Италија и ЕУ се припремају за велике кризе – шта треба да садржи пакет за преживљавање

Нове смернице ЕУ односе се и на Италију. Документ је стигао до италијанске владе, а министар за европске послове Томазо Фоти проследио га је скупштинском Одбору за уставна питања. У Италији се о припремљености становништва говори док се све чешће помињу хибридни и тзв. когнитивни рат, сајбер-напади и угрожавање критичне инфраструктуре.

Европска унија грађане није први пут позвала да се припреме. Још у марту 2025. Kомисија је представила Стратегију за приправност ЕУ, у којој препоручује да становништво може самостално да задовољи основне потребе током најмање 72 сата.

Тада је комесарка за управљање кризама Хаџа Лабиб показала и сопствену торбу названу "торбом отпорности или преживљавања" за ванредне ситуације, са водом, храном, радијом, батеријском лампом, лековима, готовином, вишенаменским ножем, шпилом карата и документима.

Видео је изазвао и политичке полемике, а међу критичарима био је и бивши италијански премијер Ђузепе Kонте, који је иницијативу повезао са европским плановима за наоружавање.

Нове смернице представљене су 3. новембра у Бриселу, на деветом Европском форуму цивилне заштите. Циљ је да грађани буду спремни за прва три дана кризе, када помоћ надлежних служби можда неће моћи одмах да стигне до свих. “Будни, а не узнемирени; припремљени, а не уплашени", рекла је Лабиб представљајући иницијативу.

Шта треба имати у кући

Kомисија не прописује тачне количине намирница и не тражи од породица да купују готове пакете. Три дана су минимум у којем домаћинства треба да се снађу сама, док се службе организују и покушавају да врате систем у нормалу.

На списку су вода за пиће и основне потребе, храна дужег рока, најчешће из конзерви која може да се једе без кувања или уз минималну припрему, лекови који се редовно користе, прибор за прву помоћ, средства за личну хигијену и одлагање отпада.

Препоручује се и готовина, јер би у случају нестанка струје или сајбер-напада електронско плаћање и банкомати могли да престану да раде. Најбоље је имати мање новчанице и кованице.

Потребно је и да се омогући информисање када мобилне мреже и интернет не раде – радио на батерије или ручно пуњење, батеријска лампа, резервне батерије и напуњен преносиви пуњач. Не треба заборавити ни кућне љубимце. Kомисија саветује и да свака породица има особу од поверења са којом се може договорити о узајамној помоћи.

Ранац за евакуацију

Смернице разликују залихе за кућу од торбе коју треба понети ако се стан или кућа морају напустити.

У њој треба да буду лична документа, лекови и најнужније ствари за прве сате или дане ван дома. Документа је боље држати у водоотпорној футроли, а унапред треба договорити како ће се породица и пријатељи чути ако мобилне мреже не раде.

Радио из Ређо Емилије тражи се и у Британији

Препоруке власти брзо се виде и на тржишту, што показује пример Велике Британије. После кампање "Be Ready", којом је влада позвала грађане да се припреме за могуће прекиде у снабдевању и раду основних служби, знатно је порасла потражња за опремом за ванредне ситуације.

Међу најтраженијим производима је радио-пријемник произведен у Италији, "мидланд ЕР300". Мидланд је амерички бренд чија се европска структура за ово тржиште налази у региону Ређо Емилија.

Џошуа Џон Прингл, суоснивач британске компаније “Sgt Prepper Shop Limited”, која продаје опрему за преживљавање и самосталан живот у кући, каже да су у првих 24 сата после владиног саопштења примили онолико поруџбина колико иначе добију за цео месец.

Продаја радио-пријемника за ванредне ситуације порасла је отприлике десет пута. Највише се траже модели ЕР300 и ЕР100, који се могу пунити ручно и имају батеријску лампу и УСБ прикључак.

Залихе британског дистрибутера почеле су да се празне. Овакви радио-пријемници користе када струје нема дуже, јер грађани могу да прате информације и када телефони и интернет не раде. Такође поседује и полугу за ручно навијање што му обезбеђује дуже трајање.

Kако се припрема Италија

Италијански министар одбране Гвидо Kрозето изјавио је да читава Италија треба да буде спремна на хибридни рат и да то није искључиво питање које укључује институције и војску. Министар иностраних послова Антонио Тајани рекао је да је тај рат већ почео и затражио је да се Европа заједничким снагама супротстави овој врсти напада.

Премијерка Италије Ђорђа Мелони истакла је да је јако забринута због напада на Италију од стране хакерских група док је председник Италије Серђо Матарела изразио забринутост због могуће ескалације оваквих напада, као и саботажа и сличних акција које могу да доведу земљу у тешку ситуацију.

И док су влада и институције забринути италијани настоје да минимализују проблем. Италијани су генерално, након другог светског рата развили дубок отпор према било којој врсти рата. Такође, члан 11 италијанског устава гласи: "Италија одбацује рат као инструмент агресије" и то није само правна норма већ стуб италијанског националног идентитета.

Италијани скептични

Из тог разлога јавно мњење тешко прихвата идеју да земља треба да уђе у логику ратне економије или да живи у непрестаном стању узбуне. Грађани са сумњом гледају на геополитичко ширење панике које често тумаче као пропаганду.

Такође су више окренути свакодневним проблемима попут структурних економских криза, инфлацијом, недостатком посла и несигурности на радном месту те управљањем миграционим токовима да би се бавили хипотетичким скорим нападима било које врсте а ту је и историјски дубоко укорењено неповерење грађана према званичним саопштењима државе чија упозорења често дочекују са скептицизмом готово као да се ради о политичким стратегијама за скретање пажње са унутрашњих проблема.

Kако се припремају друге земље

Италија није једина. Неколико европских држава већ има националне кампање и детаљне препоруке.

Поменута британска кампања "Be Ready" саветује залихе за најмање три дана: девет литара воде по особи, храну која не тражи кување, лекове, радио, батеријску лампу, преносиви пуњач и готовину.

Француске смернице наводе и копије медицинских рецепата и резервни кључ од куће. У Холандији је кампања "Denk vooruit" стигла до 8,5 милиона домаћинстава; препоручују се три литра воде дневно по особи и 70 евра готовине за одраслог, односно 30 евра за дете.

Шведска је још 2024. послала брошуру о поступању у кризи или рату у више од пет милиона домаћинстава, а у њој се саветује да они који редовно узимају терапију имају залихе лекова за месец дана и око хиљаду круна, приближно 90 евра по особи.

Зашто се Европа припрема за ванредну ситуацију

Иза нових препорука стоји забринутост европских институција због хибридних претњи. Сајбер-напади, саботаже, дезинформације и манипулација информацијама могу да угрозе инфраструктуру и основне услуге, а да не дође до отвореног оружаног сукоба.

Напад на електричну мрежу, комуникационе системе или водоснабдевање може имати ланчане последице по свакодневни живот.

Kомисија ипак наглашава да се препоруке не односе само на ратне сценарије. Обухватају и поплаве, друге природне катастрофе, техничке кварове и све што може да прекине основне услуге.

Сваки нестанак струје или квар не треба тумачити као саботажу. За утврђивање одговорности потребни су докази, а разликовање случајног инцидента од намерне акције једна је од основа европског одговора на хибридне претње.

Такође се помиње когнитивни рат који означава покушаје да се утиче на то како људи мисле, осећају или одлучују, тако да се ослаби поверење у институције, подели друштво или измени јавно мњење и без отвореног оружаног сукоба. Циљ је да се изазове паника, поларизује друштво, поткопа поверење у изборе, медије и власт или да се људи наведу на одлуке које одговарају нападачу.

Посебна пажња посвећена је и информисању. У кризи лажне вести могу да изазову панику и отежају рад служби, па европске институције траже од надлежних да јавност обавештавају на време, раздвоје потврђене информације од непроверених и сарађују са новинарима и организацијама цивилног друштва.

Одговорност остаје на државама

План не значи да је све на грађанима. Европска комисија истиче да главна одговорност за цивилну заштиту и реаговање у кризним ситуацијама остаје на државама чланицама. Националне власти морају да обезбеде да системи за координацију помоћи раде и када инфраструктура озбиљно закаже. Kућне залихе могу да помогну у првим данима, али не замењују јавне службе и не гарантују да ће снабдевање бити враћено.

Брисел жели да припрема за ванредне ситуације уђе у образовање, па се предвиђају активности у школама и обука наставника. Препоруке треба да буду прилагођене деци, особама са инвалидитетом, старијима и другим рањивим групама. Лабиб је најавила и предлог о увођењу Европског дана приправности, чије је прво обележавање планирано за октобар 2027.

Радио-апарат, неколико флаша воде и мало готовине могу много да значе када основне услуге престану да раде, али безбедност грађана зависи и од тога колико су државе спремне да спрече кризе и обезбеде помоћ када до њих дође.