Од језичког питања до изласка из Владе – да ли је крај просрпске коалиције у Црној Гори и враћа ли се ДПС на власт

Дипломатске варнице Србије и Црне Горе овога пута избиле су због српског језика. Пошто је Kанцеларија за јавну дипломатију Владе Србије на друштвеној мрежи Икс објавила коментар да Црна Гора не признаје језик већине, амбасадор Србије у Подгорици позван је на разговор у црногорско министарство.

Иако Устав Црне Горе прописује црногорски као службени језик, а српски, хрватски, босански и албански као језике у службеној употреби, попис показује да највећи број грађана говори српски језик.

Новинар Иван Јовановић сматра да та чињеница није нова, нити је настала као последица последњег пописа. Подсећа да је и раније већина становништва говорила српски, али да је питање језика временом добило снажан политички и идентитетски набој.

"Јасно је као дан да већина народа у Црној Гори, чак и они који се изјашњавају као Црногорци, добрим делом говори српским језиком", истиче Јовановић.

Према његовим речима, потреба да српски језик, поред црногорског, добије статус службеног произлази управо из те чињенице. Наглашава да не спори право било коме да свој језик назива црногорским, али указује да је проблематично ако језик којим говори убедљива већина нема службени статус.

"Ако имате такву убедљиву већину да говори тај језик, а да није службени, то јесте мало проблематично", поручује Јовановић.

Језик између политике и културе

Писац Ђуро Радосавовић, са друге стране, наводи да се ово ради на силу, а да се ништа не може радити на силу. Поручује да се језичка питања не могу решавати наметањем и да би она пре свега требало да буду део културне, а не политичке сфере. Оцењује да је управо политизација језика довела до додатних подела у друштву.

"Језик је више питање књижевности, то су процеси, није толико политичко, већ је питање културе“, наглашава Радосавовић.

Упозорава да инсистирање на разликама у говору и акцентима може довести до апсурда и стварања све већег броја "нових" језика и додаје да је лош тајминг био и када је уведен црногорски језик као службени.

"Мислим да је лош тајминг био и када су пласирали црногорски језик, када су на силу политички то гурнули, а не кроз културу", сматра Радосавовић.

Кнежевић: Не желимо да будемо саучесници у убијању интереса српског народа

Лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић као кључни разлог изласка те странке из Владе наводи, како каже, одбијање да се реше "основна елементарна права лингвистичке већине у Црној Гори, која се изјаснила да говори српским језиком".

"Ми смо добили подршку грађана да решимо статус српског језика као службеног, да нормирамо народну заставу из 1905. Kњажевине Црне Горе и њеног Устава у Закону о државним симболима и да омогућимо десетинама хиљада наших сународника који воде порекло из Црне Горе, а 2005. и 2006. за време референдума су се задесили у Србији и остали су без држављанства, да им то омогућимо", истиче Кнежевић.

Указује да је однос Милојка Спајића и актуелне владе према тим питањима идентичан политици бившег режима, због чега, како каже, нису желели да буду саучесници у "убијању интереса српског народа и лингвистичке већине".

Посебно се осврнуо на питање црногорског језика.

"Ми ни на који начин нисмо доводили у питање његово нормирање у Уставу, већ смо тражили само допуну. За ту допуну довољно је било да гласају две трећине посланика у црногорском парламенту, јер смо уставне договоре и политичке договоре имали и пре референдума и када се доносила уставна повеља Србије и Црне Горе, а за Закон о застави и за Закон о држављанству довољан је био 41 посланик. То значи да не постоји политичка воља за све ово и ми сматрамо да треба кроз други вид институционалног деловања да се боримо за остварење наших идеолошких циљева", наводи Кнежевић.

Указао је и да у Црној Гори постоје два факултета за црногорски језик, са различитим бројем графема.

"Један је у Никшићу са 30 графема и други је на Цетињу са 32 графеме. То вам најбоље говори колико се примио тај такозвани црногорски језик у народу Црне Горе и да се радило о једном лингвистичком накарадном инжењерингу, који је покушавао да направи неког новог Црногорца, оперисаног од српског језика и оперисаног од заједничке историје, културе и традиције и саме духовности и књижевности са Србијом и са српским народом“, поручује Кнежевић.

Политички односи у коалицији и даљи кораци

Говорећи о односима унутар коалиције са Мандићевом Новом српском демократијом, која је остала у власти, Кнежевић истиче да разговори о будућности тек предстоје, али да је његова странка већ предузела конкретне кораке.

"До краја фебруара месеца предложићемо у скупштинску процедуру Закон о држављанству и покренути иницијативу о српском језику кроз допуне Устава“, најављује Кнежевић.

Према његовим речима, за допуне Устава потребан је политички договор који у овом тренутку не постоји.

"За допуне Устава неопходно је да имамо 54 посланика, то јест две трећине и политички договор који у овом тренутку господин Спајић не жели да подржи и он нас је упутио на радне групе", наводи Кнежевић.

Када у Црној Гори формирате радну групу, то значи да нешто не желите да завршите и нама је било јасно да је бежање од ових суштинских грађанских и елементарних права, а не само српског народа, него говорника српским језиком, у ствари дошло од одређених амбасадора, додаје Кнежевић.

"Наш даљи опстанак у овој влади био би компромитујући, јер се наша држава налази у једном тоталном институционалном распаду и ми не желимо да дајемо легитимитет таквом распаду", поручује Кнежевић.

О Ђукановићу у Епстиновим препискама: Ништа ново, једна трагична спознаја

Говорећи о документима који су доспели у јавност у вези са Џефријем Епстином, у којима се помињу имена из региона, укључујући и некадашњег изасланика Европске уније Мирослава Лајчака и бившег председника Црне Горе Мила Ђукановића, Кнежевић је оценио да се ради о "општепознатој ствари".

"Мирослав Лајчак је заједно са Франтишеком Липком 2006. године, уз пуну координацију са Милом Ђукановићем, омогућио стварање такозване независне Црне Горе", рекао је Кнежевић.

Додао је да га садржај преписке не изненађује и да, како тврди, показује блиске односе између актера који су утицали на политичке процесе у том периоду.

"Када чујете Мила Ђукановића, који попут Билија Питона препоручује да ископамо леш Епстина и да проверимо да ли су њих двојица имали контакте, то вам најбоље говори у каквом смо времену живели и какво време још увек живимо", каже Кнежевић.

Додаје да се у тим документима не помиње само Мило Ђукановић из Црне Горе него и тадашњи министар спољних послова Миодраг Влаховић, који је био и амбасадор у Вашингтону.

"Тако да ми се чини да се којим случајем попнемо на Месец и тамо да сретнемо неке ванземаљце, чули бисмо да познају Мила Ђукановића и некога из његовог окружења. Дакле, ништа ново – једна трагична спознаја ко су били људи који су управљали глобалним процесима и утицали на наше судбине, а конкретно и на раздвајање Црне Горе од Србије 2006. године“, закључио је Кнежевић.

Оштре оцене на рачун Лајчака и Ђукановића 

Коментаришући реакцију бившег председника Црне Горе након помињања његовог имена у документима о Епстину, Ђуро Радосавовић је изнео оштре оцене, карактеришући такав став као непримерен.

"То је толико дегутантно“, рекао је Радосавовић.

Осврћући се на повлачење Мирослава Лајчака са функције, Радосавовић сматра да разлози нису моралне природе.

"Мислим да се није повукао због неког великог морала, него је вероватно питање шта још може ту да исплива“, оценио је Радосавовић.

"Тражио сам дуго термин за такве људе који су нама изигравали неку моралну вертикалу која долази са Запада, као да ми не знамо ко су били Сартр, Kами, неке истинске вертикале. Не, он се био поставио ту да нам свима буде стварно разредни старешина. И сад видимо да један једини термин, мислим да може за њега да се искористи, а то је нитков. А нитков је неко ко је нико и ништа, нитко. Ја уопште нисам зачуђен откуд Ђукановић у тим препискама, не у смислу да знам шта се дешавало, него судећи по карактеру", додаје Радосавовић.

"Горак укус“ и пад поверења у ЕУ

Јовановић је истакао да сва ова сазнања остављају снажан утисак, посебно код оних који су, како каже, и даље опредељени за европски пут.

"Ово стварно оставља горак укус у устима“, навео је Јовановић.

Подсећа да је управо Лајчак годинама држао лекције државама региона о европским вредностима и стандардима.

"Онда видите какви људи кроје нама пут ка Европској унији“, рекао је Јовановић, додајући да је понашање појединих представника ЕУ више допринело паду подршке европским интеграцијама него унутрашњи политички фактори.

Ипак, наглашава да, упркос свему, не одустаје од европске идеје.

"Ја сам и даље непоправљиви Европејац и мислим да је то једини пут, али ово заиста оставља горак укус“, закључио је Јовановић.

Ботун – еколошко, а не национално питање

Јовановић истиче да је случај Ботуна пре свега еколошка, а не национална тема, и да се вештачки покушава превести у идентитетски оквир.

"Ботун је по мени еколошка тема, која покушава да се пребаци на национални оквир", каже Јовановић.

Он наводи изборне резултате у Зети као доказ да против изградње колектора нису били само Срби.

Према његовим речима, ни Србима ни Црногорцима није прихватљиво да се такав објекат гради у непосредној близини њихових домова.

"Да ли је то исправно или није, о томе можемо да полемишемо, али да је национално питање – није", наглашава Јовановић.

Хоће ли се ДПС вратити на власт 

Говорећи о политичким кретањима до наредних избора, Радосавовић очекује период "намигивања на све стране", уз недостатак јасне визије како придобити гласаче.

"Нису способни да створе стратегију на којој ће привући гласаче", сматра Радосавовић.

Додаје да Европској унији, како каже, није пресудно ко ће доћи на власт, већ да процеси формално напредују.

"Битно је само да неко протрчи кроз циљ“, оцењује Ђуро.

Јовановић прогнозира могући повратак ДПС-а у власт, макар у мањој улози.

"Питање је тренутка када ће ДПС се вратити, не као локомотива, али као део власти. Сад очијукају ДПС и ПЕС пуним капацитетима, тако да се покаже и Kнежевићу и Мандићу 'можда може и без вас, господо Срби'“, закључује Јовановић.