Самит ЕПЗ-а у Копенхагену – место тихе дипломатије и нерешених изазова

У Прагу 2022. године, Европска политичка заједница (ЕПЗ) настала је као одговор на рат у Украјини. На иницијативу француског председника Емануела Макрона, циљ је био показати јединство и задржати блиске односе са земљама изван Европске уније. Три године касније, ЕПЗ је постала редовно место окупљања лидера од Исланда до Азербејџана.

Лук ван Миделар са Бриселског института за геополитику каже да је нови формат доказао своју вредност.

"Сада је заиста део дипломатског пејзажа Европе и разговора о рату у Украјини, али не само о томе. Интерес се види јер сваки пут, два пута током године, присуствује више од 40 председника и премијера из целе Европе", истиче Ван Миделар.

На неформалним самитима нема заједничких одлука, декларација, ни сталне бирократије, али има простора за тиху дипломатију, у покушају решавања спорова на континенту.

Бојана Ђорић са Европског института за безбедносне студије наводи да су "руска агресија у Украјини и ситуација у Појасу Газе" биле теме које су биле константно на агенди у претходном периоду.

"Ту су и међународна трговина, економска сарадња, али и мултилатерализам – они остају једнако актуелни и данас. ЕПЗ пружа одређени континуитет и сталну платформу на којој се о тим питањима расправља и на којој ЕУ, често у улози вође, може да координира позиције и сазива састанке на маргинама", закључује Ђорђићева.

Аналитичари истичу да је за земље изван ЕУ то прилика да са европским лидерима разговарају као равноправни, а не само као кандидати који чекају оцену напретка, са чиме је сагласан и Ван Миделар.

"Земље кандидати цене Европску политичку заједницу јер се у оквиру ње лидери заиста састају као равноправни. Сви они представљају своју суверену државу. А за земље кандидате то значи да се не третирају као ученици који морају да ураде домаћи задатак или још имају неке реформе које треба спровести", наглашава Ван Миделар.

Од почетка, ЕПЗ прате сумње да је замена за проширење – згодан оквир за чланице које су скептичне према ширењу и за кандидате који споро спроводе реформе. Европски лидери тврде да ЕПЗ не замењује процес проширења, али га у реалности није ни убрзала.

Оливер Репке са Европског економско-социјалног комитета напомиње да је сама идеја добра само док не постане замена за проширење.

"ЕПЗ не може да буде изговор или алиби за нечињење на том пољу, већ треба да помогне и допринесе процесу проширења", тврди Репке.

Симболично, седми самит враћа лидере у Копенхаген – управо на место где су 1993. успостављени критеријуми за проширење ЕУ. Три деценије касније, Европа се поново окупља – у ширем формату, још неодлучна колико далеко и брзо жели да се шири.