Ђурић: Србија жели чланство у ЕУ и свесна је неопходности спровођења реформи

Одговарајући на питање о значају ЦЕИ за процес проширења Европске уније, Ђурић је указао на историјски значај ове иницијативе и храброст њених оснивача.

"Када погледамо почетке Централноевропске иницијативе, видимо колико је било храбро у време гвоздене завесе пружити руку сарадње и градити мостове. Данас нам је такав приступ потребан више него икада“, рекао је Ђурић.

Он је нагласио да су иницијативе попут ЦЕИ кључне за приближавање региона Европској унији.

"Свака иницијатива која приближава наш регион и друге делове Европе који још нису део Европске уније том циљу - добра је и потребна“, истакао је шеф српске дипломатије.

О европским интеграцијама

Говорећи о европским интеграцијама, Ђурић је оценио да је неинтегрисаност Западног Балкана у ЕУ проблем и за регион и за саму Унију.

"Искрено говорећи, сматрам да је својеврсна срамота и за наше владе и за Европу у целини то што овај регион још није интегрисан у Европску унију“, рекао је он.

Ђурић је додао да Србија, као највећа економија региона, жели чланство у ЕУ и свесна је неопходности спровођења реформи.

"Свесни смо тешких политичких одлука и реформи које морамо да спроведемо како бисмо постали чланица Европске уније“, навео је Ђурић.

Као кључне приоритете за ову годину, издвојио је очување мира и стабилности, али и даљи економски развој.

Министар Ђурић је истакао и то да ЦЕИ има важну улогу у унапређењу инфраструктурне повезаности региона.

"Пројекти попут унапређења железничке везе од Београда ка Трсту, преко Хрватске и Словеније, управо су примери иницијатива које доприносе бољој повезаности и економском развоју“, рекао је Ђурић.

Говорећи на догађају поводом 30. годишњице Извршног секретаријата ЦЕИ, Ђурић је нагласио и потребу убрзања европских интеграција кроз конкретније кораке, попут слободног кретања људи, робе, капитала и услуга.

"Укључивање региона Западног Балкана у шенгенски простор донело би бројне користи - од економских до политичких, укључујући и унапређење међуетничких односа“, оценио је он.

Додао је да би такав потез допринео смањењу тензија у региону.

Иницијатива за убрзавање европског пута региона

"Слободно кретање људи допринело би стварању позитивније атмосфере и смањењу конфронтација међу народима у региону“, рекао је Ђурић.

Шеф Српске дипломатије подсетио је овом приликом и на иницијативе председника Србије Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме за убрзање европског пута региона. Захвалио је Италији на подршци, као и министру спољних послова Италије Антонију Тајанију, генералном секретару Централноевропске иницијативе Франку Дал Масу и председници Одбора за спољне послове и одбрану Сената Италије Стефанији Кракси. Посебно је захвалио Италији на заштити српског културног и духовног наслеђа, укључујући и манастира Високи Дечани.

"Централноевропска иницијатива негује разноликост наших националних идентитета и представља важну платформу за сарадњу и међусобно разумевање“, закључио је Ђурић.

На истом панелу учествовали су и министарка спољних послова Румуније Оана Цоју, у својству председавајуће ЦЕИ, министар спољних послова Украјине Андриј Сибиха, потпредседник Владе и министар спољних послова Молдавије Михај Попшој, потпредседница Владе и министарка спољних послова Словеније Тања Фајон, министар спољних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић и министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман.