У предграђу Врања чак 417 безимених становника

ВЛАСЕ. Недавно се у групи „Правопис и граматика српског(а) језика” на Фејсбуку повела расправа о томе како се именују становник и становница места Власе.

На Википедији сазнајемо да је Власе некада била општина, а данас је насеље у саставу Врања. Према последњем попису, у Власу живи 417 становника.

У расправи о називу мештана Власа учествовале су Валентина, Марија и Љубинка. Свака од њих је изнела предлог за грађење тог етника.

ВАЛЕНТИНА: „Власенац, Власенка.”

Етник Власенац добијен од основе Влас(е) и суфикса -енац. Али овај суфикс није нарочито продуктиван.

У „Творби речи у савременом српском језику” Ивана Клајна забележен је само један пример етника с тим суфиксом – Назаренац, који је данас потиснут пошто се користи облик Назарећанин.

У књизи се помињу још младенац, првенац, другенац, ушенац и то је то. Нема суфикса -енка, који имамо у примеру Власенка. (Не треба мешати са грађењем именице Словенка, која има другачију творбу: основа Словен- и суфикс -ка.)

МАРИЈА: „Власењанин, Власенка.”

Код Клајна немамо суфикс -ењанин за грађење етника, па спој Влас(е) + ењанин = Власењанин није прихватљив.

Али ако именици Власе додамо суфикс -јанин, један од најчешћих за грађење етника, добићемо, уз гласовну промену с-ш, изведеницу Влашанин.

Тако је и становник Тексаса – Тексашанин, а Туниса – Тунишанин. А као што имамо Тексашанку и Тунишанку, имаћемо и Влашанку. Коректна творба.

Али оно што је правилно није увек и прихваћено: мештанин Крушевца није Крушевчанин, како је правилно, него Крушевљанин, а Прокупчанин је требало да буде Прокупац, али није.

А како мештане Власа зову на југу?

ЉУБИНКА: „У Врању се каже: ов'ј из Власе, ова из Власе.”

Називи становника мањих места или области често нису устаљени, већ се за њих користе описни изрази: на пример, становник села Ба, мештанин села Зуце.

Тако не морамо имати посебан назив ни за становнике насеља Власе ако није укорењен међу његовим житељима.