Нови Сад: Локални парламенти - скупштина и насиље

Манир понашања из републичког спустио се и у локалне парламенте. У некима, попут новосадског, али и парламента Војводине, уз вређања, виђали смо и туче. Подсећа нас Душан Милетић.

Већ у децембру месецу 2024. године, испред градске скупштине, грађани траже оставку тадашњег градоначелника Милана Ђурића, док су од покрајинског парламента захтевали да се изјасни о трагедији и студентским захтевима. У више наврата долази и до сукоба са полицијом. Тензије кулминирају у фебруару 2025. године приликом избора градоначелника Жарка Мићина, када је дошло и до покушаја пробијања скупштинског кородна. Извештаји тих месеци почињу и са бројем повређених и приведених.

„Некако се то сводило углавном на неке препирке, свађе, па касније, у последње две године, на физичке сукобе које смо имали у скупштини, па се чак и наш новинарски посао, свео на то да ми извештавамо о инцидентима, а не о скупштинским материјалима, одлукама којим се одлучује у има свих грађана Новог Сада. Било је полиције у локалном парламенту и у покрајинском, што је нешто што је онако преседан и невиђено, биле су просторије за које знамо, у којим се полиција налазила када дођемо на седницу“, наводи новинарка Драгана Прица Ковачевић.

У простору констатних инцидената, новинари су се осећали небезбедно, а како кажу, њихов рад је често био онемогућен безбедносним мерама.

„Било је тога да нама прво није дозвољавано да уђемо у скупштину, па да смо онда је ли претресани и улазили у скупштину, па је било и тога да нас наводно, због наше безбедности, закључају у једну малу просторију, нас десета новинара ако не и више“, истиче Драгана Прица Ковачевић.

Појачана контрола односила се, кажу, посебно и на оно што је у тим тренуцима могло да се унесе у зграду Скупштине.

Одузимање свих предмета који могу да се сматрају нечим што би се могло сматрати за прекидање седнице, на пример неких папира на којима се могу написати поруке, пошто су опозициони посланици знали да унесу те поруке, али било је ту претреса, на пример - не можете унети беџ, имати на јакни или на торби неку поруку која се може сматрати политичком поруком, што је онако у неким ситуацијама било и занимљиво, јер су неке колеге имале рецимо неких музичких бендова беџеве или ознаке, али се то може двоструко тумачити“, наглашава Жарко Богосављевић, новинар.

Вест је најчешће била управо оно што се дешавало испред, а не унутар скупштинске сале.

Жарко Богосављевић наводи: „На пример, у фебруару баш било жестоке туче испред Скупштине града када су грађани кордон засули јајима, брашном, свиме што су нашли, то се касније, кажем, смирило, у задњих неколико месеци кордони су се склонили, јер престали су протести, али тај неки период од децембар, јануар фебруар, март, је био страшан и нешто што можда се никада неће поновити, у то време смо чак и у скупштини Србије имали оне сцене са димним бомбама“.

Сви сукоби, ограничавања кретања и изостанак дијалога, потпуно су променили политички амбијент, али су утицали и на то колико грађани суштински знају о одлукама које се у њиховом име доносе.

среда, 18. новембар 2026.
15° C