Србија на путу ка ЕУ – између техничке спремности и политичке воље

Србија није добила зелено светло за отварање Кластера 3 у приступним преговорима са Европском унијом. Иако је Европска комисија препоручила да се тај корак начини, на састанку амбасадора држава чланица није постигнута пуна сагласност.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић објашњава да је питање отварања кластера разматрано на састанку Комитета сталних представника држава чланица ЕУ (Корепер), који припрема одлуке Савета ЕУ.

"Како на том нивоу није постигнут неопходан консензус, извесно је да током јула неће бити одлуке о отварању кластера, иако министри држава чланица могу поново да разматрају то питање. Када се одлучује једногласно, једна држава може да блокира. Овде их има седам, мање или више, али то је ситуација у овом тренутку", указује Зечевић.

Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић истиче да део чланица већ годинама инсистира на политичким условима, а да се сада издвајају балтичке и северне државе, као и земље Бенелукса, које акценат стављају на однос Србије према Русији, и Хрватска, која ни раније није подржавала напредак Београда у преговорима.

"С друге стране, постоји та већина, и ту су ове кључне државе, и то показује да ипак постоји интерес ЕУ да се процес приступних преговора са Србијом деблокира. У игри је цео регион, који без Србије није могуће интегрисати", оцењује Миливојевић.

Политичка (не)воља

Зечевић подсећа да је ЕК и раније позитивно оцењивала спремност Србије за отварање Кластера 3, полазећи од испуњености техничких критеријума. Сматра да је нова методологија приступних преговора омогућила државама чланицама да блокирају напредак позивајући се на стање у области владавине права, демократије и правосуђа, али и на усклађеност спољне политике.

"Ако ви имате проблеме у основама, не можете да отворите ниједан други кластер и то је та логика. Зато, рецимо, Холандија каже да Србија има проблема у правосуђу и владавини права и то је аргумент да се Кластер 3 не отвори", каже Зечевић.

Миливојевић тврди да је позитивна оцена ЕК сама по себи довољан аргумент за наставак преговора, али да је у пракси пресудна политичка воља појединих чланица.

"Наш проблем су политички услови. Сада доминира став балтичких земаља, Шведске и Финске, где је у првом плану однос Београда према Москви, санкције и питање руске претње", подвлачи Миливојевић.

Београд, Кијев и Загреб

Говорећи о наредним корацима, Зечевић процењује да би Србија током лета требало да оконча активности које се односе на препоруке ОДИХР-а, изборно законодавство и избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије.

"Бојим се да би на јесен неко у Европској унији могао да каже: 'Хајде да сачекамо да видимо како ће проћи избори у Србији, па ћемо онда да се бавимо кластерима.' Када би се све стране сагласиле да су избори били регуларни, то би био додатни аргумент за Србију", напомиње Зечевић, уз нагласак како је важно да Хрватска остане усамљена у противљењу отварању Кластера 3, као и да побољшање односа Србије и Украјине може да буде један од фактора који би утицао на став појединих држава у саставу Уније.

Миливојевић, с друге стране, поручује да Србија треба да настави испуњавање обавеза које произлазе из преговарачког процеса, пре свега у областима владавине права, функционисања институција и спровођења препорука ОДИХР-а.

"Не треба очекивати да ће Србија мењати став ни око Косова и Метохије, ни око односа са Кином и Русијом. Треба да урадимо све што је наша обавеза у оквиру поглавља 23 и 24 и то је најбоља претпоставка да се овај процес деблокира", закључује Миливојевић.

Гостовање Слободана Зечевића и Зорана Миливојевића у Јутарњем програму у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.