Зечевић за РТС: ЕК означила Србију као "заробљену државу“, победа Студентске листе унета у извештај у последњем тренутку

Европска комесарка за проширење Марта Кос представила је пред члановима Одбора за спољне послове Европског парламента пакет за проширење за 2026. годину. Документ обухвата извештаје Европске комисије о десет земаља кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у Европској унији, за период од 1. септембра прошле до 1. септембра ове године.

Према оцени Марте Кос, најмање је напредовала Босна и Херцеговина, а највише Црна Гора, док Србија, после недавно одржаних избора, има шансу за нови почетак. У извештају се потврђује да је Србија технички спремна за отварање Кластера 3, али да ће одлука зависити од политичке воље држава чланица и напретка у области владавине права.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић каже да се извештај односи на период од септембра 2025. до септембра 2026. године и да је политичка промена у Србији узета у обзир тек у завршном делу документа.

Према његовим речима, Европска комисија је оценила да Србија у посматраном периоду није напредовала на путу ка чланству, иако је било техничког напретка у усклађивању домаћег законодавства са правним тековинама Европске уније.

"Суштински су били проблеми, а то су замерке на демократију, владавину права и слободу медија. Практично, Србија је одговарала једном новом појму који је развијен унутар Европске уније, а то је појам заробљене државе, као да је држава заробљена од стране одређене политичке и пословне елите и да не одговара на потребе грађана, него штити сопствене интересе“, објашњава Зечевић.

Указује да би такав налаз могао да створи проблеме и у односима са Европском унијом, укључујући повлачење милијарду и по евра из средстава Фонда за раст.

Међутим, Зечевић сматра да је политичка промена у Србији променила околности и да Европска унија сада има другачију основу за процену демократских процеса у земљи.

"У Србији су одржани избори, победила је једна опозициона студентска листа и сам бивши председник Србије признао је изборне резултате. Србија има пуно право данас да каже да жели да настави са европским интеграцијама и да отвори Кластер 3, који је одавно био спреман, од 2021. године“, наводи Зечевић.

Очекивања од нове владе

Из Брисела се јавио Марко Тодоровић из Центра за европске политике, који каже да овогодишњи извештај за Србију није главна тема у европским институцијама, већ се посматра као сведочанство вишегодишњег застоја у процесу европских интеграција.

Према његовим речима, у Бриселу се пре свега говори о резултатима избора и очекивањима од нове политичке власти. Победа студентске листе је поздрављена, а највећа очекивања односе се на владавину права, независност правосуђа и слободу медија.

Тодоровић истиче да у Бриселу преовлађује став да треба бити стрпљив са Студентском листом, имајући у виду да Европска унија није била доминантна тема претходне изборне кампање.

"Европска унија треба сада да се постави као добар и стрпљив пријатељ, као неко ко помаже у унутрашњим реформама у Србији и ко стоји уз вредности на којима се и сама Европска унија темељи“, наводи Тодоровић.

Додаје да се због тога одређене тешке политичке одлуке остављају за касније. Како објашњава, за сада не постоји инсистирање да се одмах постигне усаглашавање са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније, посебно када је реч о санкцијама Русији.

Кластер 3 спреман од 2021, отварање се очекује ове године

Слободан Зечевић подсећа да Европска комисија од краја 2021. године указује на техничку спремност Србије за отварање Кластера 3, који обухвата осам поглавља. Србија је раније отворила пет поглавља, док су преостала три била припремљена за отварање још 2021. године.

Отварање је, међутим, одлагано због реформе правосуђа, рата у Украјини и политичких тензија у Србији.

Зечевић сматра да би Кластер 3 требало да буде отворен до краја ове године, а да би наредне године Србија могла да направи додатне кораке у преговорима.

"Мислим да би могло много тога да се уради, да се отворе сви кластери и да се неки и затворе“, оцењује Зечевић.

Црна Гора најближа ЕУ

Говорећи о динамици проширења Европске уније, Марко Тодоровић указује да Украјина и Молдавија брже напредују у преговорима, јер су за годину дана отвориле све кластере.

Ипак, прва земља за коју се очекује да постане чланица Европске уније јесте Црна Гора. Према пројекцијама о којима говори Тодоровић, Подгорица би до краја ове године требало да заврши преговоре, а у јуну наредне године потпише Уговор о приступању. Након ратификације тог документа, Црна Гора би могла да постане чланица Уније.

После Црне Горе, како наводи, налази се Албанија, са којом се завршетак преговора планира до краја 2027. године, док се за Украјину и Молдавију тај рок очекује током 2028. године, уколико наставе да напредују.

Те четири земље добиле су индикативне мапе пута, документе који прецизирају шта и у ком року треба да буде урађено како би се преговори завршили.

Тодоровић сматра да би један од средњорочних циљева нове Владе Србије требало да буде да се за годину дана разговара о српској мапи пута.

„Да се вратимо у ред предводница процеса и да и ми добијемо мапу пута, да знамо када се завршетак преговора, а када чланство могу очекивати. Мислим да ће то бити веома значајно за раст подршке чланству у Европској унији код јавног мњења“, наводи Тодоровић.

Правосуђе, медији и демократија приоритети будуће владе

Србија је од укупно 35 преговарачких поглавља отворила 22, а у оквиру нове методологије преговора отворена су два од шест кластера, подсећа Слободан Зечевић.

Као преостале важне препреке на европском путу Србије издваја питање Косова и Метохије, као и усаглашавање спољне политике Србије са спољном политиком Европске уније.

Ипак, сматра да би приоритет у овом тренутку требало да буду демократизација земље, професионализација медија и владавина права, док би се осталим питањима требало бавити у складу са напретком у тим областима.

Говорећи о најважнијим задацима будуће владе, Зечевић истиче да правосуђе мора да буде не само независно већ и ефикасно.

"Треба да модернизујемо правосуђе. Не само да оно буде независно него и ефективно, да може у року од три до четири године да донесе правоснажну пресуду у свим предметима, а не да то траје по петнаест, двадесет година“, наводи Зечевић.

Када је реч о медијима, сматра да је неопходно обезбедити професионално извештавање, медије који су у стању да извештавају са терена, али и да саслушају различите актере и учеснике у политичким процесима.

Као једну од неопходних промена у функционисању институција издваја и брже конституисање Народне скупштине после избора.

„Скупштина би морала да се конституише после избора најдаље до десет дана. Избори се одржавају у недељу, а скупштина би требало да се конституише до следеће среде“, закључује Зечевић.