Продор кинеских бродова преко Арктика, или Трампова узбуна због Суецког канала будућности

Амерички председник Доналд Трамп је, одмах затим, завапио да су воде око Гренланда "преплављене" кинеским бродовима, представљајући овај догађај као додатан разлог за преузимање контроле над овом територијом.

"Гренланд нам је потребан због националне безбедности. То је сада стратешко питање. Гренланд је преплављен кинеским и руским бродовима. Гренланд нам је потребан због националне безбедности, а Данска то не може да уради", рекао је Трамп.

Данска је одбацила Трампове тврдње, наводећи да нема говора о инвазији кинеских ратних бродова, али да су Сједињене Државе више него добродошле да инвестирају у Гренланд.

И локалне, гренландске власти су се придружиле овом позиву, тражећи да се о даљем развоју ситуације стране договоре на тројном састанку званичника САД, Данске и Гренланда.

Кинези су пак позвали Трампа да престане да призива измишљену "кинеску претњу како би створио предуслове за себичне интересе".

Статус Гренланда, данске аутономне територије, предмет је оштрих полемика између Вашингтона и Копенхагена још од почетка Трамповог другог мандата у Белој кући, али је после упада америчких командоса у Каракас, отмице председника Николаса Мадура и серије запаљивих изјава добио нову димензију.

Високи званичник Трампове администрације Стивен Милер је став Вашингтона објаснио прилично грубим речима, наводећи да "живимо у свету којим управљају снажни и моћни".

"То су правила према којима се свет равна од постојања", рекао је Милер.

Њујорк тајмс је ову изјаву протумачио као показатељ да амерички лидер не преиспитује импулсивне нагоне већ покушава да пронађе начине да их спроведе у дело.

У том светлу тумачи се и агресиван став Америке према Гренланду, али и савезницима из НАТО-а попут Данске.

Питање статуса, други пут

Гренланд је, почетком другог Трамповог мандата, по други пут у последњих 100 година постао тачка спотицања интереса Вашингтона и Копенхагена, јер су Американци непосредно после Другог светског рата неуспешно покушавали да откупе ово острво.

Почетком педесетих, покушај куповине замењен је споразумом према којем је Америка добила право да слободно гради базе и распоређује војнике по Гренланду, под условом да о потезима претходно обавести Данце.

У складу са тим споразумом, Американци су изградили војну базу у Питуфику на северозападу острва, која је временом постала кључна радарска станица за надгледање арктичког круга.

Данци и Гренланђани пак упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.

Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација ових минерала на острву је забрањена из еколошких разлога.

Гренланд има статус аутономске области унутар Краљевине Данске, али је потпредседник САД Џеј-Ди Венс у неколико наврата оптуживао Данску да недовољно улаже у ову територију, надајући се да ће на тај начин придобити подршку локалног становништва за сецесију.

Проласком кинеског брода "Истанбул бриџ" арктичком рутом, Гренланд је добио и нови геостратешки значај, јер пловидба досадашњим путевима, око Рта добре наде или Суецким каналом, траје између 40 до 50 дана.

Да није било невремена, кинески брод би пут прешао за мање од 18 дана.