петак, 12.12.2025, 18:57 -> 21:12
Извор: Си-Ен-Ен, Би-Би-Си
"Буши, бејби, буши" – да ли је Венецуела заиста нафтно благо за Трампа
Након заплене танкера, САД појачавају притисак на председника Венецуеле Николаса Мадура. Чланови Мадурове породице и бродови за које америчке власти тврде да превозе нафту нашли су се на листи санкционисаних. Венецуелански лидер поручује да се ескалација притиска своди на једну ствар – Вашингтон жели да приграби огромне резерве нафте те јужноамеричке земље. Али, жели ли Трамп заиста нафту и да ли би му се то исплатило?
Америка је најавила нове санкције бродским компанијама и пловилима за које тврди да помажу у превозу венецуеланске нафте, стављајући додатни притисак на председника Николаса Мадура, дан након што је запленила танкер који је превозио нафту вредну милионе долара код обала Венецуеле.
Тројица рођака Мадурове супруге Силије Флорес, као и још један бизнисмен повезан са венецуеланским лидером, такође су се нашли на листи санкционисаних, коју је објавило америчко Министарство финансија.
Министарство је саопштило да је шест бродова било укључено у “обмањујуће и небезбедне праксе бродарства“ које су обезбеђивале финансијска средства Мадуровој влади.
Овај потез додатно ескалира вишемесечну кампању притиска Трампове администрације на Венецуелу. Николас Мадуро поручује да се ескалација притиска своди на једну ствар – Вашингтон жели да приграби огромне резерве нафте те јужноамеричке земље.
Колике резерве нафте има Венецуела
Тачно је да се у Венецуели, са процењених 303 милијарде барела, налазе највеће доказане резерве нафте на свету. Око петине светских резерви поседује та јужноамеричка земља. Али количина нафте коју Венецуела заправо производи је мала.
Производња је нагло опала од почетка двехиљадитих, јер су бивши председник Уго Чавез, а затим и Мадурова администрација, пооштрили контролу над државном нафтном компанијом PDVSA, што је довело до одлива искуснијих стручњака.
Иако су неке западне нафтне компаније, укључујући америчку компанију "Шеврон", и даље активне у земљи, њихово пословање је значајно смањено, јер су САД прошириле санкције и циљале извоз нафте, желећи да ограниче Мадуров приступ кључној економској "линији спасавања".
Санкције, које су САД први пут увеле 2015. године током мандата председника Барака Обаме због наводних кршења људских права, такође су у великој мери одсекле земљу од инвестиција које су јој потребне.
Стручњаци су сагласни да је инфраструктура прави изазов за Венецуелу.
У новембру је Венецуела производила око 860.000 барела дневно, према најновијем извештају о тржишту нафте Међународне агенције за енергију. То је једва трећина онога од пре 10 година и чини мање од један одсто светске потрошње нафте.
Жели ли Трамп венецуеланску нафту
Неретко у америчким круговима појаве се аргументи за интервенцију у Венецуели указујући на могућности да америчка предузећа оживе нафтну индустрију, а шеф Беле куће чини се отвореним за ту врсту сугестија.
Трамп је заправо и водио домаћу кампању под слоганом “Буши, бејби, буши“ и тада је позивао на повећање производње нафте са циљем стварања веће независности, а све то је повезао са нижим ценама тог енергента за Американце.
Али када је реч о Венецуели, на питање да ли је америчка кампања у том региону усмерена на дрогу или нафту, портпаролка Беле куће Каролина Ливит је рекла да је администрација фокусирана на “многе ствари“. Додуше, заустављање трговине наркотицима назвала је “приоритетом број један“.
Које интересе САД имају у Венецуели
Тренутно је "Шеврон" једини амерички произвођач нафте који је још увек активан у Венецуели, након што је добио лиценцу за рад током мандата бившег америчког председника Џозефа Бајдена 2022. године, упркос америчким санкцијама.
Трампова администрација је ове године продужила тој компанији још једно изузеће, иако је укинула изузећа за друге фирме, попут шпанског "Репсола", у покушају да обузда прилив средстава Мадуровом режиму.
Данас "Шеврон" чини око петину производње нафте у Венецуели. Аналитичари кажу да би "Шеврон" био међу онима који би могли највише да профитирају уколико САД почну да укидају своје баријере против пословања са Венецуелом.
Рафинерије у САД, посебно оне око обале Мексичког залива, такође су жељне “теже“ врсте сирове нафте коју производи Венецуела, а која је обично јефтинија и стога профитабилнија за прераду.
Који су изазови
Иако би свако повећање извоза нафте из Венецуеле могло помоћи у смањењу цена у Америци, аналитичари кажу да би то потрајало, с обзиром на то да је њена тренутна производња превише ограничена да би имала значајнији утицај.
Са друге стране, враћање венецуеланске нафтне индустрије у некадашње стање било би тежак задатак.
Према недавном извештају компаније "Вуд Макензи", боље управљање и нека скромна улагања могла би помоћи у повећању производње нафте у Венецуели на око два милиона барела дневно током наредне две године.
Али аналитичари упозоравају да би било потребно десетине милијарди долара, а потенцијално и деценија, да се производња значајније повећа.
Још један ризик су изгледи за потражњу за нафтом, јер она постаје релативно мање важна као извор енергије, напомињу аналитичари.
Свако ко улаже у венецуелански нафтни сектор морао би да размисли да ли се исплати, упозоравају аналитичари. Чак и ако би Мадуро био свргнут или америчке санкције укинуте, питање је колико би компаније биле спремне да уложе времена и новца који су неопходни да венецуеланска нафта поново потече.
Коментари