Вешања у Техерану, узбуна у Албанији – тајанствени логор у Драчу на мети Ирана

Иранске власти обесиле су Бабака Алипура и Пује Хобадија, осуђене на смрт због напада ручним бацачима на седиште обавештајне службе о којем се ирански медији, претходно, нису оглашавали

Једини писани траг ове акције потиче од организације Муџахедин-е Калк, која је крајем фебруара објавила да је 100 бораца страдало у нападу на владине зграде у Техерану, али је кратку вест објављену на сајту Мек-а пратила фотографија напада припадника Исламске државе на ирански парламент из 2017. године.

Власти у Техерану, како преноси агенција Тасним, навеле су да су двојица осуђеника на смрт били у непрекидној вези са седиштем ове организације, које се већ петнаестак година налази у прилично затвореном комплексу у Драчу.

Албанија "изоловала" иранске дисиденте

Погубљење у Техерану изазвало је скоро моменталну реакцију албанских власти које су изоловале МеК-ов комплекс у Драчу, страхујући да би се сукоб иранских власти и изгнаника, на неки начин, могао прелити на њихову територију.

Тирана је, још пре четири године, прекинула дипломатске односе са Техераном после серије проблема због наводних планова Техерана за нападе на дисиденте који се већ годинама налазе у тој држави, те серије сајбер напада који су блокирали рад неколико институција.

Од почетка напада Американаца и Израелаца на Иран, медији блиски Револуционарној гарди у неколико су наврата најављивали нападе на седишта дисидентских група у иностранству, посебно "циљајући" МеК.

"Албанија је искосила варварску нарав режима у Техерану кроз серију сајбер напада. За нас ово није питање апстрактне геополитике, већ питање морала, безбедности и права", рекао је у фебруару албански премијер Еди Рама.

Односи између Албаније и Ирана, који су на завидном нивоу били само док су овим земљама владали ајатолах Руколах Хомеини и Енвер Хоџа, драматично су погоршани када је влада тадашњег премијера Саљија Берише, у жељи да ојача позиције у Вашингтону, одобрила да се припадници иранске дисидентске организације Муџахедин-е Калк сместе у околини Драча.

Прекид дипломатских односа

Серија догађаја последњих година, укључујући протеривање иранских дипломата и прилично магловите оптужбе о планирању напада на ово седиште иранских дисидената, драматично je покварилa односе Техерана и Тиране, па је Али Хамнеи, почетком 2020. године, Албанију назвао "малом, али злом европском државом у којој амерички елементи сарађују са иранским издајницима и кују планове против Исламске Републике".

Хомеини је, у време владавине Енвера Хоџе, рачунао да отворено непријатељство Албаније и Ирана према Америци представља основу за потенцијално савезништво, посебно се усресређујући на дервишке редове и ширење утицаја на муслимане у Босни.

Тај план није дао опипљивије резултате због низа фактора, укључујући у то време снажан утицај радикалних исламиста које је помагала Саудијска Арабија, као и прикључења Албаније НАТО-у.

Ова организација, коју Техеран сматра издајничком, претходно је била смештена у неколико база на граници Ирака и Ирана, одакле су спроводили акције против матичне државе, али су се падом режима Садама Хусеина нашли на мети напада проиранских милиција.

Американци, који донекле сматрају да би припадници МаК-а могли представљати окосницу будуће иранске владе, су их прво преместили у Багдад, али када се испоставило да ни тамо нису сигурни, пронашли су им уточиште у Албанији.

Временом, број припадника Муџахедин-е Калка у Драчу достигао је око 3.000.

Сајбер-ратници или стварни противници Исламске републике

Сајбер напади, за које су албанске и америчке власти оптужиле Техеран, временски се подударио са конференцијом МаК-а, која је отказана због опасности од иранских напада.

Албанија је, пре две године, због наводних планова за напад на базу организације Муџахедин-е Калк код Драча, већ прогнала двојицу иранских дипломата, што је ионако лоше односе две државе свело на најнижи могући ниво.

Односи су додатно заоштрени крајем јануара, када су позиве на убиство тадашњег врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, изненада емитовале иранске телевизије. Неколико сати касније, одговорност за напад приписана је хакерима, симпатизерима отпадничке организације Муџахедин-е Калк (МеК).

Упад у строго контролисани етар у први је план, после много година, избацио организацију чији су се припадници после низа сукоба са челницима Исламске Републике расули широм света, те главну базу, уз помоћ Американаца, успоставили у прилично тајанственом комплексу који је пре десетак година никао недалеко од Драча.

Револуционари, издајници, терористи и савезници - организација Муџахедин-е Калк (Народни муџахедини Ирана), за неколико деценија и уз силне контроверзе, прошла је пут од врха копља Исламске револуције до изгнанства у Албанији, уз пар контроверзних успутних станица у Ираку.

Осуђени су на живот у егзилу јер их власти у Техерану терете за смрт 12.000 људи, који су страдали у акцијама које су припадници Муџахедин-е Калка, после прогона из Ирана почетком осамдесетих година, организовали прво у сарадњи са режимом Садама Хусеина, а затим Американцима и наводно Израелцима. Челници ове организације пак тврде да је у њиховим упадима страдало више од 50.000 Иранаца.

Најмање 3.000 припадника МаК-а убијено је у иранским затворима после разлаза ове организације са челницима Исламске републике.