И лек и лепа реч: Војни лекари у удаљеним селима општине Медвеђа

Дочекао их је срдачно али и са нестрпљењем. Старина Владимир Вулетић има пуних деведесет лета. О њему брине ћерка Нада. Иако пије пуно лекова не жали се. А и што би, како каже живи у кући у којој се родио и ужива под липом у селу Реткоцер. Притисак му је добар али војни лекар наложио је медициснкој екипи да се ураде лабораторијски налази јер ништа не сме да се препусти случају.

“Добро одлично, куд ће боље кад ти дођу кући, то је милина. Да вас прегледају? Да. И шта су вам рекли лекари? Све добро само напред”, рекао је Владимир Вулетић из Реткоцера

У Реткоцеру некада великом селу сада углавном живе људи који имају од шездесет до деведесет година. Амбуланти прегледи су им неопходни, а лепа реч лекара много значи.

Спасоје Перовановић каже, замара се, боли га врат и вилица.

„Због повећане температуре се најчешће жале на пад притиска, на вртоглавицу, сунчаницу али свакако то је изводљиво збринути“, објашњава поручник др Миљана Стошић, Трећи центар за обуку.

Мештани Реткоцера ретко су ишли код стоматолога. Само када мора зуб да се извади. Зато је за већину протеза једини лек.

„Имам проблема са зубима, зуба немам“, нашалио се на свој рачун Милован Ђедовић.

„Људи здравље уста и зуба стављају на задње место. Велики је степен безубости овог становништва, а све је то због удаљености од градске средине и због новчаних издатака“, истакла је капетан Катарина Јовановић специјалиста опште стоматологије.

Акција Војни лекар на селу део је и пројекта Министарства здравља о пружању амбулатних услуга становицима удаљених планинских села. Мобилне екипе војске Србије заједно са сестрама и техничарима Дома здравља и Црвеног крста из Медвђе обишли су и мештане Спонца и Маћедонца.

„Мештани прихватају Војску Србије на прави начин и оно што ми добијамо то је једно захвалност, разговор, прича. Наш народ је у овим крајевима одувек волео војску“, истгакао је капетан 1. класе Миљан Голубовић, Трећи центар за обуку.

Брига о здрављу становништва за сваку државу треба да буде приоритет. Горштаци из Реткоцера, Спонца и Маћедонца су људи посебног кова. Много трпе, много раде, не знају да се жале. Зато њима обилазак лекара значи много више од неопходних прегледа. Он им даје наду и осећај да нису сами и заборављени а то је најважније.