њих настави да објављује поверљиве депеше.

Откако је почео да објављује документа, банковни рачуни Викиликса су отказивани, његови веб-сајтови нападани, а америчка Влада је започела кривичну истрагу, наводећи да је та група угрозила националне безбедности и дипломатске напоре широм света.

Са друге стране, присталице Викиликса основале су 750 дупликат сајтова (mirror sites) као подршку.