Хрватски избори за Сабор – ХДЗ у предности, из СДП-а очекивали више, ДП на добитку

Грађани Хрватске бирали су чланове 11. сазива Сабора, између 2.302 кандидата на 165 листа, који се надмећу за 151 мандат.

Право гласа имало је 3,7 милиона бирача, а гласало је 62 одсто грађана.

Према пресеку Државног изборног поверенства Хрватске (ДИП) у 05.00, на основу 99,61 одсто обрађених бирачких места, највише мандата освојила је Хрватска демократска заједница (ХДЗ) досадашњег премијера Андреја Пленковића – 61.

Други најбољи резултат, са 42 мандата, остварила је коалиција левог центра "Ријека правде", предвођена Социјалдемократском партијом (СДП), коју подржава и актуелни председник Хрватске Зоран Милановић.

Домовински покрет (ДП) је освојио 14 мандата, док је коалицији "Мост" поверено 11 места у Сабору. 

Платформи "Можемо!" је припало 10 мандата, а Истарском демократском савезу (ИДС) два.

Платформа "Север" је освојила два места у Сабору, а коалиција "Фокус-република" једно.

Сва три саборска мандата намењена Србима поново су поверена Самосталној демократској српској странци (СДСС) Милорада Пуповца. 

Пленковић: Крећемо у формирање владе

Председник ХДЗ-а поручио је да је битно да је та странка по трећи пут заредом уверљиво победила на изборима одржаним, како је рекао, захваљујући Зорану Милановићу, у овај бизаран дан.

"Још важније је да крећемо у формирање нове парламентарне већине, како би формирали трећу владу", рекао је Пленковић у седишту странке.

Честитајући другим политичким странкама, Пленковић поручује да ће ХДЗ наставити своју политику која је заштитила грађане од многих криза и сачувала хрватску привреду.

"И без обзира што смо их поразили, они и даље говоре о некој квази влади националног спаса", рекао је Пленковић.

Министар одбране Хрватске Иван Анушић изјавио је да му није незамислива постизборна коалиција ХДЗ-а и ДП-а.

Грбин: Разговор са онима који неће са ХДЗ-ом

Лидер СДП-а, окоснице коалиције више странака, Пеђа Грбин поручио је да незванични резултати парламентарних избора показују да је две трећине грађана дало подршку овој странци.

"Пред нама су дани, недеље и месеци разговора али ће они завршити променом која ће Хрватску учинити бољом, без корупције, која се брине за своје људе", навео је Грбин.

"Почињу разговори са онима који су до јуче говорили да са ХДЗ-ом неће, да корумпирану Хрватску неће. А на нама је да проверимо да су те речи биле истина", рекао је Грбин.

Оценио је да је изборна кампања била необична и другачија, те захвалио свима који су изашли на изборе и гласали за СДП и партнере.

Поједини извори из странке су за хрватске медије истакли да су очекивали боље резултате.

Постизборне коалиције за нови Сабор

За саборску већину потребно је освајање 76 мандата и ниједна странка неће самостално моћи да формира владу па ће исход избора бити решен постизборним коалицијама.

Најважније странке левице и деснице најавиле су уочи избора да неће правити коалиције са ХДЗ-ом.

Као трећа релевантна снага показао се опозициони ДП. Његов лидер, Иван Пенава, поручио је да ће ДП почети да "кроје судбину" Хрватске, али и да сарадња са СДСС-ом не долази у обзир под било каквим условима, док је разговор са "Можемо!", како је истакао, "немогућа мисија".

Лидер Моста Божо Петров коментарисао је могућност постизборне коалиције са ХДЗ-ом, истакавши да би ХДЗ, овај пут, требало да заврши у опозицији.

"Ја мислим да би за хигијену хрватског друштва било потребно да они заврше у опозицији", рекао је Петров.

У седишту платформе "Можемо!" задовољни су резултатима. Сматрају да је рано говорити о евентуалним преговорима и мисле да би могли подржати мањинску СДП-ову владу.

Пуповац: Остварили смо бољи резултат него прошле године

Потпредседник СДСС-а Милорад Пуповац изјавио је да је странка остварила веома добар резултат, бољи него пре четири године.

"У низу средина смо освојили већину гласова српског бирачког тела. То потврђује да, упркос политичким тешкоћама у којима делујемо, наше бирачко тело се шири", рекао је Пуповац. 

Истакао је да је задовољан што околности нису драматично промењене у политичком животу и што ће, вероватно, бити једноставније да се формира парламентарна већина.

"Што се нас тиче, консултоваћемо се са нашим партнерима, другим мањинским заступницима. Тада ћемо имати нешто јаснији став у погледу нашег позиционирања", поручио је Пуповац.

Навео је да ће СДСС проценити како су се распоредиле политичке у целости, а онда ће видети где је ту њено место и шта је најбоље за земљу, српску заједницу и друге националне мањине у Хрватској. 

Посланици националних мањина – Србима три мандата

На изборима се бирао 151 заступник (посланик), од којих 140 у десет изборних јединица у Хрватској – у свакој по 14 посланика.

Три посланика бирало се у посебној, 11. изборној јединици, која обухвата бираче без пребивалишта у Хрватској, односно дијаспору, где је убедљиву већину освојила ХДЗ. 

Највише гласова из дијаспоре је стигло из Босне и Херцеговине.

У 12. изборној јединици бирани су заступници националних мањина – њих осам, од којих су три српска. Три су и листе које су се за њих бориле.

СДСС је од првог учешћа на изборима 2003. године освајала сва Србима намењена места.

У Београду једно, у Суботици два бирачка места 

У Хрватској се гласало на 6.500 бирачких места, а у дипломатско-конзуларним представништвима се гласало и јуче и данас. 

У Србији су отворена три бирачка места – једно у Београду, а два у Суботици. Право гласа у Београду имало је 19.300 грађана, а у Суботици 17.700 бирача.

Председник Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) Томислав Жигманов каже да је изашло три пута више бирача него на претходним изборима – готово 1.300 гласача, на само два бирачка места.

Навео је да је реч о највећем броју изашлих на хрватске изборе од када Хрвати у Србији учествују у политичким процесима матичне државе.

ДИП: На изборима мањи инциденти

Из ДИП-а су навели да су изборе обележили мањи инциденти и делимично кршење изборне тишине.

"Најмање 6.000 бирача није могло да обави своју грађанску дужност јер нису били у бирачком списку или нису имали важеће личне карте", нагласили су из ДИП-а. 

Међутим, свима је, како су саопштили из ДИП-а, омогућено да гласају тако што им је на лицу места издата такозвана "плава" потврда.

Милановићева (не)очекивана трка

Избори за 11. Сабор постали су неизвеснији када је Зоран Милановић, са позиције председника, најавио да ће бити кандидат за премијера испред опозиционе СДП.

Уласком Милановића у изборну утакмицу, познатог по оштрој реторици, тркa је постала занимљивија. 

Ипак, Уставни суд Хрватске је забранио Милановићу да се кандидује за посланика на листи СДП-а, јер није поднео оставку на место председника.

Милановић због одлуке суда није учествовао на предизборним скуповима, али је у свакодневним наступима критиковао ХДЗ и Пленковића и позивао грађане да гласају за било коју другу странку.

Фокус кампање са свакодневних изборних порука померен је на питање Милановићеве кандидатуре.

Среда уместо недеље и ванредни нерадан дан

Иако је било уобичајено да се на биралишта у Хрватској излази недељом, 11. парламентарни избори су расписани за среду.

Није први пут да се у Хрватској избори не одржавају у недељу – парламентарни избори 2000. године одржани су у понедељак, 3. јануара, због новогодишњих празника.

У Хрватској је због одржавања избора 17. април био нерадан дан.