Блокада Ормуског мореуза подигла тензије – Лондон иницира разговоре, страх од новог енергетског удара

Више од 40 земаља позвало је на хитно отварање Ормуског мореуза, једног од кључних светских енергетских коридора, на онлајн састанку у организацији британске владе. Упозорења долазе у тренутку када раст цена енергената већ погађа европске економије, а последице рата у Ирану прете да додатно продубе кризу.

Министарка спољних послова Велике Британије Ивет Купер била је домаћин онлајн састанка поводом блокаде Ормуског мореуза. Учествовало је више од 40 земаља, чији су представници позвали на хитно и безусловно отварање овог виталног пловног пута за енергенте, као и на поштовање основних принципа слободе пловидбе и међународног поморског права.

Велика Британија има своје разлоге за бригу, јер зависи од увозног природног гаса, а суочава се и са растом животних трошкова. Дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић каже да се у Великој Британији поскупљења за сада не осећају драматично, али да су ефекти већ видљиви.

"У Великој Британији, ако се упореди са Европом, цена горива јесте скочила, али је то доста контролисано и постоје одређене резерве. Нема гужви на пумпама, не постоји осећај да је нека ванредна ситуација. Томе треба додати и чињеницу да је Лондон сам по себи град у коме се коришћење бензина не баш брани, али ограничава већ сигурно деценију и по врло активно. Тако да велики број људи вози бицикл, користи електрична возила. Не осећа се још увек тај ујед цене бензина", наводи Милорадовићева.

Ипак, упозорава да би продужетак кризе могао да промени тренд.

"Вeроватно ако се ово настави то ће се свакако осетити", додаје Милорадовићева.

Трошкови живота поново у фокусу

Економски притисци, како истиче, већ су присутни и додатно се појачавају.

"Ова влада и без ове кризе не успева баш најбоље да се рве са економијом. Трошкови живота су нешто што је проблем још од ковида и за тај проблем није још пронађено решење. Али таман је пред ову кризу са Ираном инфлација била сведена испод три одсто, сада се очекује да ће поново кренути изнад три одсто", додаје Милорадовићева.

Састанак у Лондону – увод у шире дипломатске потезе

Онлајн скуп поводом блокаде Ормуског мореуза, како оцењује, није донео конкретна решења, већ представља припрему за даље разговоре.

"То је заправо увертира у праве разговоре... Ово су били иницијални, прелиминарни разговори", објашњава Милорадовићева.

Додаје да је састанак представљен као глобалан, али са ограниченим учешћем по регионима.

"Оно што је врло занимљиво за нас, то је да добар део европских земаља које су учествовале на том састанку заправо су земље настале из бивше Југославије. Само Босна и Херцеговина и Србија нису имале представника на том састанку, Албанија је такође учествовала. Тако да цео тај балкански део је учествовао што је мени изузетно интересантно, нарочито када је реч о коришћењу војних база за одређене акције. Видим да у хрватским медијима је тај састанак прилично пропраћен и да је Хрватска веома задовољна местом и учешћем у свему томе", додаје Милорадовићева.

Британија тражи већу улогу на глобалној сцени

Према њеним речима, Лондон настоји да искористи кризу како би ојачао своју дипломатску позицију.

"Британија уопште воли да нуди те soft diplomacy услуге и увек тражи процеп да би себе поставила као центар дипломатије", каже Милорадовићева.

Посебно указује на значај контроле поморских путева: "Ко контролише море, он заправо контролише све, контролише светску привреду".

Иако се у јавности поставља питање удаљавања од Вашингтона, Милорадовићева наглашава да су односи стабилни.

"Британија не може да опстане без Сједињених Америчких Држава. Ти такозвани специјални односи тешко да могу да се наруше лошим односима премијера или председника двеју држава", истиче Милорадовићева.

Истовремено, додаје да британска влада настоји да балансира између унутрашњих изазова и међународне улоге, користећи кризу као прилику за јаче позиционирање на глобалној сцени.