Тајванска председничка трка – хоће ли свађа две највеће опозиционе странке коштати пораза

Прошле недеље у Тајвану је завршена званична регистрација кандидата за председничке изборе, који ће бити одржани 13. јануара идуће године.

Највеће опозиционе партије Куоминтанг и Тајванска народна партија нису успеле да се договоре да на њих изађу са заједничким кандидатом, што погодује владајућој Демократско прогресивној партији (ДПП), која из године у године све снажније наглашава независност тог острва од матице Кине и у Пекингу важи за "сепаратистичке снаге". 

Погубна препирка опозиционих партија

Наиме, у истраживањима јавног мњења већ месецима води потпредседник Лај Чингде из ДПП-а, али је јасно да би опозиција када би изашла са једним заједничким кандидатом, без обзира на то из које је од две поменуте странке, однела убедљиву победу.

Бивши председник Тајвана и високи функционер Куоминтанга Ма Јингџоу је предложио да се спроведе више истраживања јавног мњења усмерених искључиво на кандидате опозиције: 66-годишњег полицајца Хоу Јоујија из његове странке и из 64-годишњег хирурга Ко Вењеа из Тајванске народне партије, како би се на објективан, емпиријски начин утврдило који је од њих двојице популарнији код гласача.

Победник серије од шест анкета, дакле, требало је да буде заједнички кандидат опозиције, али су резултати тих истраживања популарности били тако тесни да су се Куоминтанг и Тајванска народна партија завадиле око тога како треба протумачити њихове резултате. 

Куоминтанг је захтевао да се као маргина за грешку узме шест поена, што би значило да је његов кандидат победио у пет од шест истраживања јавног мњења, док је Тајванска народна партија тврдила да би грешка требала да буде плус, минус три поена, што би онда значило да су кандидати две опозиционе странке поравнати када је у питању број победа.

Тако у финиш предизборне кампање опозиција улази са два кандидата, који ће највероватније добро поделити гласове грађана који нису задовољни влашћу ДПП-а. То, наравно, погодује кандидату позиције, Лај Ћингдеу, који је као и председница Цај Ингвен, чији се други четворогодишњи мандат ближи крају, познат по свом бескомпромисном ставу да Тајван, пошто је већ независна држава, нема потребе ни да формално проглашава независност од Пекинга.

Обезвређивање договора из 1992.

То је став који, може се сматрати, одступа од споразума из 1992. године када су се Пекинг и Тајпеј сложили да постоји само једна Кина. Мада су и једни и други тај договор протумачили сваки на свој начин – влада у матици да је она једина која заступа целу Кину, а влада у Тајпеју да је она та која репрезентује грађанство с читаве кинеске територије, сагласност о томе да постоји само једна Кина давао је обема странама известан разлог за задовољство. 

Наиме, тај договор, иако је заправо само стварао привид да обе стране контролишу читаву територију, био је врло користан у смислу да је обема странама омогућавао да сачувају образ. Он је стога углавном релативно доприносио смиривању политичких тензија и омогућавао потоњи прагматични развој економске и културне размене. 

ДПП и Лај не само што отворено негирају да се Тајван налази под јурисдикцијом владе у Пекингу, већ се залажу и за његово даље наоружавање и економско одвајање од Кине. То подразумева јаче политичко, економско и војно ослањање на САД и њене савезнике, попут Јапана, те тражење алтернативних тржишта за тајванску робу и капитал и измештање дела тајванских производних постројења из матице Кине у југоисточну и јужну Азију. 

Опозиција "мекша" у свом односу према матици 

Са друге стране, највећа опозициона партија Куоминтанг залаже се за поштовање политике једне Кине и развијање снажних економских и других веза са матицом, мада не и за то да Тајван потпадне под контролу комунистичке владе у Пекингу. Она сматра да владајућа Демократско прогресивна партија својом агресивном политиком провоцира матицу и себе гласачима представља као опцију која ће учврстити мир и острву донети стабилност и сигурност. 

Тајванска народна партија, међутим, покушава да понуди алтернативу у односу на ДПП и Куоминтанг које, од када је уведен демократски вишепартијски систем на Тајвану пуне три деценије доминирају политичком сценом тог острва, тако што подржава дискурс о независности и противи се политици једне Кине, али се истовремено опире и настојању владајућег режима да умањи или прекине економске и културне везе са матицом. 

Реч је о младој и релативно малој партији, коју је 2019. године основао поменути Ко Вење, који је у то време био градоначелник Тајпеја.

Тери Гоу, милијардер који прави ајфоне и друге паметне телефоне, повукао се из трке 

Ваља рећи и да се пред крај рока за регистрацију из изборне трке повукао милијардер Тери Гоу, оснивач дивовске тајванске електронске компаније "Фокскон". Она у матици Кини поседује 12 фабрика, запошљава стотине хиљада радника и већ дуго производи паметне телефоне за потребе америчког "Епла" и других светских брендова. 

Као особа са дубоким пословним и личним везама у матици, Гоу је био члан, у односу на Пекинг помирљиве, партије Куоминтанг, али је из ње иступио пре неколико месеци када је постало извесно да она поново неће изаћи у сусрет његовој амбицији да је репрезентује на председничким изборима. Истакавши своју кандидатуру као независан политичар, Гоу је запретио да одвуче значајан део гласова на које је рачунао Куоминтанг. 

Ипак, било је јасно да као четврти најомиљенији кандидат има прилично мале изгледе да буде изабран. Зато је одлучио да одустане од своје кандидатуре, што је и објавио 23. новембра. Он је при том и покушао да посредује између Куоминтанга и Тајванске народне партије. Све то је требало да помогне опозицији да се уједини у настојању да са трона свргне изразито проамерички и антикинески ДПП, но након свађе руководства те две странке, које су уживо забележиле и камере, сада је јасно да ће опозиција остати расцепкана.