Београд поново центар дипломатског света – већина чланица Покрета несврстаних није признала косовску независност

Пре 65 година Београд је окупио државе које нису желеле да им Вашингтон или Москва одређују на којој ће страни света стајати. Само 19 дана раније почела је изградња Берлинског зида, а баш 1. септембра 1961, док је отварана Београдска конференција, Совјетски Савез обновио је нуклеарне пробе. Данас је свет поново подељен ратовима, сукобима великих сила, борбом за енергенте, тржишта и политички утицај. И баш у таквом тренутку, представници више од 30 држава са четири континента поново се окупљају у Београду.

Али шта данас значи несврстаност? Колико данас вреди мрежа односа коју је Београд почео да гради још 1961? И може ли Србија старе политичке везе са Африком, Азијом и Глобалним југом да претвори у нову економску и дипломатску предност?

Саветник председнице Народне скупштине Никола Стојановић је подсетио да је Београд пре 65 година за свега пет-шест дана постао центар дипломатског света и међународних односа за земље тадашњег несврстаног југа.

"Као пре 65 година, тако и данас, Београд је поново центар дипломатског света", истакао је и додао да ће град угостити неке од најважнијих државника земаља Африке и Блиског истока.

Говорећи о значају скупа, саветник председнице Скупштине објаснио је да он представља истовремено поглед на прошлост, садашњост и будућност.

"Ово је поглед на прошлост, да направимо неку врсту сећања на прво окупљање шездесет прве године, али и поглед на садашњост, на све оне принципе који су установљени, а данас су то неке од темељних начела Повеље Уједињених нација и међународног права", навео је Стојановић и нагласио да се спољна политика не води према свету какав је данас, него какав ће бити за десет или петнаест година.

Подсетио је да у Београд долазе неке од најбрже растућих земаља Африке, Блиског истока и Азије, попут Танзаније са седамдесет милиона становника и Алжира са педесет милиона становника.

Кредибилитет спољне политике

На питање шта конкретно грађани Србије добијају од оваквог скупа, Стојановић је указао на то да позив, који је упутио председник Александар Вучић, и одзив на њега одражавају кредибилитет који српска спољна политика данас ужива.

Најавио је низ пратећих активности, међу којима су привредни форум са представницима Танзаније, као и састанци са Египтом, Суданом, Шри Ланком и другим земљама у којима српске фирме имају своје интересе.

Посебно се осврнуо на политичку димензију скупа, подсећајући да је Србија у недавној прошлости била изложена низу унилатералних покушаја наметања резолуција и решења у међународној арени без њене сагласности.

"Управо су земље попут ових стајале иза нас да такве иницијативе не прођу", рекао је Стојановић, оценивши да овај скуп представља сигнал да иза Србије стоји одређен корпус земаља.

Афричко тржиште и Србија

На питање да ли Србија касни у односу на Кину и друге велике силе када је реч о афричком и азијском тржишту, саветник председнице Скупштине одговорио је одрично.

"Ми имамо једно наслеђе које постоји у низу афричких земаља", истакао је, подсећајући да су у претходних неколико година министарства и Привредна комора организовали низ посета државно-привредних делегација афричким земљама.

Као пример навео је Уганду, где је у центру града хотелски и конгресни центар изградио Енергопројекат, као и Габон, где је такође Енергопројекат за шест месеци изградио конгресни центар.

"И дан данас имате српске фирме које су присутне и које шире своје присуство", додао је Стојановић.

Према његовим речима, долазак лидера афричких земаља отвара простор Србији да представи потенцијале своје привреде, од пољопривреде, наводњавања и семенских материјала, преко ИКТ технологија, до инфраструктуре за водовод и друге домене.

"Овај скуп је мултидимензионалан. Заиста, и економски и билатерална сарадња, али опет и принципијелна подршка на неки мултилатерални начин позицијама и несврстаних и Србије", закључио је овај део разговора Стојановић.

Осврћући се на поруку коју ће скуп упутити свету, саветник председнице Скупштине навео је да међу учесницима су изасланик председника Кубе, представници јужног дела Африке, премијер Камеруна, председник Гане и представници Алжира.

Статус Србије у Покрету несврстаних

"Сви они, без обзира на различите географске позиције на којима се налазе, различите изазове и проблеме са којима се суочавају, на крају дана шаљу сличну поруку, а то је да треба да се вратимо универзалним принципима, Повељи Уједињених нација, поштовању међународног права", рекао је Стојановић, наводећи да су посебно важни поштовање територијалног интегритета и суверенитета земаља, равноправност земаља, немешање у унутрашње послове и мирно решавање спорова.

На крају разговора, дотакнуто је и питање статуса Србије у Покрету несврстаних, у којем је она посматрач, а не пуноправна чланица. Стојановић је нагласио да је Србија, иако посматрач, један од оснивача Покрета.

"Та улога нам даје управо и право и прилику да, као 2011. тако и 2021. и овог пута 2026. организујемо велике скупове, самите лидера поводом годишњица оснивања и да све те земље доведемо у Београд и да искористимо ову платформу за јачање позиције Србије и заштиту наших националних и државних интереса", закључио је Стојановић.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић оценио је за РТС да окупљање показује виталност Покрета и да он остаје фактор глобалног значаја, будући да "сто двадесет земаља чланица" и даље почива на принципима на којима је настао.

Нагласио је да те земље углавном припадају колективном југу – Азији, Африци и Латинској Америци – и да управо истрајавање на тим принципима одржава Покрет релевантним и у будућем светском поретку.

Као најважније принципе Покрета навео је "владавину међународног права, суверенитет и територијални интегритет, немешање, равноправну сарадњу, борбу за мир, доминацију међународног права и активну мирољубиву коегзистенцију".

Говорећи о поруци коју Београд шаље великим силама, истакао је да већина чланица Покрета несврстаних није признала косовску независност и дели став и принципе Србије.