уторак, 10.03.2026, 12:50 -> 14:49
Извор: РТС
Ко ће наследити Антонија Гутереса – кандидати за генералног секретара УН и договори иза кулиса
Три недеље су остале до 1. априла, када ће чланице Уједињених нација кандидовати своје представнике за десетог генералног секретара те међународне организације, а петогодишњи мандат почиње 1. јануара 2027. године. Горан Сандић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду изјавио је за РТС да процедура избора није потпуно транспарентна, а најважнију улогу имају велике силе.
Горан Сандић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да генерални секретар УН има значајну моћ унутар организације, али да су се у историји често наметали и споља, користећи канцеларију генералног секретара за проналажење решења за високоризична или мање ризична питања која се тичу међународног мира и безбедности.
"Успели су да изађу из оквира администрације унутар УН. Генерални секретар има моћ да поставља високе позиције у организацији. Често се ван кулиса државе договорају о кандидатима да би за глас добили позицију унутар УН. Свет треба да прати избор новог генералног секретара", навео је Сандић.
Подсећа да су државе чланице основале Уједињене нације, које имају правни статус, такозвану "личност", као и да генерални секретар одсликава преговарање унутар УН.
"УН су направљене да забрањују употребу војне силе осим у два изузетка према Повељи: ако има одобрење Савета безбедности или у случају самоодбране", додаје Сандић.
Тестирање флексибилности поретка
Говорећи о бомбардовању Југославије, истиче да није било реч о самоодбрани, а није било ни одобрења СБ УН, што представља чин агресије, међународни злочин и кршење Повеље.
"На нашем подручју то представља тачку пуцања, озбиљан и незаконит чин. Бомбардовање Југославије је тестирање флексибилности тадашњег поретка од стране великих сила", сматра Сандић.
На питање да ли ће на поштовање Повеље 1244 утицати нови генерални секретар, каже да то неће бити пресудно јер генерални секретар одсликава ситуацију и јединство у УН, а организација је јасна да је КиМ део Србије.
Када је реч о потенцијалним кандидатима, Сандић наводи да ће о њиховом избору одлучити пет сталних чланица Савета безбедности, да је процес мало нормиран и да би формално требало да га именује Генерална скупштина по препоруци СБ УН.
"Све остало се дешава иза кулиса. Година 2016. је била прекретница јер је генерални секретар требало да буде из источне Европе, али је изабран кандидат из западне. Генерална скупштина је тада желела транспарентнију процедуру и увела јавна слушања кандидата, али је СБ УН и даље одлучивао иза затворених врата", додаје Сандић.
Улога великих сила и црвени папир
Напомиње да велике силе имају кључну улогу јер могу да ставе на "црвени папир" да ли подржавају или не одређеног кандидата.
"Да би кандидат био изабран, ниједна од пет сталних чланица Савета безбедности не сме уложити вето. Због тога постоји неформална процедура унутар СБ УН", каже Сандић.
Према његовим речима, САД се залажу да избор буде по заслузи, а не по ротацији региона. Он истиче да Рафаел Гроси вероватно има највеће шансе.
"Потенцијални кандидати ће имати по три сата да изложе свој план и програм. Кандидат мора да има велике моралне вредности и да одсликава организацију. За Гросија нема контроверзи и није се профилисао тако да угрожава светске лидере када је реч о људским правима", закључује Сандић.
Бивши премијер Португалије Антонио Гутерес изабран је за генералног секретара УН 2021. године.
Коментари