Турски бродови све ближи грчким острвима, аналитичари упозоравају на тензије у Егеју

Најсавременији бродови, подморнице, беспилотне, ваздухопловне и водене платформе, готово све домаће производње, учествују на највећој до сада турској поморској вежби.

"Плава отаџбина" је назив маневара који се одржавају од 2019. године, али је назив и турске доктрине о утицајима у морима на која излази.

"То је један доктринарни документ који су иницирали турски адмирали, који је у међувремену од 2019. постао званична државна идеологија и део тог ширег ревизионистичког, експанзијалистичког, а у суштини неоосманистичког концепта турске спољне политике“, каже Душан Спасојевић, бивши амбасадор у Турској и Грчкој.

Турска, као друга чланица НАТО-а по бројности армије, последњих деценија ојачала је своју одбрамбену индустрију. У периоду хладног рата Турска је зависила од западних донација, па је, како кажу аналитичари, добијала од Сједињених Држава остатке остатака за своју морнарицу. Данас самостално гради бродове.

"Направили су један искорак који други нису радили, први у свету су направили носач беспилотних ваздухоплова, имају своје фрегате, желе да створе флоту отвореног мора, да се надмећу за превласт на Медитерану, да обезбеде ваздухопловну подршку, са укрцаним елементима са посадом и без посаде ваздухопловним јединицама на бродове и желе да имају снажне морнаричко-десантне јединице које ће по задатку да се појаве где треба“, каже Александар Радић, војни аналитичар.

Процене упућених су да је ово почетак убрзаног, самосталног развоја турске ратне морнарице. С обзиром на то да Анкара не зависи ни од кога за производњу нових бродова, потребни су јој само, кажу аналитичари, амбиција и новац.

"Турска користи западне технологије, природно као чланица НАТО-а оријентисани су ка технологијама које долазе из западних земаља и спретно праве класе бродова који су еквивалентни ономе што је најсавременије на западу“, каже Радић.

Вежба на морима се поклапа са падом Асадовог режима у Сирији, који је помогла Турска, као и све већим утицајем Анкаре на Блиском истоку, подсећају упућени.

"Ја лично мислим да је у питању један опасан политички маневар, да Турска користи слободан простор у овом тренутку и интервенишући у Сирији и показујући претензије у источном Медитерану и у Егеју, а мислим да им је крајњи циљ ревизија Лозанског споразума и оно што говоре и веома обавештени грчки извори, као што је бивши изасланик одбране у Анкари, висок чин у ратној морнарици, он мисли да је крајњи циљ Турске окупација грчких острва", каже Спасојевић.

Турци то, каже Спасојевић, не крију и додаје да је та доктрина већ ушла у турске школске уџбенике.

"Ово је апсолутно опасан пример ревизионизма и ово треба држати на оку и бити веома опрезан према овоме“, каже Спасојевић.

А Грчка је опрезна, према писању хеленских медија, грчки бродови и подморнице изблиза будно прате турске маневре.