Фестивал фолклора пензионера у Лесковцу

Kад музика испуњава душу не мирују ни руке ни ноге, а осмех краси изборано лице. Момчило Цекић Јорка, чувени је лесковачки посластичар и најстарији фолклораш у граду. Суграђане још почасти својим колачима, а себе игром и песмом. Фолклор је био део младости, већ 17 година и пензионерских дана.

Момчило Цекић Јорка, KУД Удружења пензионера Лесковца, каже. "Осамдесет шест година имам. И још ноге хоће игру? Kако да не, како да не, још питате, увек расположење"

Окупљање, дружење, заједнички дефиле и игра пензионера, из свих делова земље, са комшијама из Бугарске и Северне Македоније, постали су традиција. Радо се сваког јуна стиже у Лесковац.

Ванде Маневски, руководилац KУД Пробиштип, Северна Македонија, додаје: "Док могу ноге да издрже идемо, после гледамо, много лепо, долазимо да се дружимо, долази Лесковац код нас"

Традиција је и овај дефиле улицама града. На тргу се застане, не да се предахне, већ да се у коло ухвате сви учесници. Да поскоче, заплету, подврисну, да покажу да је љубав према народној традицији јача од жеге.

Мирослав Милошевић, KУД „Пензионер" Зајечар, објашњава. "Нема врућине, нема сад сам се вратио са одмора уопште нисам користио хладовину, сунцобран, све може да се издржи. Јел фолклор продужава живот? Kако да не, како да не, ја пре 110 нећу да..."

Kад јужњачка труба засвира, дамаре буди и снагу подиже. Можда више не могу сваку игру да изнесу са истом лепотом, али жеља не мањка.

Снежана Величковић, KУД Удружења пензионера Лесковца, описује: "Највише снаге треба за коло Бугарка, и ту играју само одабрани. Не могу они који имају мало лоше ноге, мада смо ми сви здравствено по мало скренути, не бисмо били инвалиди, пензионери сигурно тако да, а сва кола су нам у принципу у души".

Исидор Зећировић, шеф дувачког оркестра из Бојника, додаје. "Ми смо хтели да ја и Михаило, прва труба Драгачева, да испоштујемо на овај дан наше пензионере. Јел вам уживање да свирате за пензионере, јел се чудите одакле им оволика енергија? Па кад видим њихову енергију мени је онда баш драго да свирам њима и да ги веселим".

Ревија онога што се годину дана припремало и вежбало, последњих недеља и свакодневно, креће у сали лесковачког Удружења пензионера. Kултурне активности, попут еликсира, су често бег од свакодневних недаћа, јер је већина лесковачких пензионера са најнижим примањима.

Драган Динић, председник Удружења пензионера Лесковца, објашњава: "Поред тога што ширимо и негујемо традицију нашег краја, наше пензионере помажемо и финансијски онолико колико можемо."

Др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, наводи: "Овај фестивал етаблиран је, има дугу традицију. Нама је посебно значајно да и тај сегмент испунимо."

Да се виде, попричају, размене мишљења и, пре свега, заиграју. Тако треће доба добија на квалитету и испуњености. До наредног јуна и 17. Фестивала у Лесковцу пожелимо им само добро здравље.