Сукоб Америке и Ирана – Трамп нишани Техеран, Иран наде полаже у дивљање цена нафте

Иранске оружане снаге, укључујући и Револуционарну гарду, у највишем су стању борбене готовости, дан уочи преговора у Оману, на које су Иран и САД пристали после силног притиска низа арапских држава, суочених са могућношћу да се више од пола века дуго непријатељство две државе прелије и преко њихових граница.

"Иранци сада преговарају иако не желе. Не желе ни да распалимо по њима. Знате, велика флота плови према Ирану", рекао је амерички председник Доналд Трамп, чије се амбиције везане за будућност Ирана заснивају на претпоставци Централне обавештајне агенције да је власт Исламске Републике на најклимавијим ногама од успостављања 1979. године.

Пут Муската, Трамп је послао специјалне изасланике Стива Виткофа и Џареда Кушнера, који ће се у престоници Омана састати са шефом иранске дипломатије Абасом Арагчијем, чији су шефови већ одбацили делове предложеног споразума који се односе на развој балистичких пројектила и помоћ Хамасу, Хезболаху, ирачким милицијама и јеменским Хутима.

Преговори, ултиматуми и ратни планови 

Првобитно, представници САД и Ирана су намеравали да се састану у Истанбулу, уз присуство турских и званичника арапских држава, али је место догађаја и број учесника промењени како би се, бар донекле, удовољило иранским жељама.

Две стране ће пред собом имати само један документ, ултиматум САД испостављен Иранцима недуго пошто су безбедносне снаге те државе успеле да угуше најозбиљнију побуну од формирања Исламске Републике.

Две недеље нереда, проузрокованих очајним економским стањем Ирана, недостатком воде и енергената и јалових војних авантура по Блиском истоку, окончане су бруталном акцијом Револуционарне гарде и Басиџ милиције у којој је страдало најмање 5.000 људи, док су десетине хиљада похапшене или рањене.

Авиони, бродови, ракете...

Недуго после обрачуна снага безбедности са демонстрантима, Трамп је ка Ирану упутио 12 ратних бродова укључујући и носач авиона "Абрахам Линколн" и десетине борбених авиона, распоређених по базама у Саудијској Арабији, Катару и Јордану. Очекује се да ће, у случају напада, амерички бомбардери Б-2, који су у јуну прошле године порушили нуклеарне центре у Ирану, полетети са територије САД или базе Дијего Гарсија у Индијском океану.

Амерички медији наводе да су већ изабрани циљеви напада, попут подземног бункера у предграђу Техерана у којем се, наводно, крије ајатолах Али Хамнеи, као и објеката у којима се налазе шефови војске, милиције и Револуционарне гарде.

На листи приоритета су и лансери балистичких пројектила, базе у којима су скривени дронови и кључни положаји свих видова оружаних снага. Од 2006. године, када су Американци први пут начинили планове за бомбардовање Ирана, број ових циљева процењен је на око 1.100 објеката.

Иран је, како се чини, такође спремио план деловања у случају напада на кључне објекте од којих се неколико десетина, наводно, налази у густо насељеним областима.

Иран: Преживи и узврати

Прва фаза иранског плана ће, суштински, представљати покушај да иницијални напад "преживи" довољан број важних јединица, како би Техеран могао да покрене контраударе на Израел и америчке базе на Блиском истоку.

Главна мета иранских пројектила ће, свакако, бити база Ел Удеид у Катару, где се налази штаб америчке Централне команде, база Али ел Салем у Кувајту, те положаји снага САД у Уједињеним Арапским Емиратима, Сирији.

Техеран се нада да ће се у конфликт укључити и Хезболах у Либану, јеменски Хути и бројне проиранске милиције у Ираку. Америка је све те формације, унапред, упозорила да ће платити високу цену уколико се укључе у сукоб.

Ниједна од ових снага није реаговала током 12 дана дугог рата са Ираном у јуну прошле године.

Најважнија оружана снага у Ирану Револуционарна гарде ће глисерима наоружаним пројектилима напасти америчке ратне бродове, док ће морнарица поставити мине у Ормуски теснац, кроз који пролази безмало трећина светске трговине нафтом.

200 долара за крај рата

Тај део, чини се, представља и најважнији део иранског плана, јер би цене нафте могле пребацити 200 долара по барелу и самим тим изазвати остатак света да убеди Трампа да узмакне и пристане на нове преговоре.

У предигри новог рата, амерички борбени авион Ф-35, који је полетео са носача авиона "Абрахам Линколн" оборио је ирански дрон "шахид 139" изнад Арапског мора, где се, тренутно, налази најмоћнији део флоте САД.

Иранске власти су потврдиле да је летелица "изгубљена", али и да је команда претходно добила све информације о кретању америчког носача авиона, који је праћен "сходно уобичајеним и правно регулисаним процедурама".

Одмах после овог инцидента, барел нафте поскупео је за два одсто.

Други инцидент забележен је у Ормуском теснацу у којем су извиђачки дрон "мохаџер" и два наоружана глисера Револуционарне гарде пратила амерички танкер "Стена императив".

Према извештајима америчке Централне команде, Иранци су узмакли пошто су изнад танкера пролетела два борбена авиона Ф-16, док је кроз теснац прошао и ракетни разарач "Мекфаул".

У оба инцидента, америчке снаге тврде да су ирански глисери и дронови "агресивно" пришли носачу авиона и танкеру, те да су разарач и борбени авиони реаговали како би "заштитили средства и људство".

Одмах после обарања "шахида", Револуционарна гарда је ка носачу авиона упутила нову летелицу.

Тензије у водама око Ирана и објављивање сателитских снимака распореда две војске представљају увод у преговоре о иранском нуклеарном програму и балистичким пројектилима, који ће у петак почети у Оману.

Амерички председник Доналд Трамп је запретио да ће у случају изостанка договора неминовно почети нови рат између две државе, "знатно жешћи" од 12 дана дугог сукоба из јуна прошле године.