Бивши белгијски дипломата пред судом због убиства Патриса Лумумбе пре 65 година

Шездесет пет година након бруталног убиства првог демократски изабраног премијера афричке државе Демократске Републике Конго, Патриса Лумумбе, Белгија пред суд изводи јединог преживелог осумњиченог за умешаност у злочин.

У кључној фази поступка у уторак 17. марта 2026. судије у Бриселу одлучиле су да постоји довољно основа за суђење 93-годишњем Етјену Давињону - он мора да одговара пред судом за ратне злочине повезане са убиством Патриса Лумумбе.

Савезно тужилаштво Белгије терети Давињона, за "учествовање у ратним злочинима" због његове улоге у „незаконитом притварању и премештању" Лумумбе и ускраћивању права на правично суђење. Додали су и да је Лумумбу изложио "понижавајућем и нечовечном поступању".

Бриселски суд је отишао даље од захтева тужилаштва и проширио обим суђења како би укључио Лумумбине сараднике Мориса Мполоа и Жозефа Окитоа, који су убијени заједно са њим.

Једини осумњичени Белгијанац који је још жив

Давињон је један од десет Белгијанаца које је Лумумбина породица 2011. године оптужила за саучесништво у његовом убиству 1961. године. Осталих девет осумњичених је у међувремену преминуло, те је Давињон остао једини преживели оптужени.

"„То је гигантска победа", рекао је адвокат породице Кристоф Маршан. "Нико није веровао када смо први пут покренули случај 2011. да ће Белгија ово озбиљно истражити. Веома је тешко једној земљи да суди сопственим колонијалним злочинима."

"Белгија се коначно суочава са својом историјом", рекао је Мехди Лумумба, унук убијеног премијера.

Давињон има рок од две недеље да уложи жалбу на оптужницу, а раније је негирао било какву кривицу. Адвокати оптуженог одбацили су све оптужбе и тврдили да су се догађаји десили давно да би се за њих судило.

Међународни злочини попут ратних злочина и злочина против човечности не застаревају. Управо зато белгијско тужилаштво и више од шест деценија касније може да води поступак у вези с Лумумбиним убиством.

Суђење би могло да почне 2027. године. Уколико буде осуђен, Давињон би био први белгијски званичник проглашен одговорним за Лумумбину смрт.

Ко је био Патрис Лумумба

Патрис Лумумба се борио за ослобођење Конга од белгијске колонијалне власти. У јуну 1960, по стицању независности постао је први премијер те земље.

Као симбол борбе против колонијалне доминације, био је мета домаћих противника, али и страних интереса. Већ у септембру исте године је свргнут, заточен, мучен, осакаћен и убијен 17. јануара 1961. Његово тело потом растворено у киселини и никада није пронађено.

Лумумба је имао 35 година када је убијен.

Његово убиство гурнуло је Конго у деценије диктатуре под Мобутуом Сесе Секом, који је државним ударом преузео власт и држао је у својим рукама све до смрти 1997. године.

У злочину су учествовали домаћи сепаратисти уз помоћ плаћеника, а према бројним наводима и истрагама - и Белгијанци.

Белгијска држава је 2001. признала "моралну одговорност" за околности убиства, а 2022. се званично извинила породици. Исте године ДР Конгу је враћен један Лумумбин зуб — једини познати посмртни остатак, пронађен током истраге код ћерке у међувремну преминулог белгијског полицајца умешаног у уклањање тела.

Адвокат породице Лумумба описао је Давињона као "карику у ланцу" онога што је назвао "катастрофалним државним злочиначким подухватом".

Ко је Етјен Давињон

У време убиства Лумумбе, Давињон је био млади дипломата у белгијском министарству спољних послова, укључен у разговоре о независности Конга. Касније је постао потпредседник Европске комисије.

Давињон, са титулом виконта, рођен је 4. октобра 1932. у Будимпешти, као син белгијског дипломате, који је по избијању рата 1939. био амбасадор Белгије у Берлину. Породице је дубоко укорењене у белгијској државној служби, претежно у дипломатији, још од оснивања Белгије 1830. Његов деда је добио племићку титулу као министар спољних послова.

Етјен Давињон у дипломатску службу улази 1959. Касније је изградио изузетно утицајну каријеру. Био је потпредседник Европске Комисије од 1977. до 1985, комесар задужен за "Унутрашње тржиште и индустријску политику". Потом је обављао високе функције у пословном свету, укључујући потпредседничко место у компанији Суез-Трацтебел, и био члан бројних управних и надзорних одбора.

Волфганг Калек из Европског центра за уставна и људска права оцењује да је реч о "једном од политичких убистава са најразорнијим последицама у прошлом веку" и истиче да такве злочине не чине само појединци, већ "читав апарат, уз поделу улога".

"Имам пуно разумевање за све који тврде да је Етјен Давињон тада био млад. Али он је ипак био елитни дипломата, припадао је белгијској елити", рекао је Калек за Дојче веле.

Управо та комбинација ране дипломатске улоге у време деколонизације и каснијег успона у европским политичко-економским елитама чини његов случај посебно значајним у расправи о одговорности бивших колонијалних сила.