уторак, 20.01.2026, 21:36 -> 23:51
Извор: РТС, Њујорк тајмс, Си-Ен-Ен, Би-Би-Си, Гардијан, Ројтерс, Танјуг
Шта је амерички председник поручио свету после 365 дана другог мандата
Уместо славља, Трамп је годишњицу обележио одбраном кључних потеза другог мандата. У фокусу су били имиграциона политика, царине као инструмент притиска и прихода и нови (завршени, постојећи и најављени) фронтови у спољној политици – од Венецуеле и рата у Украјини, до будућности НАТО-а и судбине Гренланда.
На прву годишњицу повратка америчког председника Доналда Трампа у Белу кућу, не мањка крупних промена и драматичних догађаја на које се може осврнути. Са готово сат времена закашњења, амерички председник изашао је за говорницу у Белој кући носећи велику фасциклу са документима које назива списком својих "достигнућа", а које његова администрација види као "365 победа у 365 дана".
Нека од њих показао је присутнима, а на почетку обраћања највише је говорио о својој имиграционој политици током протеклих 12 месеци, уз фотографије ухапшених у Минесоти, тврдећи да су у питању "криминални, илегални мигранти".
Потом је указао да ускоро путује у Давос опаском: "Ускоро идем на једно прелепо место у Швајцарској. Сигуран сам да ме тамо веома радосно очекују."
Трамп сутра путује на Светски економски форум у Давосу, где се нашироко расправља о његовим претењама увођењем царина савезницима уколико не пристану на то да Сједињене Америчке Државе преузму Гренланд.
Француски председник Емануел Макрон већ је поручио светским лидерима да је "бескрајно нагомилавање нових царина" од стране САД "суштински неприхватљиво", док је канадски премијер Марк Карни изјавио да се "оштро противи" царинама због Гренланда.
Трамп се потом накратко осврнуо на питање Венецуеле, помињући Марију Корину Мачадо – опозициону лидерку те земље, која је недавно Трампу предала своју медаљу Нобелове награде за мир.
"Можда можемо да је укључимо на неки начин", каже Трамп, називајући Мачадо "невероватно фином женом".
Мачадо тврди да би она требало да буде нова лидерка Венецуеле након што су САД 3. јануара у Каракасу заробиле и одвеле венецуелнског председника Николаса Мадура.
У међувремену, Трамп је одбио да је подржи, наводећи да нема довољну подршку унутар земље – упркос томе што њен опозициони покрет тврди да је победио на широко оспораваним изборима 2024. године.
О царинама
Трамп је изјавио је да царине представљају важан извор прихода и јачања националне безбедности САД, наводећи да са нестрпљењем чека одлуку Врховног суда САД о законитости царина уведених прошле године.
Истакао је да је последњих годину дана остварен снажан економски раст и заустевљена инфлација присутна током мандата бившег америчког председника Џозефаа Бајдена.
"Не знам шта ће Врховни суд да уради. Мени је то потпуно јасно, не може бити јасније. Дозвољено је увести лиценцу, а царина је вероватно мање строга мера него што би лиценца могла да буде", рекао је Трамп.
Навео је да су САД захваљујући царинама прикупиле стотине милијарди долара, упозоривши да би у случају неповољне судске одлуке могло доћи до обавезе враћања тог новца.
"Ако изгубимо тај случај, могуће је да ћемо морати да учинимо све што можемо да то вратимо. Не знам како би то могло лако да се уради, а да се не нанесе штета великом броју људи", рекао је Трамп.
Имиграциона политика
Амерички председник је изјавио да је сарадницима у администрацији поручио да "мало попусте" у оквиру појачаних мера против илегалне имиграције, истичући да има разумевања за имигранте који раде и доприносе америчкој привреди и нагласио да актуелне протесте против агената Службе за имиграцију и царину (ИЦЕ) предводе "плаћени агитатори".
"Имамо велико срце за људе. Дошли су илегално, али су добри људи и сада раде на фармама, у ресторанима и хотелима", рекао је Трамп.
Напоменуо је да фокус треба да буде на особама са криминалним досијеима, али је признао да су привођени и имигранти без такве прошлости.
"У теорији, и они би требало да буду депортовани, али ми смо фокусирани на убице, дилере дроге и ментално нестабилне", рекао је Трамп.
Хвалећи рад припадника Граничне патроле и ИЦЕ-а, Трамп је рекао да "воли Хиспаноамериканце" и подсетио да је велики број њих гласао за њега.
"Гранична патрола је невероватна. Углавном су Хиспаноамериканци", рекао је Трамп, наводећи да они чине око 60 одсто припадника те службе, као и да су "предузимљиви и изузетни људи".
Ипак, више путе је поновио да изражава жаљење због смртоносне пуцњаве у којој је федерални имиграциони службеник пре две недеље у Минеаполису убио Рене Гуд.
"То је тешка ситуација. То је тако тужно", рекао је Трамп и нагласио да му је посебно било жао зато што је отац Рене Гуд "Трампов присталица".
Нагласио је и да ИЦЕ понекад "прави грешке" и да уме да буде "прегруб према људима".
О "кријумчарима дроге на Карибима" и "борби на копну"
Трамп је изјавио је да су САД "уклониле готово 100 одсто дроге која је долазила морским путем" пошто је америчка војска извела више десетина војних удара на бродове у Карипском мору од септембра, најавивши да ће операције прећи с мора на копно.
"Сада ћемо, врло ускоро, почети да се бавимо дрогом која долази копном. Тачно знамо одакле долази", рекао је Трамп.
Према подацима Пентагона, САД су од септембра извеле више од двадесет напада на наводне бродове за превоз дроге у Пацифику и Карибима, при чему је убијено више од 100 људи.
Чланови америчког Конгреса, углавном из редова Демократске странке, изразили су растућу забринутост због ових удара и поднели више резолуција о ратним овлашћењима с циљем да се даља дејства у вези са Венецуелом ограниче без сагласности Конгреса, али ти покушаји за сада нису били успешни.
Ново гласање о резолуцији о ратним овлашћењима очекује се касније ове седмице у Представничком дому САД.
"Учинио сам више за НАТО, сумњам у узајамну помоћ"
Председник САД изјавио је на брифингу да нико није учинио више за НАТО од њега, доводећи у питање да ли би чланице Алијансе притекле у помоћ Вашингтону у случају потребе.
"Нико није урадио више за НАТО од мене и мислим да ће вам то већина рећи. Можете да питате и генералног секретара НАТО (Марка Рутеа), он је то рекао – урадио сам више за НАТО него било ко", рекао је Трамп.
Пошто су чланице НАТО-а изразиле снажно противљење његовој намери да САД преузму контролу над Гренландом, Трамп је поручио да "и НАТО мора фер да се односи према Сједињеним Државама".
"Мој највећи страх у вези са НАТО је то што ми трошимо огромне суме новца. Знам да бисмо ми притекли њима у помоћ, али заиста се питам да ли би они дошли у помоћ нама", рекао је Трамп.
Амерички председник је подсетио да члан 5 Повеље НАТО предвиђа да се напад на једну чланицу сматра нападом на све, али је нагласио да је тај члан активиран само једном, после терористичких напада 11. септембра 2001. године, када су европске земље подржале САД у рату у Авганистану.
Трамп је поновио тврдњу да је учинио "више за НАТО него било која особа, жива или мртва", истичући као једно од кључних достигнућа договор чланица да повећају издвајања за одбрану са два на пет одсто бруто домаћег производа.
"Одбор за мир уместо Уједињених нација"
Трамп је такође изјавио да би новоформирани "невероватни" Одбор за мир, који је покренула његова администрација, "могао" да замени Уједињене нације, које је критиковао због, како је навео, недовољне ефикасности у окончању ратова.
"Уједињене нације једноставно нису биле од велике помоћи. Велики сам заговорник потенцијала УН, али оне никада нису испуниле тај потенцијал", рекао је Трамп.
Навео је да је УН требало да "реше сваки од ратова" које је, како тврди, он решио, истичући да им се у тим процесима никада није обраћао, нити је размишљао о томе.
"Волео бих да Уједињене нације могу да ураде више. Волео бих да нам није потребан Одбор за мир. Уједињене нације ми никада нису помогле ни у једном рату. Мислим, претпостављам да их не кривим. Нисам их позвао да помогну", рекао је Трамп.
Одбор, замишљен као тело под Трамповим вођством за надзор обнове Газе, најпре би се бавио сукобом у Гази, уз план да се касније прошири на друге конфликте Чланство у одбору.
Проблем представљају одредбе повеље које дају Трампу коначну одлучујућу моћ и место дожитовтног председника, што изазива питања, између осталог и о томе где би ишла уплата за чланство.
Према изворима Блумберга, око 60 земаља, укључујући неколико европских позвано је да се придружи одбору, а Трамп жели да коначна повеља и мандат комитета буду потписани у Давосу у четвртак.
О Нобеловој награди за мир
Трамп, пошто је набројао неке од ратова за које тврди да их је решио, попут сукоба између Јерменије и Азербејџана, прелази на тврдњу да Норвешка контролише Нобелову награду за мир.
"Норвешка вуче конце. То је шала. Мачадо ми је рекла да не заслужује награду и да сам ја тај који је заслужује. Она ми је рекла да ја то заслужујем зато што сам окончао осам ратова.
Трамп је затим упитан о поруци норвешком премијеру у вези са Нобеловом наградом за мир.
"Изгубио сам много поштовања према Норвешкој. Али, сукобе нисам решавао због Нобелове награде. Исто то покушавам са ратом Русије и Украјине", рекао је амерички председник.
Говорећи о Ирану, Трамп је рекао да је "уништио иранске нуклеарне капацитете и његове субверзивне способности". На питање о могућој војној интервенцији, у контексту ранијих претњи због протеста у тој земљи, рекао је да не може да предвиди будуће догађаје.
"Не могу да вам кажем шта ће се догодити у будућности. Видећемо шта ће се десити с Ираном", рекао је Трамп и оценио да "не зна" да ли је војна опција и даље у оптицају.
О преузимању Гренланда и Панамског канала
Трамп је упитан колико далеко је спреман да иде да би преузео Гренланд.
"Сазнаћете", одговорио је.
Затим је упитан о објави на његовој друштвеној мрежи у којој је споразум Велике Британије да острва Чагос уступи Маурицијусу, а да потом изнајми кључну војну базу, назвао "чином велике глупости".
Трамп је упитан да ли је, упркос томе што је раније подржао британске планове, сада његов став да тај договор не треба да се спроведе. Рекао је да, када је Британија првобитно планирала тај потез, "говорила о неком концепту власништва", док се сада"разматра суштински закуп и продаја", чему се он противи.
Наводи да то "није ништа слично Гренланду, али је прилично важно подручје света" и да сматра да би Британија требало да задржи острва Чагос.
Трамп је затим упитан о претњама царинама у вези са Гренландом и шта ће се десити ако Врховни суд пресуди против законитости његове примене царина.
"Тужићемо нешто друго. Оно што сада радимо је најбољи, најјачи, најбржи и најмање компликован начин", закључио је Трамп, уз напомену да састанци о Гренланду "иду прилично добро".
Упитан, да ли је враћање Панамског канала још увек на дневном реду, о чему је говорио током првих месеци другог мандата, Трамп није желео да прецизира.
"Не желим то да вам кажем. На неки начин, јесте", закључио је амерички председник.
Коментари