У Топлици сувих шљива ни за лек

Иван Гмијовић из блачког села Kашевара, са дванаестак хектара примарне производње, до ове године био је један од највећих произвођача сувих шљива које је, током јесени, сушио у своје две сушаре. Kаже да је било година када је у ово време, у његовим хангарима и магацинима, било и до 85 тона осушених шљива, спремних за тржиште. Ове године, сасвим другачија слика.

Иван Гмијовић, воћар и произвођач сувих шљива из Kашевара, каже: "Прошлогодишња суша и овогодишња је ипак узела страховито велики данак, када је реч о роду. Преко половине шљива отишло је на зелено, за сечење, друга половина за џемове који ипак могу да испрате неку цену мало већу, док за сушење ту није ни остало неке квалитетне шљиве."

Слична је ситуација и у погонима Срећка Јовановића, у селу Гргуру, у којима су такође ове године, осушене занемарљиве количине шљива.

Срећко Јовановић, фирма "Агро бис", Барбатовац, додаје: "На жалост, шљиве је било много мање него обично и добар део је завршио у шљиви за сечење и за ракију."

У одељењу за пољопривреду Општине Блаце, оцењују да они воћари, који су имали шта да уберу, нису желели да ризикују са сувом шљивом, већ су готово цео род продавали током бербе, посебно и због сасвим солидне цене од 60, 70 динара.

Драган Гмијовић, Општина Блаце, објашњава: "Сирова шљива имала је јако лепу цену тако да, углавном наши прерађивачи, сушари, нису имали храбрости да суше шљиву, јер је цена сирове шљиве била добра, док цена суве шљиве није била извесна, тако да је врло мало капацитета било упошљено ове године."

И док већина овдашњих произвођача и прерађивача желе да што пре забораве ову производну годину, има и оних који, упркос тешкој ситуацији, размишљају о проширењу асортимана производа у својој понуди и новим производним капацитетима.

Срећко Јовановић, наводи: "Ово што планирамо у будућности, то је једна линија за искоштичавање, где би та шљива без коштице налазила свој пут до купаца у Европи, у неким мањим паковањима. То нам је примарни циљ у следеће две године. Ту је и казан, и он је стигао, то ће бити дестилерија за неке мање количине оних вишкова који остану од сушења, од искоштичавања, да се то претвори у ракију."

Шљива се у Блацу гаји традиционално на површини од преко шест хиљада хектара, а све израженији проблеми у производњи одражавају се и на стање засада због редуковане примене агротехнике као и на род, који је из године у годину све мањи.