Кафана у Нишу обележила век постојања

Kада се 1925. године вратио из Америке у Ниш, Никола Мандић отворио је кафану и уместо намештањем зглобова, по чему је био познат, почео је да се бави угоститељством. И то је био почетак једне од најстаријих и најпознатијих нишких кафана. Чувени "Американац" обележио је стотину година од оснивања изложбом и евоцирањем успомена сакупљаних цео један век.

Да су у старту били посвећени угоститељству показује и диплома за механско право коју је Мандићева супруга добила недуго после отварања кафане. Од тада, ова кафана развијала се и стасавала заједно са градом, одолевала изазовима времена и, са краћим паузама, опстала читав век и остала у породици Мандић.

"Можда и та димензија испреплетаног угоститељства и медицине јер је читав век неко од Мандића помагао људима, намештао зглобове. А угоститељство - здрав однос, вероватно знање и љубав да се успе", објашњава Јован Мандић.

И истрајно неговање грађанског духа старог Ниша због чега "Американац" има место у успоменама многих старих Нишлија.

"Овде долазим 40 и кусур година. Из ресторана где су се скупљали средњошколци и студенти дошао сам у овај ресторан. То вам је исто као да из Радничког из Пирота одете у Барселону. Ту сам затекао праве нишке боеме", каже Радиша Сарић.

"Сви су седели за централним столом и онда смо чекали паузу између музике да упознамо те људе и онда је контакт и однос био непосредан. Можда смо се знали, можда се нисмо знали, ми смо причали, ми смо од њих искали добре старе нишке приче. Нишки мерак се овде производио", наводи Драган Стојановић.

Име "Американац" нераскидиво се везује за Филмске сусрете јер је овде уручивана награда „Она и он", ту су се глумци дружили са Нишлијама. Kажу да нема глумачке легенде некадашње Југославије која није овде дочекивала зору. А угостили су и друге легенде.

"Гостовање Оливере Вучо после „Скупљача перја" и Феата Сејдића са оркестром, када је певала песме које пева у филму. То је био делиријум. Најџел Kенеди, кад је пре 13 година гостовао у башти, узео је инструмент, свирали су Врањанци неке две, три ствари и он је то што су они одсвирали одсвирао истог тренутка", сећа се Никола Мандић.

Многи млади кувари и конобари овде су пекли занат, много је и угоститељских награда за ову кафану, али оно што је чини живом легендом града је то што је она заправо место сусрета, успомена, емоција.