Ален Берсе за РТС: У Савету Европе се не морамо сложити о свему, али је битно сагласити се о циљу којем тежимо

Како се глобални потреси – ратови, геополитичка надметања и криза поверења у институције – преливају на европски простор и тестирају темеље демократије? Како у таквим околностима очувати стандарде људских права и владавине права, за Дневник је говорио генерални секретар Савета Европе Ален Берсе.

На челу сте Савета Европе, институције која је настала после Другог светског рата као одговор на разарања и политичке кризе. Данас када имамо ескалацију на Блиском истоку, када имамо рат и даље на тлу Европе, да ли су вредности послератне Европе на највећем тесту до сад?

- Сведоци смо промена што се тиче закона, владавине закона, примењује се сила уместо дијалога и мирног решења. То је истински тест за континент и за све нас. И добро је што управо у оваквим тренуцима имате јаке институције, а Савет Европе је са својом дугом историјом од преко 75 година, и Србија је члан дуже од 20 година, и Савет Европе је право место на ком је то могуће, бавити се овим питањима и бити заједно као европска породица и заједнички се суочити са том нестабилношћу и том тешком ситуацијом.

Поменули сте да је Србија на европском путу придруживања, односно чланица Савета Европе већ више од 20 година. Како сте ми објаснили, Ваша канцеларија гледа на заставу Србије, то смо имали прилике овде да видимо. Како бисте Ви оценили тај напредак Србије, а где су можда и даље највеће разлике у односу на остале чланице Савета Европе?

- Савет Европе чини 46 држава чланица и увек говорим да је 46 поносних и једнаких чланица, али сви су различити, различите историје, имају различите социјалне и економске услове. Тако да је важно видети те разлике и као снагу Европе, али у исто време и имати заједничке вредности, посвећеност Европској конвенцији о људским правима, посвећеност демократији и владавини права и добру заштиту људских права. Управо то је оно због чега постоји ова породица упркос великој разноликости.

Мислим да је улога Савета Европе и Србије као чланице, да се постарамо да када имамо овакве отворене разговоре, да увек тежимо истим циљевима. То значи видети једну позитивну динамику, позитивну еволуцију. То је наша улога као Савета Европе, да радимо са свим државама чланицама, јасно и са Србијом. Иначе, са Србијом имамо и канцеларију Савета Европе овде у Београду и треба да радимо заједно, да имамо отворене разговоре, видимо у чему се слажемо, у чему се не слажемо.

И то је као у једној породици, рекао бих, могуће је бавити се свим питањима, не морамо се сложити о свему, али је битно сложити се о циљу ком тежимо. И мислим да је то случај са свим државама чланицама, као и са Србијом дуже од 20 година, са неким веома позитивним елементима, неким мање позитивним елементима, али је важно водити отворен разговор и дијалог и увек покушати да се направе кораци у правом смеру.

То је још посебно важно у оваквим временима на континенту када видимо да смо сведоци рата и видимо снаге које то разарају у Европи и ван Европе.

Током јучерашњег дана разговарали сте и са посланицима власти и са посланицима опозиције. Какав Вам је данас утисак?

- То је био веома занимљив дан. Важно ми је и логично је да се састанем са свим могућим актерима, да имамо заиста отворен разговор са свима. То је једини начин да се напредује, то је јасно. И снажно сарађујемо са Владом и посвећени смо тој сарадњи, и тражимо од Владе и да отворено сарађује и са нама и то добро функционише.

Истовремено, у једној демократији живој важно је разговарати са свим актерима и видети различите утиске. Мој утисак је био да, и мислим да је то такође веома логично у овом тренутку, да постоји одређена напетост. То се дешава у свим земљама у Европи, оно што сте поменули раније, ту је рат на Блиском истоку, убрзавање кризе којој смо сведоци. У таквој ситуацији је логично да имамо различите погледе на различите ствари.

Важно је да се бавимо тиме, важно је да имамо могућност да сви гласови изразе своје ставове. И после тога, то не значи да се сви морају сложити са свима. Значи, поново та разноликост мишљења и погледа о томе како је најбоље решавати кризу је нешто позитивно за једну живу демократију.

Мој утисак јуче је био веома занимљив и у тим разговорима са свим актерима са којима сам се сусрео, чак и ако није увек лако, чак и у овој тешкој ситуацији, не само за регион већ за цео континент и свет, важно је сарађивати, наћи тачке могућег слагања и такође видети шта иде добро, а шта треба поправитии шта можда иде лоше и позабавити се свим тим заједно. И то је управо оно што радимо са свим државама чланицама и то је разлог због чега је тако важно радити са Саветом Европе, да Савет Европе сарађује са свим чланицама. Имамо те састанке редовно.

Део посланика позвао Вас је, и Ви сте позвали представнике мисије Савета Европе да посматра локалне изборе који предстоје у Србији крајем месеца. Каква су Ваша очекивања? Ми смо у претходном периоду имали више измена изборних закона, најављене су и неке нове. Шта је кључ?

- Кључ је увек када имамо изборе, а избори су увек веома важан тренутак у демократском животу једне земље, увек смо у Савету Европе спремни да будемо присутни, да посматрамо, радимо то у свим могућим и различитим контекстима. И за следеће локалне изборе, мислим да ће се одржати у десет општина у Србији, понудили смо да Конгрес локалних власти Савета Европе да учествује на изборима, да се ситуација сагледа објективно, да имамо процену ситуације.

И увек је од помоћи тим земљама да се види како то функционише и да се постарамо да интегритет процеса буде обезбеђен, да резултат буде регуларан. И да можемо да понудимо добру сарадњу и надам се да ће бити могуће да учествујемо и да будемо позвани на посматрање.

Део посланика био је забринут и због ситуације и угрожености права Срба на Косову и Метохији уочи ступања на снагу Закона о странцима 16. марта. Посебно брине то што често изостаје реакција међународне заједнице. Како на то одговарате?

- Имамо, као што сам рекао, 46 чланица Савета Европе и имамо отворену дискусију у овом тренутку о могућем приступу Косова. И знам какав је став Србије о томе. Само желим да у том контексту кажем да ће то бити одлука коју ће донети Комитет министара држава чланица, 46 држава чланица треба да одлуче шта желе да ураде са том пријавом.

У исто време, увек пратимо шта се дешава на целом континенту у погледу људских права и односа. И то је такође наша улога, јер Савет Европе такође има канцеларију у Приштини и такође радимо са Приштином преко наше тамошње канцеларије. И ако можемо да будемо од помоћи, увек смо спремни да одиграмо улогу коју смо и до сада имали, и у процени ситуације и посматрању ситуације.

Ако знамо да Савет Европе јесте, како се то каже, кичма моралне Европе, односно да 70 одсто правних аката у Европској унији заправо потиче из конвенција Савета Европе, јесу ли Вам онда јасна и очекивања српског народа када су им права на Косову и Метохији угрожена, да очекују и реакцију Савета Европе?

- Потпуно, потпуно то разумем. Као што сам Вам већ рекао, Србија је већ 23 године чланица Савета Европе, ускоро ће бити пуне 23 године, 3. априла. Србија је такође посвећена не само Европској конвенцији о људским правима, већ је ратификовала 80 конвенција Савета Европе. Шта то значи? То значи да је Србија посвећена праћењу европских вредности, европских стандарда.

И мислим да је јасно да морамо имати што је могуће бољу заштиту људских права и људи на целом континенту. И разумем шта помињете, али најбоље би вероватно било имати добру заштиту за људе у складу са Европском конвенцијом о људским правима.

То је отворена дискусија, шта можемо учинити, јер то је циљ Савета Европе, како је могуће остварити да се то деси. И уз разноликост коју имамо, уз то слагање о циљевима и вредностима и заштиту људских права, чујем и видим да је то забринутост коју морамо решити.

То јесте један од проблема на путу Србије ка Европској унији, напредак у дијалогу са Приштином, али и низ других реформи које је неопходно да се спроведу или заврше како би постала чланица. Која је Ваша порука грађанима Србије који јесу уморни од чекања у европској чекаоници?

- Моја порука је да је Србија заиста снажна европска земља. Погледајте само географију, географија је сасвим јасна, тешко ју је променити. Географија је очигледна. Србија је снажна чланица европске породице кроз чланство у Савету Европе и у потпуности учествује у европском животу. Још једном истичем да је такође увек то питање велике разноликости у погледу историје, економије и то је нормално, језици, разноликост, права мањина и сви елементи које сте већ поменули. То је важно.

И у овој ситуацији улога Савета Европе је да буде на страни држава чланица и да им помогне да развију то слагање са европским стандардима и вредностима, да им отвори пут приступу Европској унији.

Приступ Европској унији очигледно није улога Савета Европе, то је улога Европске уније на једној страни и земља која жели да буде чланица с друге стране. А наша улога је да омогућимо слагање о тим суштинским принципима. И ми то радимо и управо зато имамо канцеларију у Београду. А то значи све могуће елементе који се односе на изборе, на борбу против корупције, на борбу против дискриминације, све оне елементе који су заиста важни како бисте приступили Европској унији.

И последњих дана и јуче сам чуо да је циљ да се приступи, да га имају сви, све заинтересоване стране и то је било присутно у свим дискусијама. Али једна је ствар говорити о томе, а друга ствар је испунити све кораке како би се то остварило, како би то постало стварност. Зато сам имао веома разговор јуче са особљем које ради за Савет Европе овде у Београду, јер они су у директном контакту са властима како би се остварио тај напредак, али то је суверена одлука једне земље да одлучи у ком смеру жели да иде.