Како су друштвене мреже узбуниле НАТО и америчку базу "Бондстил" на КиМ таргетиралe као иранску мету

Непуна 24 часа од почетка операције "Епски бес" на друштвеним мрежама је изнета тврдња да је једна од "лансирних станица" америчко-израелске војне акције била и војна база "Бондстил" на Косову и Метохији. Бројни Телеграм канали затим су пренели и поруке српских корисника са тачним координатама "Бондстила" – базе из састава мисије КФОР, у којој се налази око 600 америчких војника.

Најпре је генерални секретар НАТО-а Марк Руте навео да ова Алијанса није укључена у ваздушну војну кампању Сједињених Америчких Држава и Израела, а затим се огласио и КФОР.

"Ова тврдња је лажна и у потпуности је одбацујемо", наведено је у саопштењу у коме се тврди да КФОР наставља да спроводи све активности из мандата који је заснован на Резолуцији 1244 Савета безбедности.

Ипак, "дух из боце" је пуштен, па су се на друштвеним мрежама појавиле и разне теорије како су управо са територије Косова и Метохије војне снаге САД послале неке од првих ракета, а затим и да би управо "Бондстил" могао да буде на мети балистичких ракета из Ирана.

(И)релевантност базе "Бондстил"

За војне аналитичаре такве тврдње су и теоријски немогуће.

Консултант за геополитику и безбедност Никола Лунић каже да база "Бондстил" није могла да буде коришћена за нападе на Иран из неколико разлога.

"Снаге које су стациониране у бази 'Бондстил' немају способности напада на Иран, нити логистичке подршке. На крају крајева, то није ни логично с обзиром на то да су много ефикасније базе које су географски ближе, и у домету балистичких ракета. База 'Бондстил' је потпуно ирелевантна у овом сукобу", каже Лунић.

Тврди да је циљ оваквих тврдњи "дестабилизација региона и повећање тензија" на Балкану. Упире прстом у Русију.

"Коме у овом тренутку одговара дестабилизација региона Балкан? Моје мишљење је да би једину корист од тога могла да има Русија и нико други. Међутим, можда се неко и не би сложио са тим, али се можемо сложити да је искључиви циљ дестабилизација региона", сматра Лунић.

Реалност америчког оружаног система

Војни аналитичар Александар Радић тврди да је из Бондстила немогуће гађати Иран, а такве тврдње доводи у везу са теоријама завера које, како оцењује, могу бити духовите, али и опасно злонамерне. 

"Нема индиција да се у Бондстилу налази било шта што је респектабилно у виду ватрене моћи. Заправо, велики потенцијал америчких снага у Бондстилу не постоји од 1999. и 2000. Тада су кренули постепено смањивање и – двадесетак година уназад – у Бондстилу нема тешке ратне технике", тврди Радић.

Каже да је, обилазећи ову базу, затекао само два оклопна транспортера "м-113", наслеђених из Вијетнамског рата.

"Тамо нема средстава која би могла да се користе за дејства против Ирана, а нема ни потребе за тим. Американци имају на десетине база и кампова који се налазе широм Блиског истока. Део технике је чак дошао из Америке, рецимо стратегијски бомбардери", напомиње Радић.

Прецизира да су у Бондстилу тренутно припадници Националне гарде – снаге ранга Територијалне одбране.

Закључује да постоји и много опипљивији доказ зашто ракете са простора Косова и Метохије нису могле да буду испаљене ка Ирану.

"У теоријама завере све може, али у реалности амерички систем који се користи за дејства по циљевима на земљи је вишецевни лансер ракета 'ХИМАРС' и са њега су предвиђене ракете 'АТАЦМС' домета 300 километара, а у нападу на Иран први пут су употребљене ракете 'ПРСМ', домета 500 километара. Погледајте мапу и видећете да је 'Бондстил' предалеко за употребу таквих ракета", објашњава Радић.

Алтернатива је авијација, али проблем је што у Бондстилу за тако нешто не постоји писта.

"Проверите на Гуглу. Не постоји писта, не постоји могућност да се користи авијација из Бондстила. Нема техничких средстава који би у овом тренутку могли да се употребе из Бондстила против Ирана", категоричан је Радић.

Дисонантни тонови у НАТО-у

Лунић сматра да је далеко већи проблем од "ракета из Бондстила" могућност повлачења америчких снага са Косова и Метохије и то које трупе би могле да их замене, као и "дисонантност" унутар НАТО-а која је, како тврди, видљива и када је реч о нападу на Иран, али и рату у Украјини.

"Још јуче смо били сведоци, за сада, вербалног сукоба између доносиоца одлука у Шпанији и Америци. Нема сумње да је унутар НАТО савеза тренутно дисхармонија и то, не само по питању сукоба у Ирану, него и по питању сукоба у Украјини. То се на овај или онај начин мора решити", сматра Лунић.

Као доказ томе наводи и одлуку Грчке да пошаље своје војне снаге на Кипар у одбрамбену мисију.

"Турска је такође веома активна. Међутим, није логично и не треба очекивати да ће НАТО, као колективни систем безбедности, да се укључи у рат у Ирану. Притом, не бих искључио да се поједине земље укључе. И до сада смо видели да је Турска без консултација са Бриселом активно учествовала и у сукобу у Нагорно-Карабаху, Либији, Сирији... У овом тренутку, њима је безбедност азербејџанске популације много важнија него оно што би могло да се каже у НАТО команди у Бриселу", закључује Лунић.

Теорије завере и "шаљивџије"

Радић тврдње о употреби базе "Бондстил" за рат против Ирана гледа кроз духовите, али и крајње злонамерне разлоге.

"Можемо на два начина да приступимо дезинформацијама о Бондстилу. Један је, а хајде да будемо оптимисти, имамо шаљивџије. Можда имамо и злобних људи који би желели да се нешто деси – мрзе Америку, Запад, читају таблоиде и сматрају да би требало нешто да се деси. Чули су да иранске ракете могу да имају домет и до 2.000 километара, и тиме да захвате и Србију. Али, постоји и она злобнија прича да неки од тих људи делују организовано, раде за неке стране структуре, којима је у интересу стварање неповерења према Западу и подстицање параноје на нашим теренима. Циљ је да се на овај начин испровоцира барем вербална реакција Ирана.То би било довољно за штету", уверен је Радић.