Кубански парадни ковчези и почасна паљба - Америка прети новом блокадом, или 350 дана за смену власти у Хавани

Парадним кораком, кубански војници пронели су центром Хаване ковчеге са телима 32 Кубанаца убијених током америчког упада у Каракас почетком јануара. Дуж улица махали су им грађани и свечано одевени пионири. На путу до гробља прошли су поред мурала са ликовима Фидера и Раула Кастра, Че Геваре и Уга Чавеза. Пре него што су остаци тела војника спуштени у раке, главним кубанским градом проломио се прасак почасног плотуна.

Звуци пуцњаве чули су се и три седмице касније, када је кубански председник Мигуел Дијаз Канел наложио оружаним снагама да изведу сложене маневре у жељи да, могуће нападаче, одврати од агресије на ту острвску државу.

"Најбољи начин да се спречи империјалистичка интервенција је да их се натера да израчунају цену агресије", рекао је кубански председник, пре него што је са најближим сарадницима одобрио "планове за транзицију у ратно стање".

Хеликоптери, борбена возила, војници на мотоциклима, наводи кубанска агенција Пренса латина, брзо су неутралисали опасност, необично налик оној коју су Кастрови револуционари ликвидирали у Заливу свиња 1961. године.

Овај пут, међутим, опасност по Кубу не прети с мора, већ од широког политичког притиска администрације америчког председника Доналда Трампа, одлучног да свеопшту кризу у тој карипској држави искористи како би до краја године успоставио сасвим нови режим.

Највећи притисак, у овој фази офанзиве на Кубу, пада на леђа председнице Мексика, Клаудије Шејбаум, која је Американцима објашњавала да су нафтни споразуми са Кубанцима дугорочни, те да су испоруке нафте понајвише хуманитарног карактера.

Ипак, чини се да би притисак САД могао да промени став у Мексико Ситију, пре свега јер број билатералних проблема две државе прети да, у крајњој рачуници, драматично скрајне значај Кубе.

Неколико америчких медија, укључујући Политико и Вол стрит џорнал, објавио је да мексичке власти разматрају три сценарија даљих испорука нафте Куби, укључујући и потпуну суспензију како би избегли евентуалне осветничке потезе Трампове администрације.

Мексико дневно испоручује Куби 13.000 барела нафте, док још 8.000 стиже из Русије.

У Вашингтону, пак, разматрају потпуну блокаду Кубе и то на основу "Хелмс-Бартоновог закона", из времена тадашњег председника Била Клинтона. Тај закон су наредне админстрације редовно суспендовале страхујући од негативних последица са остатком света, пре свега Европском унијом.

Трампова Бела кућа сматра да је енергија кључни елемент у процесу смене кубанског режима, па се очекују додатни притисци на Мексико, као последњег великог извора нафте.

Током викенда, у Хавани је гориво точено само на пумпама које снабдевају владина возила, док су у граду на снази вишечасовне рестрикције снабдевања електричном енергијом. Поједини медији наводе да се литар горива на црном тржишту продаје и по десет пута вишим ценама од редовних.

Ова острвска држава увози око 60 одсто енергената, од којих је највећи део годинама стизао из Венецуеле.

"Нећу говорити какави ће наши кораци бити у будућности... Али мислим да није тајна да нисмо превелики љубитељи кубанског режима који је, узгред, подржавао Мадура", рекао је државни секретар САД Марко Рубио.

Његов шеф, Доналд Трамп био је још грубљи, наводећи да на Кубу убудуће "неће стизати ни нафта ни новац".

"Предлажем да пристану на договор, пре него што буде прекасно", написао је 11. јануара Трамп на мрежи "Трут соушал" (Truth Social).

Недуго затим, Пекинг је најавио да ће на Кубу упутити хуманитарну помоћ вредну 80 милиона долара, док је у Хавани боравила и руска делегација.

Иако се процењује да је економска криза на Куби најдубља у последњих неколико деценија, амерички аналитичари упозоравају да је ову земљу немогуће поредити са Венецуелом, пре свега јер од револуције 1959. године успева да преживи свакојаке америчке санкције и војне акције.

Индикативан је и податак да се, од времена Кастра, Кубанци лакше одлучују за одлазак са Кубе него на протесте, па постоји опасност да би каква озбиљнија нестабилност у Хавани, одмах, изазвали нови талас избеглица, пре свега на Флориди.

Иако се Мадуро већ двадесетак дана налази у затвору у Њујорку, америчка флота са све носачем авиона "Џералд Форд", десантним бродом "Иво Џима", две крстарице и многобројним пратећим бродовима још се налази у Карипском мору.