Регенеративна пољопривреда, нова знања за младе и очување плодности земљишта

Захваљујући пројекту о регенеративној пољопривреди, ученици пет средњих пољопривредних школа из Војводине сазнали су о основама овог начина обраде земљишта. Ученици су се обучили како да користе мерне инструменте и развијају оазе за опрашиваче. Једна од радионица одржана је у Зрењанину.

Драгомир Томић, ученик Средње пољопривредне школе из Зрењанина са пенетрометром проверава каква је збијеност земљишта. То је важан податак пре обраде јер може да укаже која је њива плоднија.

"Тамо где је земља лошија сказаљка иде до 300, што значи да је веома тешко да се убоде у земљиште. Где је земља боља и има више хранљивих материја и хумуса иде лакше, до 100“, објашњава Драгомир.

Регенеративне праксе нису још увек део школског програма, али се о њима ђаци упознају кроз пројекте и практичну наставу.

"Имамо и предмет климатске промене у пољопривреди кроз који смо урадили различите ствари, а показујемо их и на самом терену. Још од 2014. је биобашта нешто иновативно и кроз саму биобашту показујемо и указујемо на другачије видове знања“, истиче Магдалена Гак, професорка Пољопривредне школе у Зрењанину.

Удружења за очување природе су става да треба уводити регенеративне праксе у обраду земљишта, уз што мање прохода, без орања, како би се подстакле органске активности у сетвеном слоју.

Далибор Оличков из Покрета горана каже да је интензивна производња неопходна да би се опстало на економским основама, али да се на дугорочном нивоу мора радити на регенерацији земљишта. „У неком моменту ће доћи до пада плодности самог земљишта и онда не вреде ни механизација ни скупа ђубрива, кад земљиште нема плодност“, истиче Оличков.

"У Војводини сада имамо скоро два процента органске материје, а пре само тридесетак година имали смо пет, па и више. Тако да је тренд јасан“, напомиње Немања Ковачевић из Удружења за очување природе "Инспира вива".

Пројекат под називом "Корен будућности: Млади лидери регенеративне пољопривреде Војводине" обучава ученике у Пољопривредним школама у Зрењанину, Бачу, Вршцу, Футогу и Бачкој Паланци о овом систему рада. Садња полинаторске оазе је практичан део пројекта.

"Полинаторске оазе садрже дванаест различитих садница које су медоносне и које ће нам у наредној години донети што више опрашивача", каже Миња Нинков, ученица Пољопривредне школе.

Пројекат је организован уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу, а у Зрењанину је теорију и праксу савладало 40 ученика.