Кијев: Онеспособљена половина енергетског система; Москва: Украјинци погубили десет заробљеника

Стотине људи је приведено или нестало у украјинској области Херсон док је била под руском контролом, а десетине су "можда мучене", закључују у озвештају истраживачи са Универзитета Јејл, који је подржао амерички Стејт департмент.

Извештај, у који је Ројтерс имао увид пре објављивања, документује притварања и нестанак 226 људи у Херсону између марта и октобра ове године, од којих је четвртина наводно била мучена, а петоро је умрло у притвору или након тога.

Русија, која негира да су њене снаге циљале цивиле или да су починиле злочине, прошле недеље повукла је своје трупе из Херсона, подсећа Ројтерс.

(Ројтерс)

Портапарол министарста спољних послова Пољске Лукаш Јасина изјавио је да та земља неће издати визе руској делегацији која је намеравала да дође на састанак ОЕБС-а 1 и 2. децембрау пољском граду Лођу.

"Нећемо им дати визе", поручио је Јасина, преноси Ројтерс.

(Ројтерс)

Истражни комитет Русије саопштио је да је покренуо истрагу због "убијања руских заробљених војника у Украјини".

Руска агенција Тас преноси да је случај отворен на основу видео-снимка на којем се наводно види да украјински убијају око 11 ненаоружаних руских војника, који су заробљени у Луганској области.

Министарство одбране Русије саопштило је претходно да су украјинске снаге убиле више од десет заробљених руских војника.

(Танјуг, Тас)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом разговарао о безбедносној и енергетској сарадњи, као и да га је уверио га да ће Кијев остати гарант светске сигурности у прехрани.

"Током телефонског разговора са председником Ердоганом, поздравили смо продужетак житног споразума", навео је Зеленски на Твитеру.

Споразум о извозу пољопривредних производа између Украјине и Русије, уз посредовање Турске и УН, 17. новембра продужен за још 120 дана, подсећа Ројтерс.

"Захвалио сам Ердогану што је подржао иницијативу за извоз жита из Украјине. Увери само га да ће Кијев остати гарант прехрамбене сигурности", навео је Зеленски.

(Ројтерс)

Министарство одбране Русије саопштило је да су украјинске снаге убиле више од десет руских ратних заробљеника, преноси Ројтерс.

Кијев за сад није одговорио на тврдње Москве, наводи британска агенција.

(Ројтерс)

Премијер Украјине Денис Шмихал изјавио је да је онеспособљена скоро половина украјинског енергетског система, услед руских ракетних напада, јавља Униан.

Шмихал тврди да су руске снаге само током 15. новембра испалиле око 100 ракета на украјинске градове, због чега је Кијеву потреба подршка ЕУ.

(Униан)

Пољски председник Анџеј Дуда рекао је да је пад ракете у Пшеводову у Пољској, у близини украјинске границе, када су погинуле две особе, вероватно био несрећни случај.

"То је највероватније био несрећни случај", рекао је он, додајући да је пројектил пао шест километара од украјинске границе, преноси Тас.

Како је додао, пољска противваздушна одбрана није успела да пресретне ракету, јер ниједна држава на свету нема одбрамбени систем који може да заштити целу територију, посебно на тако малој удаљености од границе.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, Пољска и САД саопштили су раније ове недеље да је ракета највероватније дошла из Украјине, као резултат дејствовања украјинске противваздушне одбране, пренеле су светске агенције.

Руско министарству одбране је раније саопштило да су руски стручњаци на основу фотографија са места несреће закључили да је ракета припадала украјинском противваздушном систему С-300, подсећа Тас.

(Танјуг)

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба рекао је да су украјински стручњаци већ присутни на месту пада ракете у Пшеводову у Пољској, у близини украјинске границе, где су погинуле две особе.

"Украјински стручњаци већ раде на месту трагедије у Пшеводову, изазване руским ракетним терором против Украјине", написао је Кулеба на Твитеру.

Додаје да је захвалан пољској страни, јер је украјинским истражитељима омогућила приступ месту несреће.

"Наставићемо сарадњу на отворен и конструктиван начин, као најближи пријатељи", закључује Кулеба у објави.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, Пољска и САД саопштили су раније ове недеље да је ракета највероватније дошла из Украјине, као резултат дејствовања украјинске противваздушне одбране, пренеле су светске агенције.

(Танјуг)

Комесар ЕУ за трговину Валдис Домбровскис борави данас у посети Кијеву где ће разговарати са украјинским председником Володимиром Зеленским и премијером Денисом Шмихалом о подршци Уније Украјини.

Домбровскис је написао на Твитеру да ће разговарати о хитној финансијској подршци ЕУ Украјини и плановима за наредну годину, пренео је Ројтерс.

"Такође ћу разговарати са Зеленским и Шмихалом о конкретним корацима за ближу економску интеграцију између ЕУ и Украјине", истакао је Домбровскис који је један од три извршна потпредседника међу 27 комесара Уније.

Комесар за управљање кризама Јанез Ленарчич рекао је у четвртак да ће ЕУ обезбедити привремена склоништа од хладног времена, генераторе и делове за поправку електричне мреже у Украјини након руских напада на украјинску енергетску инфраструктуру.

Високи званичници ЕУ, укључујући председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, и један број лидера земаља чланица Уније, такође су показали солидарност са Украјином посетом Кијеву након руског напада.

(Танјуг)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је, коментаришући изјаву некадашњег италијанског премијера Силвија Берлусконија да само он може да "намами" Путина за преговарачки сто, да Русија увек поздравља мировне напоре и радо их подржава, али да би, што се тиче тога да се неко "намами" било боље негде "намамити" председника Украјине Володимира Зеленског.

"Председник Путин је више пута рекао да увек радо поздрављамо све мировне напоре и подржавамо их. А што се тиче 'мамљења' некога, боље је негде 'намамити' председника Зеленског", рекао је Песков новинарима одговарајући на питање да ли је Москва спремна да прихвати улогу Берлусконија као посредника у дијалогу са Кијевом, преноси РИА Новости.

Агенција наводи да је претходно магазин Spectator, позивајући се на заменика министра културе Италије Виторија Згарбија, који је близак Берлусконију, пренео да Берлускони верује да само он може да, како је навео, "намами" Путина за преговарачки сто са Украјином.

(Танјуг)

Министри организације за азијско-пацифичку економску сарадњу (АПЕК) су, у заједничкој изјави на дводневном самиту у таљландској престонци Бангкоку, саопштили да неке чланице осуђују рат у Украјини, али да постоје и другачија мишљења.

Они су се такође обавезали да одржавају отворен приступ ланцима снабдевања и тржиштима.

"Било је и другачијих ставова и различитих процена ситуације и санкција", наводи се у саопштењу и додаје да АПЕК није форум за решавање безбедносних питања, преноси Ројтерс.

Тајланд, домаћин самита АПЕК-а, који се одржава у петак и суботу, позвао је данас окупљене званичнике да се "издигну изнад разлика" и фокусирају на решавање хитних глобалних економских питања у областима као што су трговина и инфлација.

Данашње саопштење са састанка 21 земље азијско-пацифичког региона у Бангкоку поновило је изјаву са самита Групе 20 најразвијенијих земља света неколико дана раније на Балију у Индонезији, наводи британска агенција.

Самиту у Бангкоку уз бројне званичнике присуствује и председник Кине Си Ђинпинг, док САД представља потпредседница САД Камала Харис.

(Танјуг)

Руски председник Владимир Путин за сада не планира да се састане са својим америчким колегом Џозефом Бајденом, али Москва не одбацује могућност састанка с Вашингтоном на високом нивоу, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"За сада нема ништа од састанка", рекао је Песков, како преноси Ројтерс.

Заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао је раније данас да Русија не искључује састанке на високом нивоу са САД о "стратешкој стабилности", попут састанка о новом Споразуму о смањењу и ограничењу стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ) који ће се одржати крајем месеца у Каиру.

Рјабков је такође рекао да на тему Украјине Русија и САД немају о чему да разговарају јер имају супротне ставове.

(Танјуг)

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је у телефонском разговору са руским колегом Владимиром Путином оценио да је недавни сусрет безбедносних служби Русије и САД у Истанбулу веома важан како би се спречила неконтролисана ескалација сукоба, саопштено је из кабинета турског председника.

У телефонском разговору, Ердоган је рекао да дипломатски напори за окончање рата у Украјини морају бити унапређени и захвалио је Путину на продужењу споразума о извозу жита из црноморских лука.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да ће детаљи разговора ускоро бити објављени.

(Ројтерс)

Потпредседник Савета за безбедност Русије Дмитриј Медведев изјавио је да верује да подршка Сједињених Америчких Држава Украјини неће потрајати.

Он је написао на Телеграму да ће у неком тренутку Конгрес САД престати да подржава Украјину, зато што, како је навео, "Америка увек напусти своје пријатеље", преноси Тас.

Медведев је написао да "обични Американци полако увиђају реалност, што ће утицати на Конгрес, који ће на крају престати са безрезервном подршком украјинском режиму".

Он је додао да ће САД, упркос борби за превласт демократа и републиканаца у Конгресу, наставити да одваја велике количине новца за финансирање украјинске стране у сукобу, зато што је, како је рекао, "русофобија део консензуса политичких елита у Америци".

(Танјуг)

Европска унија је замрзла укупно 68 милијарди евра руске имовине, од чега је већина у Белгији, према интерном документу Европске комисије у који је увид имао Политико.

Од укупно 68 милиона евра замрзнутих руских средстава, на Белгију отпада 50 милијарди, а на другом месту је Луксембург са 5,5 милијарди евра.

Када се Белгији и Луксембургу прикључе Италија, Немачка, Ирска, Аустрија и Француска, на све њих отпада више од 90 одсто замрзнуте имовине руских грађана у ЕУ.

Међутим, Брисел не зна колико је руских националних девизних резерви замрзнуто у Унији, наводи овај медиј. У интерном документу Комисије стоји оквирно 33,8 милијарди евра, али се додаје да се "ово тренутно процењује, па се тачан податак не даје".

Комисија још чека да Савет Европе одобри одлуку којом би избегавање санкција било проглашено кривичним делом у ЕУ, што би олакашало конфискацију имовине у случају кривичне пресуде.

Проблем, помало изненађујући, представља то што је Пољска зауставила овај процес, пише у документу ЕК. Један дипломата је рекао да је Варшава у потпуности на линији ЕУ, али да прво треба да усвоји национални закон, додајући да је тај поступак у току, преноси Политико.

(Танјуг) 

Истражитељи су пронашли трагове експлозива на месту оштећених гасовода Северног тока, што потврђује да је дошло до саботаже, саопштио је шведски тужилац.

"Анализа која је до сада урађена показује трагове експлозива на неколико предмета који су пронађени. Истрага која је у току је веома сложена и свеобухватна. Она треба да утврди да ли је могуће идентификовати било којег осумњиченог", наводи се у саопштењу шведског тужилаштва, преноси Ројтерс.

Шведске и данске власти истражују четири оштећења на гасоводима Северни ток 1 и 2, који повезују Русију и Немачку преко Балтичког мора.

Данска је прошлог месеца саопштила да је прелиминарна истрага показала да је цурење изазвано снажним експлозијама.

(Танјуг)

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да су прекид ватре и мировни преговори неопходни за решавање сукоба у Украјини.

Јасно је да Европа постепено улази у тај рат, на Мађарску још није пуцано, оно што Европа ради је веома опасно, а опасност по Мађарску ће расти, истакао је Орбан, пренела је агенција МТИ.

"Мађарска говори језиком мира, али нико други не следи ту политику", указао је Орбан.

Орбан је за мађарски државни радио указао да је политика санкција према Русији још један корак ка рату, јер свако ко интервенише у сукобу користећи санкције такође заузима став којим подржава једну од страна, чиме се сукоб заоштрава.

Према његовим речима, Мађарска никада није подржавала политику санкција и неће је подржавати ни убудуће.

(Танјуг)

Папа Фрања поновио је да је Ватикан спреман да учини све што је могуће у посредовању, како би се ставила тачка и окончао сукоб између Русије и Украјине.

На питање – да ли верује да је помирење између Москве и Кијева могуће, папа је позвао све да не одустају од напора за мирно решење.

"Али сви морају да се посвете демилитаризацији у срцу, почевши од свог сопственог, а затим деактивирању, разоружавању насиља. Морамо да будемо пацифисти. Да желимо мир, а не само примирје које може да послужи само за поновно наоружавање. Прави мир, који је плод дијалога", рекао је папа у интервјуу за италијански лист Стампа.

(Гардијан)

Руске снаге гранатирале су ноћас Никопољ, а оштећено је неколико стамбених зграда и кућа, као и далековод и аутомобили, изјавио је начелник Дњепропетровске регионалне војне управе Валентин Резниченко.

Навео је да су руске снаге испалиле више од 40 пројектила.

Ту информацију је раније данас на Телеграму објавио и Олександар Вилкул, начелник војне управе Кривог Рога.

"Оштећене су две вишеспратнице, једна приватна стамбена зграда, соларна трафостаница, шест гаража, два путничка аутомобила и далековод", написао је Вилкул.

Додао је да у нападу нема погинулих ни повређених.

(Гардијан)

Градоначелник Лавова Андриј Садовиј написао је на Телеграму да је од осам сати ујутру скоро цео град добио струју.

Додао је и да је обновљено водоснабдевање и грејање.

(Гардијан) 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да тренутно 10 милиона грађана Украјине нема електричну енергију због оштећења електричне мреже након руских ракетних удара.

"Тренутно је више од 10 милиона Украјинаца без струје", рекао је Зеленски, додајући да су највише погођени региони Одеса, Виница, Суми и Кијев. 

(Гардијан)