Рат и оштра зима још не напуштају Украјину; Руси гађали енергетски сектор

Заменица сталног америчког представника при Уједињеним нацијама Тами Брус оценила је вечерас на седници Савета безбедности да употреба ракете "орешник" у руском нападу на Украјину представља ескалацију.

"Русија је покренула нове нападе на Украјину, укључујући лансирање балистичке ракете орешник, способне да носи нуклеарно оружје, на подручје Украјине у близини границе са Пољском и НАТО-ом. Ово представља још једну опасну ескалацију овог рата", навела је Брус на састанку СБ УН о Украјини, пренеле су Риа новости.

СБ УН састао се данас на захтев Украјине после масовних руских ваздушних напада и употребе ракете "орешник".

(Танјуг)

На ванредном састанку Савета Украјина-НАТО, украјинска страна је обавестила савезнике о све већем броју руских напада на енергетски систем и позвала на повећање помоћи, укључујући системе противваздушне одбране и ракете "патриот" и "НАСАМС", саопштило је Министарство спољних послова Украјине након састанка, преноси Укринформ.

Напомиње се да су на онлајн састанку учествовали заменик министра спољних послова Украјине Олександар Мишченко, заменик министра одбране Сергеј Бојев и заменик министра енергетике Роман Андарак.

"Украјински представници су обавестили савезнике о тренутној безбедносној ситуацији и систематским нападима Руске Федерације на кључну енергетску инфраструктуру Украјине.

Нагласили су да су ове акције усмерене на изазивање хуманитарне катастрофе зими, лишавајући украјинско цивилно становништво струје, воде и грејања", истиче се у саопштењу.

Званичници су, како се додаје, нагласили да ситуација у енергетском систему остаје изузетно тешка и да Украјини хитно требају додатна средства за његову заштиту, посебно јачање противваздушне одбране.

Мишченко је захвалио савезницима на пруженој подршци и позвао на њено даље јачање.

Бојев је напоменуо да је током 2025. године Русија значајно повећала број ракета и дронова током напада на Украјину.

Према његовим речима, то је директан доказ оријентације Русије искључиво ка даљој ескалацији.

Нагласио је да је употреба балистичке ракете средњег домета од стране Русије у близини граница НАТО-а још једна манифестација њене агресивне политике и потпуног недостатка жеље за миром.

Заменик министра одбране је детаљно изложио хитне потребе Украјине за ракетама за системе противваздушне одбране, укључујући "патриот" и "НАСАМС", а такође је позвао савезнике да инвестирају у програм ПУРЛ и развој одбрамбене производње, посебно у области дронова-пресретача.

Роман Андарак је обавестио учеснике састанка о мерама које Украјина предузима како би обезбедила стабилно функционисање енергетског система и изложио приоритетне потребе за средствима за заштиту, поправку и обнову оштећених објеката енергетске инфраструктуре и одржавање њене стабилности.

Савезници су оштро осудили руске нападе, који, како наводе, "представљају манифестацију отвореног терора над украјинским цивилним становништвом".

Поред тога, потврдили су непоколебљиву подршку Украјини и спремност да пруже неопходну помоћ, саопштило је украјинско Министарство спољних послова.

Састанак је сазван на захтев Мисије Украјине при НАТО-у у вези са недавним масовним руским гранатирањем Украјине и, посебно, руском употребом балистичке ракете средњег домета "орешник".

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига је 9. јануара саопштио да је Украјина иницирала хитан састанак Савета безбедности УН, састанак Савета Украјина-НАТО, као и одговор у оквиру ЕУ, Савета Европе и ОЕБС-а у вези са употребом "орешника" у руском нападу на Лавовску област.

Руско Министарство одбране саопштило је да је тај напад одговор на наводни украјински напад на Путинову резиденцију у Валдају у ноћи 29. децембра 2025. године.

(Укринформ)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да Русија користи ударе новим ракетама, укључујући "орешник", као средство за застрашивање западних земаља како би ослабиле подршку Украјини.

"Русија покушава да одврати НАТО од помагања Кијеву, али Алијанса неће дозволити да се застраши јер се Украјина суочава с колосалним притиском у условима оштре зиме. Подршка НАТО-а Украјини сада је важнија него икад", поручио је Руте након састанка са хрватским премијером Андрејем Пленковићем у Загребу, преноси Јутарњи лист.

Он је посебно истакао да политичка обавеза земаља чланица НАТО поводом будућег уласка Украјине у европски блок остаје непромењена. Руте је рекао да је уверен да амерички председник Доналд Трамп "чини праве ствари за НАТО".

"Без њега чланице НАТО-а не би достигле 2 одсто издвајања на одбрану нити би се договориле о издвајању 5 одсто БДП-а за одбрану и безбедност до 2035. године. То укључује 3,5 одсто за одбрамбене потребе и 1,5 одсто за повезане инвестиције у кибернетичку обрану, кључну инфраструктуру и цивилну приправност", истакао је Руте.

Руско Министарство одбране саопштило је раније данас да је у нападу изведеном 9. јануара ракетним системом "орешник" онеспособљен Лавовски државни завод за поправку авиона.

Руско министарство наводи да су се у тој фабрици сервисирали борбени авиони Ф-16 и МиГ-29 и производили дронови, а сам удар описан је као одговор на децембарски напад украјинских снага на резиденцију Владимира Путина у Новгородској области.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски саслушао је детаљан извештај преговарачког тима о контактима са америчком страном и наложио да се финализује документ о безбедносним гаранцијама за Украјину.

Украјинска делегација је дефинисала јасан акциони план за наредних 14 дана, који укључује припрему докумената и припрему за њихово могуће потписивање.

"Наложио сам да се финализује и на највишем нивоу поднесе на разматрање документ Сједињених Америчких Држава о безбедносним гаранцијама за Украјину. Ово би требало да буде документ историјског нивоа, и управо тај ниво текст сада достиже", навео је Зеленски на Телеграму, преноси украјински јавни емитер Суспилне.

Према његовим речима, текст достиже ниво који ће осигурати стратешку одбрану земље.

Премијерка Украјине Јулија Свириденко и економски блок владе добили су задатак да обезбеде експертизу споразума у ​​формату Украјина-САД и трилатералних споразума Украјина-Европа-Америка, додао је Зеленски.

"Утврдили смо неопходне параметре за механизме коришћења средстава за обнову која ће доћи од наших партнера", навео је. Зеленски је потврдио да је америчка страна у комуникацији са Русијом у вези са "основним политичким оквиром" за окончање рата.

"Формулисали смо нашу визију, и мора постојати јасна повратна информација од Русије о томе да ли су спремни да окончају рат под реалним условима. Ако такве спремности нема, притисак на агресора мора наставити да се повећава", нагласио је Зеленски.

Он је указао на "ефикасност тактике борбе против флоте танкера у сенци и финансијских шема за заобилажење санкција".

Позвао је на проширење ових пракси на Русију како би, у случају одбијања склапања мира, "одговор света био максимално ограничавање руских извозних прихода".

Зеленски је најавио састанак на којем ће се разговарати о потребама Украјине за новим ракетама за противваздушну одбрану. Председник је са врховним командантом Оружаних снага Украјине, Сирским, разговарао о питањима везаним за противваздушну одбрану и снабдевање од партнера.

Поред тога, према његовим речима, Украјина планира распоред састанака и даљих преговора са САД у вези са мировним планом.

(Суспилне)

Прошла година је била најсмртоноснија за цивиле у Украјини од 2022. године, због повећаног интентзитета борби дуж линије фронта и проширеном употребом оружја дугог домета, саопштила је данас Мисија Уједињених нација за људска права у Украјини (ОХЦХР).

У насиљу повезаним са сукобом у Украјини прошле године убијено је 2.514 цивила, а повређено је 12.142, што је повец́ање од 31 одсто у броју жртава у односу на 2024. годину, наводи се у извештају ОХЦХР који преноси Ројтерс.

У извештају се наводи да је велика већина жртава страдала на територији под контролом украјинске владе, од напада које су покретале руске оружане снаге.

Скоро две трећине свих жртава прошле године догодило се у подручјима на првој линији фронта, а посебно су биле погођене старије особе јер су остале у својим селима.

Цивилне жртве изазване дроновима кратког домета такође су нагло порасле прошле године.

"Проширена употреба дронова кратког домета учинила је многа подручја близу линије фронта практично ненастањивим. У 2025. години, многи људи који су издржали године непријатељстава били су на крају приморани да напусте своје домове", рекла је шефица посматрачке мисије Данијел Бел.

Верује се да су стотине хиљада војника са украјинске и руске стране повређене или убијене у најсмртоноснијем рату у Европи од Другог светског рата, иако ниједна страна није објавила потпуне бројке.

Русија негира да је намерно циљала цивиле, и наводи да су њени напади на украјинску цивилну инфраструктуру оправдани јер то омета ратне напоре.

"Нагли пораст напада дугог домета и циљање националне енергетске инфраструктуре Украјине значе да последице рата сада осец́ају цивили далеко изван линије фронта", рекла је Бел.

Руске власти су известиле да су у нападима украјинских оружаних снага прошле године у Руској Федерацији убијена 253 цивила и рањена 1.872, саопштио је ОХЦХР.

(Ројтерс)

Министар унутрашњих послова Естоније Игор Таро изјавио је, поводом забране уласка у Естонију за 261 руског држављана који су учествовали у рату против Украјине, да је та мера била неизбежна, јер, како је навео, "они који су починили злочине у Украјини у име (руског председника) Владимира Путина немају места у слободном и демократском свету".

"Нема сумње да су то особе са непријатељским ставом према Европи. Имају борбено искуство и војну обуку. Често имају и потенцијалну криминалну прошлост. Поред тога, психолошки су трауматизовани. Претња коју представљају није само апстрактна. Она укључује и могуће обављање задатака за руске специјалне службе и учешће у организованом криминалу", рекао је Таро, преноси естонски јавни сервис ЕРР.

Естонски министар спољних послова Маргус Цахна изјавио је да је ова одлука "само почетак".

"Стотине хиљада бораца из државе агресора учествовало је у овом бруталном рату, чинећи злочине и ширећи насиље. За њих нема места у Естонији и Шенгенској зони", навео је он на Иксу.

Према његовим речима, естонске власти ће наставити да раде "како би осигурале да врата остану затворена за бивше руске борце".

Цахна је позвао и друге земље да се придруже сличним ограничењима.

Прошлог јуна, министри из Летоније, Литваније, Финске, Норвешке, Шведске и Пољске, као и Естоније, састали су се у Талину како би предложили забрану виза за Шенгенску зону за припаднике руских оружаних снага и "других оружаних група" који су учествовали у рату против Украјине.

Ова забрана би остала на снази и након завршетка рата. Процењује се да је до 1,5 милиона руских грађана учествовало у руској оружаној агресији. Скоро половина њих, односно 640.000, још увек је на првој линији фронта.

Естонија је раније најавила да планира да изгради одбрамбену линију на граници са Русијом, што подразумева између осталог и изградњу 600 бункера у пограничним подручјима.

Поред тога, на југоисточној граници Естоније током наредне две године биће изграђен противтенковски ров дуг скоро 40 километара.

Министарство унутрашњих послова увело је прошле недеље забрану уласка у Естонију за 261 руског борца који су учествовали у рату против Украјине.

(Танјуг)

Руски војни званичници саопштили су да је током напада на Украјину, у којем је употребљен ракетни систем "орешник", онеспособљена Државна фабрика за поправку авиона у Лавову.

"Према информацијама које је потврдило више независних извора, Лавовски државни завод за поправку авиона онеспособљен је услед напада који су извршиле руске оружане снаге у ноћи 9. јануара коришћењем мобилног земаљског ракетног система 'орешник'", саопштено је из руског Министарства одбране, преноси Интерфакс.

Како се наводи у овом објекту вршене су поправке и одржавање авиона украјинских оружаних снага, укључујући авионе Ф-16 и МиГ-29 које су донирале западне земље.

"Објекат је такође производио беспилотне летелице дугог и средњег домета које се користе за нападе на руске цивилне циљеве дубоко унутар руске територије", додаје се у саопштењу.

Према подацима руског Министарства одбране, ракетни систем "орешник" погодио је производне погоне, складишта са готовим производима, односно беспилотне летелице и инфраструктуру фабричког аеродрома.

Руско Министарство одбране је 9. јануара објавило да је употребило ракетни систем "орешник" у масовном удару на мете у Украјини, као одговор на напад на руску председничку резиденцију у Новгородској области крајем децембра.

(Интерфакс)

Шеф Савета одбране Кривог Рога, Олександр Вилкул известио је да је тај град под нападом "шахеда" и да се чују експлозије.

Криви Рог је и синоћ био под масовним нападом руских дронова.

(Укринформ)

Амерички председник Доналд Трамп поново је изјавио да украјински лидер Володимир Зеленски "нема карте".

Одговарајући на питање новинара, поновио је своју изјаву из фебруара: "Немате карте“ и нагласио да Зеленски није имао ниједну од првог дана.

На питање да ли се нешто променило, председник је категорички одговорио: "Не, не". Према његовом мишљењу, једина "карта" коју Зеленски заиста има је сам Доналд Трамп.

"Он има само једну ствар. Да није имао Доналда Трампа, то би довело до потпуне катастрофе, и он то зна, и европски лидери то знају, и сви то знају", рекао шеф Беле куће у интервјуу за Њујорк тајмс.

(New York Times, Унијан)

После подне су широм Кијева уведени ванредни прекиди у снабдевању електричном енергијом, саопштио је ДТЕК, позивајући се на наређење компаније Укренерго.

Како се наводи, присилни потез електроенергетске индустрије повезан је са недавним гранатирањем престонице у ноћи 9. јануара, које се поклопило са наглим хладним таласом и озбиљним погоршањем временских услова.

Од петка надаље, на левој обали Кијева, као и у деловима Голосејевског и Печерског округа града, на снази су били ванредни нестанци струје.

Одмах након напада, распореди нестанка струје такође нису били на снази на десној обали, али касније увече, стабилизација, односно нестанци на сваких сат времена вратили су се становницима десне обале престонице.

(Унијан)

Неколико пограничних округа остало је без струје након што је украјински дрон напао електрични објекат у Курској области, изјавио је губернатор Александар Хинштајн.

"Непријатељ је употребио дрон да би погодио електроенергетски објекат у Хомутовском округу. Струја је прекинута у Риљском, Глушковском, Кореневском и Хомутовском округу", навео је Хинштајн.

(Интерфакс)

Министарство одбране саопштило је да су руске снаге заузеле Новобојковско у Запорошкој области.

Додаје се да је у акцији учествовала јединица Дњепарске групе.

(Известија)

Руске трупе су поново напале објекте енергетске инфраструктуре у Одеској области, саопштила је прес служба ДТЕК-а.

Забележена је значајна штета на опреми, а њена обнова ће потрајати, извештавају енергетски стручњаци.

Око 33.500 породица у региону остаје без струје.

(Украјинска правда)

У Украјини ће ове седмице бити најхладније на северу и до минус 24 степена.

У Кијеву је у току постепени прелазак са ванредних ограничења струје на предвиђене распореде искључења на сваких сат времена, саопштио је заменик министра енергетике Роман Андарак.

Према његовим речима, радови на обнови су у току у главном граду и Кијевској области. Ванредна обустава је на снази на деловима десне и леве обале Кијева.

Због неповољних временских услова, 161 насеље у Кијевској области, 48 у Закарпатској области, 36 у Дњепропетровској области и 15 у Черниговској области је остало без струје. Екипе за поправку регионалне енергетске компаније раде на обнови оштећених водова.

Тренутно, већина региона има распореде искључења на сваких сат времена. Распореди за ванредне ситуације су на снази у Кијеву и Кијевској области, Одеској, Харковској и Доњецкој области. Њихово трајање може зависити од значајног пада температуре ваздуха.

(Укринформ, Украјинска правда)

Председник Володимир Зеленски упутио је Врховној ради Украјине предлоге закона о продужењу трајања ратног стања и опште мобилизације у земљи.

Зеленски је претходно, 30. октобра прошле године, потписао законе којима су продужени рокови важења ратног стања и опште мобилизације.

(Укринформ)

Због руског удара дроновима у украјинској престоници су избили пожари, објавио је градоначелник Кијева Виталиј Кличко.

Навео је да погођена нестамбена зграда у Соломенском округу, након чега је избио пожар.

Додао је да је пожар избио и на другом месту у истом округу.

"Делови дронова су пали у близини стамбене зграде. Ударни талас је поломио прозоре и избио је пожар. Све службе раде на лицу места", рекао је Кличко.

(Украјинска правда)

Комесар Европске уније за одбрану Андријус Кубилијус изјавио је да је ЕУ потребна војна сила од 100.000 војника и поручио да би Унија требало да реформише начин на који се бави одбраном на политичком нивоу и да би Уједињено Краљевство требало да добије место у одбрани ЕУ.

Указао је да се у "светлу руске агресије на Украјину" и настојања САД да запрете Гренланду залаже за ново осмишљавање заједничке одбране Европе, преноси портал Политико.

(Танјуг)

Становник Пермске Покрајине притворен је због планирања терористичког напада на Чусовском железничком мосту Свердловске железнице, саопштила је руска Федерална служба безбедности.

"Уз подршку руске Националне гарде, спречен је терористички напад који су планирале украјинске обавештајне службе на Чусовском железничком мосту", саопштила је ФСБ.

Додаје се да је руски држављанин приведен у граду Чусову након што су га телефонски преваранти преварили да пребаци 350.000 рубаља на наводно "сигурне рачуне".

У кући притвореног пронађено је и заплењено десет килограма експлозива, компоненте за израду експлозивних направа и веб-камера намењена за праћење железничког моста.

(Интерфакс)

Руско Министарство одбране је саопштило да су снаге противваздухопловне одбране уништиле 13 беспилотних летелица украјинских оружаних снага изнад руских региона током ноћи.

Наводи се да су четири дрона уништена изнад Ростовске области, по два изнад Крима и Адигеја, као и изнад Курске области и Црног мора, и један изнад Вороњешке области.

(Известија)

У руском гранатирању Одесе оштећене су инфраструктура и стамбене зграде, прекинуто је снабдевање струјом у појединим деловима града, а две особе су повређене, објавио шеф ОВА Сергиј Лисак.

(Укринформ)

Руске снаге су напале Украјину дроновима. У престоници су се чуле експлозије, објавило је Разно ваздухопловство.

У једном од округа Кијева избио је пожар.

(Украјинска правда)