Нови покољ у Судану – хиљаде мртвих у земљи која никога не интересује

Измучене избеглице, смештене у избеглички камп у Тавили на северу суданске провинције Дарфур, стајале су наслоњене на склепану ограду очекујући долазак новог таласа прогнаника, овог пута из 70 километара удаљеног града Ел Фашер у који су почетком седмице пуцајући на све што се креће упале снаге генерала Мухамеда Хамдана.

На пут их је, према проценама Црвеног крста кренуло безмало 50.000, али је пет дана од почетка покоља, до Тавиле махом пешке и под окриљем мрака, стигао једва сваки десети. Они који су стигли сведоче о патњи рањених који запомажу уз пут и гомилама  тела побацаних на све стране.

Покољ у султановом граду

Ел Фашер, град од око 250.000 становника изникао око некадашње палате дарфурског султана Рахмана ел Рашида, од почетка лета се, по други пут у пет година, налазио под опсадом јединица генерала Хамдана, које су ривалске снаге и цивиле оградиле 57 километара дугим насипом.

Одбрана суданске војске, међутим, распала се током протеклог викенда, од када траје дивљање снага Хамданових Снага за брзу подршку. Те снаге су, наводе бројне организације за заштиту људских права, после упада у град почеле небројене ликвидације, отмице и мучење локалних становника.

Жртве су махом из редова неарапског становништва што је, како се наводи у извештају универзитета Јејл, у складу са ранијим операцијама етничког чишћења у које су биле укључене Хамданове снаге.

Изгнаници, који су се докопали избегличних логора северно од града, тврде да су Хамданове снаге заробиле велики број људи, тражећи од породица новац у замену за њихову слободу, али и да су становници Ел Фашера стрељани у групама, силовани или мучени на различите начине.

Генерал Хамдан, суочен са гневом светске јавности, обећао је хитну истрагу о догађајима у том граду, одбацујући, међутим, тврдње да су убиства била део планске кампање етничког чишћења.

На снимцима, које су начинили Хамданови војници, виде се припадници Снага за брзу подршку како убијају ненаоружане цивиле.

Агенција Франс прес објавила је сведочанство једне од становница Ел Фашера, која је рекла да су јој припадници Снага за брзу подршку, пред очима убили сина, непосредно пошто су растурили кућу.

Суданска влада је, у међувремену, потврдила покољ у саудијској болници у том граду, наводећи да су Хамданове снаге убиле више од 460 пацијената и 12 лекара.

Светска здравствена организација згрожена је овим чином Хамданових снага, упозоравајући да је у овом делу Судана, од априла, забележено безмало 300 напада на лекаре и здравствене раднике.

Ел Фашер је, до недеље, био последње упориште суданске армије у овом делу државе, па Хамдан сада готово у потпуности контролише западни део државе, док војска држи престоницу Картум, средишњи део Судана и обалу уз Црвено море.

Генерал Хамдан против генерала Ел Бурхана

Распад Судана, суштински, представља производ борбе за превласт између двојице контроверзних генерала, које је у врх политичке сцене избацио одлазак аутократског лидера Омара ел Башира, збаченог после серије демонстрација 2019. године.

Политички крај Омара ел Башира, који у затвору чека исход серије суђења због разноразних злочина и корупционашких афера, на најбољи је начин искористио његов некадашњи протеже – бивши гонич камила, оптуживан да је током дарфурске кризе предводио казнене експедиције.

Одмах пошто су демонстранти натерали Ел Башира да се повуче са политичке сцене, генерал Мухамед Хамдан одрекао се "политичког оца" и прогласио се за продемократског лидера са јасном жељом да, надаље, предводи Судан.

Готово истовремено, успоставио је прилично магловите односе са руском компанијом "Вагнер", чији плаћеници обезбеђују руднике злата у Судану и оружјем снабдевају око 70.000 војника, колико под командом има генерал Хамдан.

Током кризе у Дарфуру, био је командант "Џањавид" милиције, која се сматра одговорном за серију злодела у тој суданској провинцији, као и за нападе на присталице опозиције, када су његови војници упадали у кампове активиста који су били против прелазних решења и за хитно успостављање демократије.

Хамдан је оптужбе одбацивао као "прљаву пропаганду" политичких противника, али га је способност да се брзо и ефикасно обрачуна са било каквом врстом опозиције 2013. године довела на чело тек формираних Снага за брзу подршку.

Током обрачуна са присталицама опозиције, у Картуму је убијено најмање 120 људи, чија су тела побацана у Нил, док су припадници Снага за брзу подршку оптуживани за силовања, мучења и свакаква друга злодела.

После ових акција, учествовали су у ратовима у Либији и Јемену, где су били део коалиционих снага које је финансирала Саудијска Арабија.

Његов највећи ривал, командант суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан већ годинама је централна личност у политичком животу Судана, иако његова биографија пре 2019. године укључује и улогу у дарфурској кризи, пошто је у јеку покоља био командант војних јединица распоређених на територији те провинције.

Попут главног ривала, искористио је слабљење моћи Ел Башира, па је после серије преврата засео на место првог човека Судана, појачавајући временом утицај на све сфере живота у тој држави.

Постао је познат пошто је, свега неколико сати пошто је амерички изасланик Џефри Фелтман известио Стејт департмент да генерал Ел Бурхан нема жељу да приграби сву власт, ухапсио премијера Абдалу Хамдока, укинуо интернет и прогласио се за шефа прелазне владе, обећавајући да ће избори бити одржани у догледно време.

Руска база и златна грозница

Сукоби у Судану почели су недуго пошто су тамошње власти и Русија постигли начелни договор о отварању војне базе на Црвеном мору, који ће бити формализован када ова афричка држава добије цивилну власт.

За отварање поморске базе за око 300 морнара и највише четири ратна брода, Русија је Судану обећала додатну помоћ у наоружању и опреми. Уколико буде и формално одобрен, Руси ће у Порт Судану остати најмање 25 година.

Споразум са Москвом су, суштински, прихватиле обе стране које учествују у сукобу у Судану.

Москва се повезује и са златном грозницом која је пре две године захватила Судан, који Запад оптужује за илегалну трговину златом са Русијом. Као пример ове трговине, наводи се пошиљка кекса, који је у фебруару руским авионом пребачен са аеродрома у Картуму.

Терет декларисан као кекс, била је у ствари тона злата ископаног у неким од стотина малих рудника, које уз помоћ плаћеника некадашње компаније "Вагнер" контролише генерал Хамдан.

Почетком 2023. године, забележено је најмање 16 оваквих летова из Судана, који је трећи највећи произвођач злата у Африци. Само прошле године у овој држави ископано је више од 90 тона злата, од чега чак 80 одсто у малим рудницима.

Према подацима суданске Централне банке, из трезора је 2021. године нестало 32,7 тона злата вредног 1,9 милијарди долара. Контрола над путевима злата сматра се једним од главних разлога за разбуктавање конфликта у Судану.