Тензије између Грчке и Турске, борбени авиони не раде викендом

Власти у Грчкој и Турској бациле су, у протеклих неколико година, на астал милијарде долара у новој медитеранској трци у наоружавању, покренутој политичким амбицијама Анкаре да се докопају неколико грчких острва и тежњом Атине да то ни у ком случају не дозволе.

Суботом и недељом авиони не лете. Викенд пауза у надгорњавању производ је, како се чини, прагматичном приступу обе стране да туристима, који сваког лета затрпају обале две државе, дозволе да ручају без буке коју ствара пробијање звучног зида.

Морамо створити услове како бисмо били у стању да одвратимо све боље наоружаног и све ангажованијег суседа, упозорио је посланике грчког парламента министар одбране Никос Дендијас, алудирајући без икакве дилеме на намере Анкаре да, пре или касније, преузму контролу над неколико острва у Егејском мору.

Договор, арбитража или какав други пут

Грчки министар је, истовремено, затражио подршку свих политичких снага како би се ваљано супротставили ревизионизму Анкаре, намерне да договором, арбитражом или на какав други начин промени односе око неколико острва на северу Егеја, које још од 1920. године контролише Грчка.

У покушају да спречи било какве евентуалности, Атина је позвала Американце да се укључе у модернизацију војних база на тим острвима, што је Вашингтон примио са извесном дозом резерви пре свега због могуће негативне реакције турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

"Постоји велика и растућа опасност и могућности да јој се супротставимо морају бити створене одмах", упозорио је грчки министар, наводећи да се погоршава расположење "на другој страни Егеја".

Прилично ратнички говор пред посланицима, ипак, завршио је знатно мирнијим тоновима, нагласивши да у неким будућим преговорима Грчка мора да наступа са позиције снажније радије него слабије стране.

Гужва у Егејском мору

Разлог оваквог говора грчког министра одбране је потез турских власти, које су објавиле поморску карту на којој су "присвојена" места ван територијалних вода Турске о чему ће се, пре или касније, изјаснити и Европска комисија.

Дневник Катимерини наводи да се Атина залаже за стално америчко присуство, посебно на острву Сирос, али је Вашингтон подсетио Грке да Ердоган већ годинама тражи да острва буду демилитаризована, како су се две стране договориле пре више од једног века.

Грчка је, такође, жестоко реаговала на турско проглашавање две нове еколошке зоне у Егејском мору, тумачећи потез Анкаре жељом да промени постојећи статус кво.

Тензије је додатно подигла чињеница да је Турска успела да убеди Немачку да одблокира набавку 40 борбених авиона "јурофајтер", чиме је после неколико година уклоњен проблем набавке нових летелица настао 2019. године када је Анкара, због куповине руског противваздушног система С-400, избачена из програма Ф-35.

Од тада, Турска је непрестано оптуживала моћне грчке лобисте на Капитол хилу да блокирају неколико милијарди долара вредну модернизацију постојећих и набавку нових авиона Ф-16.

Грчким зебњама придружио се и Кипар, који је Уједињеним нацијама пријавио да је Турска у другој половини 2024. године у више од 1.000 наврата повредила територијалне воде и ваздушни простор те државе.

Турска, истовремено, сматра да је неопходно хитно и драматично појачати ваздухопловство како би ова држава била у стању да се "истовремено избори са претњама Израела и Грчке".

Турска: Више авиона, више ракета

Фондација СЕТА, описана као блиска турској владајућој странци и обавештајним службама, сматра да су и Грчка и Турска, уз подршку Запада, преузеле стратешку предност, упозоравајући да истиче век трајања авионима Ф-16, који још од осамдесетих година представљају ударну снагу ратног ваздухопловства.

"Турска мора бити у стању да се супротстави ваздухопловним снагама које су створене уз помоћ западних савезника... За борбу на више фронтова потребно је више од 500 борбених авиона", наводи ова фондација.

Амерички Савет за спољну политику, истовремено, сматра да је Ердоган за последње две деценије осмислио активну спољну политику, чиме је војна и дипломатска моћ Анкаре вишеструко увећана. Помињу се интервенције у Азербејџану, Ираку, Либији и Сирији, подршка Украјини и Етиопији, те изградња исламских школа у иностранству.

Ипак, Грчка остаје највећи ривал Турској, па су у претходних неколико година званичници из Анкаре више пута упозоравали Грке да "не понављају грешке из прошлости", подсећајући на неуспелу инвазију Анадолије током које је 1920. године страдало безмало 300.000 Грка.

Истовремено, Анкара је представила читав арсенал новог оружја – носач дронова, хаубице, тенкове, беспилотне летелице и прототип борбеног авиона пете генерације, што су аналитичари оценили као упозорење потенцијалним противницима.

Умереније снаге на обе стране Егејског мора надају се да ће лидери у Атини и Анкари дипломатију претпоставити оружју, те да ће спорна питања бити решена међународном арбитражом у Хагу.

Док не буде јасно за коју ће се опцију определити две чланице НАТО-а, на снази ће остати викенд примирја, током којих борбени авиони неће ометати одморе стотина хиљада туриста.