Таковска 10: Виткоф код Путина – која је понуда на столу и колико је далеко мир

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић каже да је у овом тренутку врло тешко говорити о исходу преговора у Москви пошто још није јасно о чему се све и тачно разговара.

"Много зависи од тога шта је написано у предлогу мировног споразума. До сада, Москва је одбијала да одустане од својих максималистичких захтева. Бојим се да је веома тешко да се дође до адекватног резултата. Сам састав америчке делегације показује у прилог томе да ће у питању највероватније бити такозвана меркантилна дипломатија и трговински аспект уместо политичког", истиче Јоксимовићева.

Новинар Мирослав Стојановић наводи да од вечерашњег сусрета у Москви не очекује много.

"Мислим да фокус, суштински, уопште није на Украјини, већ на испитивању односа великих сила и будућем компоновању геополитичких карата", сматра Стојановић.

Виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић указује да првобитни план од 28 тачака делимично задовољава руске интересе, али да је опште мишљење у стручној јавности да је ток сукоба немогуће преокренути.

"Русија, ипак, намеће правила игре, а Украјина мора да прави уступке. Говори се о модалитету и најбољој алтернативи договореном решењу. У случају Русије, то је наставак специјалне војне операције и оног позитивног тренда који постоји на терену. Али, постоји опасност и да се у случају неуспешних преговора други укључе у сукоб. Споразум који је предложио Вашингтон је у том смислу реалистичан", закључује Митић.

Програмски директор организације "Нови трећи пут" Димитрије Милић сматра да је Украјина, чак и у случају општег прихватања плана од 28 тачака, успела да оствари одређене резултате.

"Најпре, сачувала је излаз до мора и сачувала је повезаност са Одесом и Дунавом. Затим, ограничили су руска освајања на 20 одсто територије, а у марту 2022. је та бројка износила 30 процената Украјине. Треће, Русија није успела да уништи украјински национални идентитет. Наравно, Украјинци су платили високу економску цену, али су очували нацију", тврди Милић.

Где су границе НАТО-а

Митић каже да је питање Украјине могло повољније да се разреши – много раније и на мирнији начин.

"Просто је било неразумно да су становништво Донбаса, које је проруско, лишили основних политичких и људских права. С друге стране, идеја је била да се нанесе озбиљна претња Русији кроз ширење НАТО-а и на простор Украјине. Дакле, то је био опасан коктел који је резултирао негативним последицама. У том смислу, Русија је постигла победу", истиче Митић.

Јоксимовићева напомиње да се догодило управо супротно, односно да се НАТО проширио још ближе границама Русије.

"Од почетка интервенције имамо две нове НАТО чланице – Финску и Шведску – које су до сада биле неутралне. У Европи влада чврст став да је ово што се дешава у Украјини само почетак и да ће у неком тренутку ту бити нападнута нека од других европских земаља. Свака држава има право да се учлани или не учлани у НАТО", упозорава Јоксимовићева.

Стојановић сматра да је узрок читавог сукоба управо идеја о потенцијалном чланству Украјине у НАТО,

"Не могу се упоредити Финска и Шведска са Украјином. Јачи је дух Јалте од духа Хелсинкија. Постоји и страх Русије око безбедности, у смислу тога шта ће се десити са Украјином. Орбан не спомиње случајно да она мора остати тампон зона", примећује Стојановић

Милић указује да Украјина није поднела захтев за чланство пре почетка рата, већ тек пошто је нападнута 2022. године.

"Дакле, не бих се сложио да је било каквог ширење НАТО-а пре рата. Никада није било озбиљно разматрано да Украјина буде у НАТО-у. С друге стране, ако сада имамо улазак Финске у Савез и Алијансу која је тренутно на стотину километара од Санкт Петербурга – и то није проблем – онда не стоји целокупна аргументација према питању Украјине. Моја претпоставка је да је разлог уласка Русије у Украјину спречавање колапса Луганске и Доњецке републике", закључује Милић.

Целу емисију можете да погледате у видео запису на почетку текста.