Зоран Станојевић: У медијима у којима политичари бирају новинаре ја немам шта да тражим

Необичан ми је био тајминг интересовања народне посланице Маринике Тепић за трибину о медијима на којој сам учествовао зато што је баш тог дана, у среду, требало да говорим на сличну тему на панелу на блокираном ФДУ.

Позив сам добио крајем претходне недеље и прихватио сам га пошто су ми надређени одобрили учешће. Састав панела био је, благо речено, врло ненаклоњен РТС-у, већина учесника и модератор о овој кући јавно говоре све најгоре. Такорећи три или четири на један, мада је тема била какав нам је јавни сервис потребан.

Иако су ме многи пријатељи и колеге одговарали од тога пристао сам да дођем због одличне сарадње коју имају РТС и ФДУ, али и због тога што је декан ФДУ неколико дана раније гостовао у емисији коју водим.

Прихватио сам све што је модератор панела замислио, нисам постављао никакве услове, сложио сам се и да се из снимљеног панела извлаче фрагменти или рилсови за друштвене мреже односно да се моје речи ваде из контекста.

Дан пред панел модератор нас је обавестио да се разговор отказује јер "студентски пленум није усагласио став везан за учесника са јавног сервиса" мада претходно нису имали замерке и трибина је најављена на друштвеним мрежама.

И тако усамљен био сам сувишан иако нико није могао да зна какве бих ставове изнео.

Нисам планирао да се о томе уопште оглашавам, али ме је изненадио позив новинара портала Нова да прокоментаришем учешће на трибини, односно твит госпође Тепић на ту тему.

Погрешно сам помислио да се интересују за актуелни догађај, нешто што је требало да се одржи тог дана, а не за трибину од пре више од три године на коју сам готово заборавио.

Одговорио сам кратко и искрено, да нисам видео поменути твит и да ја као новинар не дебатујем са политичарима.

У атмосфери огромног афекта каква влада тренутно у српском друштву заиста се трудим да што мање пажње обраћам на коментаре на мој рад, и похвалне и критичке, а посебно на увредљиве. Сви претерују. И то претерано.

Али имам потребу да појасним поменуто учешће на трибини Фондације за српски народ и државу која је блиска владајућој СНС.

Позив за учешће у разговору о медијском плурализму у Србији стигао је мени и извршном директору ЦеСИД-а Бојану Клачару у време када смо настојали да на РТС-у очувамо дебате власти и тада ванпарламентарне опозиције.

Био је сам почетак децембра 2021. Обојица смо оценили да треба да га прихватимо верујући да радимо у корист дебата на које смо уз СНС учестало позивали и представнике странке госпође Тепић укључујући и њу лично.

Дебате су потрајале три године, с тим да су током две предизборне кампање уместо једном одржаване углавном двапут недељно. Гледаност је била одлична.

На самој трибини говорили смо, између осталог, и о разлозима зашто Србија треба да има различите медије, па и оне који критикују владајућу странку. Трибина је била јавна, више медија је о њој известило, нико није имао никакве примедбе на наше учешће у том догађају, све до јуче.

У то време у председништву странке госпође Тепић био је Дејан Булатовић, сада народни посланик СНС-а, што наводим тек да би се стекао утисак колико је тај догађај данас актуелан.

Гледајући накнадно поменуту објаву на Иксу (Твитеру) стекао сам утисак да је постала велика сметња то што се у емисији „Таковска 10“, коју ја уређујем и водим, чују различити ставови, а ја се усуђујем да разговор модерирам па чак и да поставим неко питање.

Нажалост, такав разговор неистомишљеника је реткост у Србији данас, готово усамљени случај.

Али има велики утицај, јер емисије обично имају више од милион гледалаца, такође неистомишљеника, што је најважније. Гледаоци чују и аргументе са којима се не слажу. Одржавање такве дебате сматрам важним  задатком јавног сервиса, нарочито сада, у времену апсолутне искључивости.

Госпођа Тепић у твиту поручује да ће после смене власти сви запослени на РТС-у бити послати "кући, а биће враћени врсни професионалци који нису зорани станојевићи“.

Без бриге, ја свакако немам шта да  тражим у медијима у којима политичари одлучују ко може да се бави новинарством.