Пожаревац: Како послодавци организују рад кад је више запослених на боловању

Ако данас на посао не дође пет од 20 чистачица, јер су изненада отвориле боловање, послодавац мора да реорганизује посао и исту површину за чишћење подели на преосталих 15, које трпе додатно оптерећење, што може довести до нових боловања. Овај зачарани круг је свакодневица за послодавце, посебно за оне који запошљавају раднике са минималном платом.

"Зато што су углавном те жене на минималцу и биле на боловању или радиле исто им је. То је један од највећих проблема. И сматрам да то у Србији није баш добро решено. Ми смо покушавали да нађемо начин, састајали смо се и са директорима Дома здравља, упућивали смо их на наше проблеме и кад се састанемо, све то буде супер, али после неког времена, поново се појаве исти проблеми", наводи Марина Бранковић, техничка директорка ПД "Костолац услуге".

У компанијама које запошљавају високообразовани кадар са просечном или вишом платом, боловања су ређа и више зависе од појединца. Послодавци покушавају да смање негативан ефекат и кроз кварталне анализе боловања.

"Ми немамо неке репресивне и ригорозне мере да проверавамо да ли је то стварно тако или не. Утиче, али не у некој великој мери. То би се свакако требало смањити и довести у неки нормалан оквир", каже Иван Стојићевић, директор сектора за управљање пројектима "Гоша монтажа".

Са друге стране, лекари морају да укажу поверење својим пацијентима, и да озбиљно схвате сваки њихов симптом и тек након урађених анализа донесу закључак, за шта је неопходно боловање од најмање неколико дана. Лекари очекују да ће број боловања наставити да расте у будућности, јер нове генерације све чешће започињу радни век са дијагнозама хроничних болести и не могу да надоместе изостанак старијих колега пред пензијом, како је то било у претходним деценијама.

"Прво морамо да знамо у ком времену живимо. Ово је проблем који није само проблем државе Србије, града Пожаревца, него света. Живимо у времену када се људи не хране како би требало, немају физичку активност, сви углавном седе за рачунарима, телефонима, а оно што је забрињавајуће, да младе генерације, деца поготово, то и наше колеге педијатри упорно наглашавају и сигнализирау свима, да постоји епидемија гојазности у педијатријској популацији, да имамо хипертензију у том узрасту", каже Катарина Милићевић, лекар специјалиста опште медицине.

То потврђују и годишња истраживања Завода за јавно здравље Пожаревац. За 365 дана у 2024. години запослени из Браничевског округа били су одсутни са посла због боловања више од 663.000 дана. Учесталост боловања је у порасту од 2015, а посебно у годинама након ковида. Тај тренд повећања броја, учесталости и дужине боловања и даље се наставља.

"Оно што је сада можда евидентно је да се људи јављају са проблемима везано за ментално здравље. Са проблемима у смислу да је стрес велики на послу, да постоји мобинг од стране шефа, да не могу да издрже, да сагоревају на послу и да желе да промене атмосферу и због тог хроничног стреса се јављају прво за боловање, а удаљавањем од посла покушавају и да можда промене радно место", каже Ана Јовановић, директорка Завода за Јавно здравље Пожаревац.

Према сведочењу послодаваца, 90 одсто боловања је до месец дана, колико га фирма покрива и углавном се прекида пре изласка на комисију. Што у неким случајевима може изгледати као злоупотреба, док је код хроничних и тешких болести разлог заправо финансијски моменат, сматрају лекари.