Како се додворити Трампу – јапански начин

Двадесет седмог овог месеца амерички председник Доналд Трамп иде на краћу источноазијску турнеју - он ће најпре посетити Јапан, а онда и Републику Кореју, у којој ће бити одржан састанак шефова држава чланица Организације за економску сарадњу у Азијско-пацифичком региону (АПЕЦ).

Пред његов долазак, као једну врсту поздрава или израза поштовања за његове захтеве да Јапан увезе више америчких возила, влада у Токију разматра куповину стотину камионета марке "форд Ф-150", пишу ових дана јапански листови ослањајући се на извештај телевизије "Асахи".

Притом, јапански медији не крију да је тај модел изабран управо зато што га председник Трамп воли, као и да поменути контингент четвороточкаша не би био усмерен у продају намењену грађанству пошто америчка возила нису популарна међу јапанским потрошачима, већ би био уврштен у инвентар државних органа, попут Министарства земље, инфраструктуре и саобраћаја, где би били коришћени за надзор саобраћајница и поправке друмова.

Доба једностраног протекционизма

Сједињене Америчке Државе и Јапан током лета су постигли договор, који ће ако буде спроведен, фундаментално изменити економске односе између две земље. По њему, Земља излазећег сунца би требало да уложи чак 550 милијарди долара у америчку привреду и поврх тога потроши стотине милијарди долара на куповину америчких енергената, путничких авиона и наоружања, те увезе америчке аутомобиле и пољопривредне производе, попут пиринча, соје, кукуруза и меса.

Преговори који су у јулу резултирали тим договором покренути су у априлу због Трампових протекционистичких мера - тзв. "реципрочних тарифа" и царина на аутомобиле. Влада претходног јапанског премијера Шигеруа Ишибе пристала је на поменуте уступке како би своје извознике, пре свега аутомобилску индустрију, заштитила од високих царина од 25 посто, односно, председника Трампа умилостивила да исте смањи на 15 процената.

Супростављени погледи

Једна од тема због којих су се преговори били одужили је проблем увоза америчких аутомобила у Јапан. Амерички преговарачки тим није одустајао од захтева да далекоисточна царевина уклони све препреке за увоз америчких четвороточкаша, док је јапанска страна, истичући да њихова држава не спроводи царине и квоте на увоз аутомобила, покушавала да докаже да је разлог зашто се у Јапану годишње прода само између 13 и 16 хиљада америчких возила то што она нису прилагођена потребама јапанских потрошача.

Наиме, становници у пренасељеним јапанским градовима, који имају мноштво узаних улица и врло густу мрежу јавног превоза, преферирају аутомобиле мањег ганбарита који не троше пуно горива. У том сегменту "Тојота", "Сузуки", "Даихацу" и други домаћи произвођачи су непревазиђени, па амерички аутомобили, који су по правили прављени да импресионирају величином и снагом и служе за преваљивање великих раздаљина (у условима где јавни превоз није довољно развијен), отуд немају добру прођу у Јапану.

Осим тога, у тој острвској држави се вози на левој страни као и у Великој Британији или на Кипру, па је за продају возила у њој потребно пребацити волан на десну страну и извршити друга техничка прилагођавања, у чему су амерички произвођачи у прошлости били релативно пасивни у односу на друге стране фирме.

Упркос овим аргументима, амерички преговарачки тим, састављен од министра финансија Скота Бесента и министра трговине Хауарда Лутника, инсистирао је да је прави разлог за слабу продају америчких возила на јапанском тржишту то што далекоисточна царевина спроводи нецаринска ограничења увоза у форми посебних захтева за безбедност возила и очување животне средине, односно, стандарда везаних за моторе и друго. Јапански преговарачи су узвраћали да безбедносни и еколошки критеријуми које је њихова држава усвојила важе у више од 60 држава света.

Како одобровољити Трампа?

Ипак, председник Трамп, који још од осамдесетих година прошлог века када су јефтини и квалитетни јапански аутомобили преплавили америчко тржиште снажно верује да између две земље постоји неравноправан и нефер однос у трговини аутомобилима, чини се, није прихватио ни тај аргумент. На то мишљење, несумњиво, наводе га статистички подаци - велику разлику у продаји аутомобила између две земље илуструје податак да је прошле године у САД увезено 1,37 милиона аутомобила из самог Јапана (Отприлике још толико је на пут до америчких потрошача пошло из јапанских фабрика у Канади и Мексику).

Због тога, у Јапану се развила идеја да би Токио могао да умањи свој огромни суфицит у продаји аутомобила са Вашингтоном тако што би, иронично, увезао возила произведена у јапанским фабрикама у САД, јер би она више одговарала укусу и потребама јапанских грађана од аутомобила "Џенерал моторса", "Форда" или "Стeлантиса" ("Крајслера").

Још једна, потенцијално ризична, опција је да јапанска држава измени правила везана за техничку исправност возила, односно, ублажи или умањи еколошке и безбедносне стандарде како би амерички аутомобили на њеном тржишту могли да се продају лакше, без вршења преправки.

Јапанске бирократе, сада је видно, изнашле су још један начин да одобровоље америчког председника када је у питању проблем увоза америчких возила - тако што ће подићи његовом егу набавком пикап трака који је, по речима главног јапанског преговарача Рјосеја Аказаве, његово омиљено возило.

Оно је, пишу јапански медији и симбол америчке аутомобилске индустрије - једна врста националног возила. Јер, Фордова серија "Ф" у производњу је ушла још далеке 1948. године и до 2023. се продало преко 40 милиона четвороточкаша који јој припадају.