Рубио: Лаж је то што је рекао Зеленски; oбјављен снимак напада на Руски дом у Прагу

Забрана извоза бензина из Русије за све учеснике на тржишту, односно и за произвођаче, планирана је да буде уведена 1. априла, сазнаје Интерфакс из добро обавештених извора.

Наводи се да је та одлука донета на састанку који је данас одржао потпредседник руске владе Александар Новак са руководиоцима нафтних компанија. 

Како преноси агенција извори наводе да ће забрана трајати до три месеца.   

Додаје се и да могућа забрана извоза дизел горива још није разматрана.

Забрана извоза бензина и дизел горива из Русије важи до 31. јула ове године само за оне који нису произвођачи.

(Интерфакс)

Односи између Русије и европских земаља су у кризи, а помињање украјинског сукоба у том контексту је непримерено, изјавио је председник Владимир Путин.

"Јасно је да су односи Русије са европским земљама у кризи, не нашом кривицом, а помињање догађаја у Украјини је неосновано, јер је сама украјинска криза била кривица и претходне америчке администрације и низа водећих европских земаља", рекао је Путин на брифингу са сталним члановима Савета безбедности.

"Желео бих још једном да нагласим да никада нисмо одустали од развоја и обнове ових односа", нагласио је шеф Кремља.

(Интерфакс)

Разговори између белоруског председника Александра Лукашенка и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна били су "веома пријатељски" – између два шефа држава "развила се хемија", објавио је белоруски министар спољних послова Максим Риженков.

"Дух преговора је најискренији, најпријатељскији. Основа за то је хемија, како кажу, која се одмах развила између лидера две земље", цитирала га је БелТА .

Шеф дипломатије изјавио је да су Лукашенко и Ким Џонг Ун брзо пронашли заједнички језик и да је током њихових разговора било јасно да се потпуно разумеју.

Лукашенко је стигао у ДНРК у званичну посету два дана раније. Дочекан је на Тргу Ким Ил Сунга, а на путу тамо, председничку колону су поздрављала деца која су махала заставама.

(БелТА, Известија)

Влада Велике Британије је најавила хитну доделу додатних 100 милиона фунти (115 милиона евра) за јачање украјинске противваздушне одбране, објављено је на сајту британске Владе.

"Уједињено Краљевство ће хитно издвојити додатних 100 милиона фунти за подршку противваздушној одбрани Украјине, помажући у заштити земље од неумољивих руских напада", наводи се у извештају.

Средства ће бити брзо усмерена на јачање украјинске противваздушне одбране, обезбеђујући бољу заштиту напред распоређених снага и кључне националне инфраструктуре од ваздушних напада.

(Укринформ)

Украјина ризикује да остане без новца за одбрану од Русије у року од два месеца, а Кијев тренутно има довољно средстава за покривање ратних трошкова до јуна, проценили су домаћи и страни званичници, који су за Блумберг говорили под условом анонимности.

Међу мноштвом фактора који угрожавају десетине милијарди евра помоћи од кључних донатора Украјине су и мађарски вето на зајам Европске уније од 90 милијарди евра, као и несугласице око најновијег пакета помоћи Међународног монетарног фонда.

Гувернер Националне банке Украјине Андриј Пишни изјавио је раније да ће, уколико не стигну међународна средства, та банка у најгорем случају морати да настави директно кредитирање Министарства финансија, а тај новац би се користио за плац́ање војника и радника, и за финансирање основних услуга.

Сједињене Америчке Државе су готово укинуле директну помоћ Украјини од када се амерички председник Доналд Трамп вратио у Белу кућу у јануару прошле године, чиме је Европска унија остала главни финансијер Украјине, али је и тај извор помоћи за Кијев сада неизвестан, након што је мађарски премијер Виктор Орбан рекао да ће блокирати исплату кредита док Украјина не настави транзит руске нафте преко своје територије кроз нафтовод "Дружба", за који Украјина наводи да је оштећен у нападу руских снага.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен саопштила је раније да ће ЕУ дати кредит Украјини "на овај или на онај начин". Кијев се, такође, бори да испуни обавезе у оквиру најновијег програма кредитирања Међународног монетарног фонда (ММФ) од 8,1 милијарде долара, који је одобрен прошлог месеца, усред ескалације политичког сукоба између украјинског председника Володимира Зеленског и украјинског парламента.

Посланици у украјинском парламенту још нису усвојили амандмане на пореске законе које тражи ММФ, који би отворили пут за даље исплате након што је 1,5 милијарди долара исплаћено у оквиру четворогодишњег програма. Украјина има рок до следећег заказаног прегледа стања у земљи од стране ММФ-а у јуну да спроведе реформе.

(Bloomberg)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Кијев наставља са "енергетским уценама" које штете интересима компанија из Русије, Сједињених Америчких Држава и Казахстана.

Песков је на конференцији за новинаре говорио и о потенцијалима за трговинску и економску сарадњу између Русије и САД, укључујући заједнички развој производње алуминијума у Краснојарском крају и експлоатацију ретких земних метала у Донбасу.

"Што се тиче широких могућности за сарадњу у трговинским и економским питањима – да, те могућности су стално на дневном реду. Међутим, америчка страна и даље усклађује целу ситуацију са решењем око Украјине", рекао је Песков.

Одговарајући на питања о америчким плановима за преузимање руских гасовода "Северни ток" и "Северни ток 2", Песков је рекао да је очигледно да САД желе контролу над међународном енергетском инфраструктуром. Такође је истакао и "напоре" Украјине да онеспособи Каспијски гасоводни конзорцијум (КТК), укључујући и нападе дроновима на кључне инфраструктурне објекте.

"Знате да кијевски режим наставља своје напоре да онемогући ову енергетску руту", рекао је Песков. новинарима.

Напоменуо је и да је украјинска страна више пута изводила нападе дроновима на критичне инфраструктурне елементе овог гасоводног комплекса.

(РИА)

Мађарски премијер Виктор Орбан оптужио је украјинског председника Володимира Зеленског да "испадају скелети из ормара" и да су милијарде долара континуирано транспортоване из Украјине на Запад преко Мађарске.

Орбан је у свом видео-обраћању рекао да истрага о "украјинском конвоју злата" показује да новац није само долазио са Запада у Украјину, већ је и враћан на Запад, укључујући Сједињене Америчке Државе, пренео је Мађар немзет.

Према његовим речима, Зеленски је наводно користио украјинске финансије за подршку проамеричким политичким актерима у САД, укључујући кампању Демократске странке против америчког председника Доналда Трампа.

"Јуче је откривено да је председник Зеленски обезбедио новац проукрајинском кандидату на председничким изборима у САД против Доналда Трампа", навео је Орбан.

Премијер Мађарске је, такође, оптужио украјинске власти да шаљу агенте и подржавају проукрајинску опозицију у Мађарској и навео је да "председнику Зеленском ништа није скупо" у финансирању својих циљева.

"Исто раде сада у Мађарској, желе проукрајинску владу, шаљу украјинске агенте, помажу проукрајинској опозицији. Истрага о случају украјинског конвоја злата такође је открила да новац није само текао са Запада у Украјину, већ и назад, што значи да су милијарде долара континуирано транспортоване из осиромашене Украјине на Запад преко Мађарске", навео је Орбан и нагласио да Будимпешта "ставља тачку" на пренос тих средства.

(Танјуг)

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров изјавио је у четвртак да се ситуације у Ирану и Украјини разликују, јер је, према његовим речима, "Кијев, заједно са својим западним спонзорима, прекршио све међународне норме које је било могуће прекршити", док Иран ''није прекшио никакве међународне обавезе''.

Руски министар је рекао да је америчка страна уништила ирански нуклеарни споразум и да није било кршења са стране Ирана. Према његовим речима, у случају Украјине, Русија је упозорила да Француска, Немачка и друге западне земље воде ситуацију ка кризи, а такође је предложила закључивање споразума о безбедносним гаранцијама са САД и НАТО-ом у децембру 2021. године.

"Речено нам је да нас се то не тиче и да ће Украјина ући у НАТО", нагласио је Лавров.

Навео је да су током преговора о Украјини, лидери Европске уније и НАТО-а су само покушавали да одврате америчку делегацију од договора постигнутих између руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа у Енкориџу на Аљасци.

"Сви наредни преговори након Енкориџа били су отежани тиме што су ЕУ и руководство НАТО, пре свега (председник Европске комисије) Урсула фон дер Лајен и (генерални секретар НАТО-а) Марк Руте, на сваки начин покушавали да поткопају та разумевања и одврате америчку администрацију од договора које смо, по њиховом сопственом предлогу, подржали“, навео је Лавров.

Према његовим речима, Вашингтон настоји да учини све како би од украјинске стране добио сагласност са договорима постигнутим током руско-америчког самита у Енкориџу.

"Видим да америчка страна настоји да учини све како би осигурала да Кијев прихвати онај договор који су постигли председници Русије и САД на Аљасци", навео је Лавров, истичући да верује да је овај приступ једини исправан.

(Reuters)

Руски председник Владимир Путин затражио је од водећих руских бизнисмена да донирају средства у државни буџет како би помогли стабилизацију финансија земље због растућих трошкова рата у Украјини, рекли су извори упознати са ситуацијом за лист Фајненшел тајмс.

Како су навели ти извори, Путин је изнео захтев јуче, током састанка са групом истакнутих олигарха, и јасно поручио да је одлучан да настави рат док Русија не преузме контролу над преосталим деловима региона Донбаса који нису под њеном контролом.

Према наводима извора, руски председник је раније подржавао компромисни предлог да Донбас постане демилитаризована или специјална економска зона, али је одустао од те идеје након што је Украјина одбила могућност предаје тог региона.

Према изворима, најмање двојица бизнисмена изразила су спремност да помогну. Олигарх Сулејман Керимов наводно је понудио допринос од 1,1 милијарду евра, док је магнат у индустрији метала Олег Дерипаска такође пристао да учествује.

Захтев за добровољне доприносе део је ширег настојања власти да укључе руске компаније у финансирање повећаних војних трошкова. Русија је у јануару повећала ПДВ са 20 на 22 одсто како би прикупила додатна средства, док је раније уведен и једнократни порез на неочекиване приходе великих компанија.

Руски министар економије Максим Решетњиков рекао је да власти разматрају и могућност новог пореза на неочекиване приходе уколико рубља настави да слаби.

Руски војни буџет прошле године је порастао за 42 одсто и достигао 13,1 билион рубаља, односно око 143 милијарде евра. У међувремену, борбе у региону Донбаса успорене су интензивним ратовањем дроновима, што је довело до већих губитака међу руским снагама.

Последња рунда мировних преговора застала је у јануару због неслагања око територијалних захтева.

Руски буџетски дефицит у прва два месеца године достигао је више од 90 одсто планираног годишњег нивоа, док су западне санкције приморале Москву да продаје нафту уз велике попусте. Привремени раст прихода забележен је након избијања рата између САД, Израела и Ирана, који је подигао цене нафте.

(Financial Times)