Дан српског јединства, слободе и националне заставе – централна манифестација у Гаџином Хану

Вучевић: Да идемо напред у миру и мудрости

Саветник председника Србије Милош Вучевић рекао је да су се увек оштро разликовале две групе људи – они који желе да стварају и они који једино хоће да сруше, запале и сломе.

"Те две групе увек и свуда постоје, у свим народима и епохама. Оне су константа људског рода. Народи су се опредељивали за једну или другу опцију и, у зависности од мудрости избора, зависила је и судбина. Погрешни избори водили су до нестанка државе и народа“, рекао је Вучевић.

То је, каже, дубока и судбинска ствар, а очекује се да сваки човек жели напредак.

"Ипак, логика хаоса и бесмисленог рушења надвлада здрав разум. Лакше је завести људе да мрзе него да воле. Да би се нешто направило и сазидало, неко мора да ради, а далеко је лакше не радити. Да би се неко стање побољшало, мора се уложити напор, а лакше је критиковати. Многима је лакше гледати свој интерес без интереса за заједницу, бити незадовољан, судити прецима и држави и ништа друго не дати. Лакше је презирати порекло, корен, традицију. Лакше се руши једна кућа, а гради се годинама у зноју и муци“, истакао је Вучевић.

Увек, као по правилу, додаје, они који руше то раде страствено, срчано, одлучно и мисле да стварају нови, бољи свет.

"Себе не преиспитују и не схватају да заправо руше своју кућу и свој народ. У природи сваког људског бића присутно је и градити и рушити. Само васпитање, вера, образовање и сећање на оне који су нас задужили могу нас одржати на путу светлости и стварања. Данас се налазимо овде, у Нишавском округу, да загледамо у очи Драгутина Матића, сећамо се оних који су себе дали друштву. Ми данас постојимо, и то постојање није загарантовано нити нужно – оно се може постићи само послушањем и вером у оно што је највредније, а то је српска држава. Они који су нас пре 107 година задужили чињењем, сећамо се оних који нису имали ништа, али су веровали да је некад било српско царство“, истакао је Вучевић.

Данашње сећање, каже Вучевић, учи нас о онима који су веровали у отаџбину.

Опширније Краће

Министар Егић: Јединство за нас није само реч већ наш завет

Пробој Солунског фронта ослободио је не само Србију већ и Србе са простора БиХ, али и друге народе који су касније тражили уједињење са Србијом. Тај дан означава почетак слома Централних сила и најавио је победу савезника. Био је то дан славе српске војске, рекао је Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Данас, Дан српског јединства, каже Егић, сведочи о једној од величанствених победа у новијој историји.

"За нас није постојала дилема – тај датум је написала историја. Данас оживљавамо сећање на хероје који су дали допринос слободи, независности и јединству. Овај празник је тачка идентитета који заједнички славе Република Српска и Србија – празник јединства и значаја слободе. Треба да се види и чује: заборава нема и не сме бити", додао је Егић.

Навео је да су Срби одувек били на правој страни историје, а данас празнујемо освешћени снагом саборности, нарочито у овом спољнополитичком часу који траје.

"Ми, на нашем српском сабору, знамо шта имамо, какву смо величанствену историју исписали и какво наслеђе остављамо нашем потомству. Када су Владе Републике Српске и Србије усвојиле Декларацију, речено је да је циљ оснаживање јединства између српског народа у Србији и Српској. Дан српског јединства је празник који нас подсећа да смо један народ, и да је наша снага у заједништву. Јачамо култ наше заставе – а наша тробојка шаље јасну симболику. Јединство за нас није само реч већ наш завет. Живело српско јединство и срећан нам празник", поручио је министар Егић.

Опширније Краће

Митрополит нишки Арсеније: Без жртве се не стиже до слободе, а без вере и заједништва нема будућности

"Данас смо се сабрали на овом историјском месту, на овом славном простору који је вековима давао најхрабрије синове и кћери нашег народа, да заједно прославимо овај дан", рекао је архиепископ и митрополит нишки Арсеније.

Подестио је да је на данашњи дан, 15. септембра 1918. године, пре више од једног века, започео пробој Солунског фронта, када је наша војска, на ивици снаге, показала да љубав према слободи превазилази све границе страха и умора.

"Тада су војници, на крилима богољубља, за 45 дана прешли 600 километара, ослободили отаџбину и победоносно ушли у Београд. Свето писмо каже да од ове љубави нема веће, ако ко живот свој положи за пријатеље своје. Ту истину је посведочило мноштво српских војника, посебно славни Гвоздени пук, којег се молитвено сећамо. Они су јуришем ослобађали нашу домовину. У овим борбама прославиле су се и две жене које су се бориле у саставу пука – Милунка Савић и Флора Сенс", рекао је митрополит нишки.

Навео је да је Гаџин Хан дао велики број војника Гвозденог пука и није случајно што се овогодишње обележавање одвија управо овде – на месту одакле су потекли јунаци који су уписани у најсветлије странице историје и небеске књиге Божјег памћења.

"Зато данас, на овом тргу, са најдубљим пијететом, обнављамо сећање и враћамо дуг жртви читаве једне генерације. Велика жртва наших предака представља темељ слободе српског народа. У овом свету се ништа не подразумева – све почива на труду и жртви. Тако и наша слобода почива на њиховим младим костима. Наши преци су изабрали да живе кратко како бисмо ми и наша деца живели дуго, да се зовемо како се зовемо и да се молимо како се молимо", рекао је митрополит и додао да се без жртве не стиже до слободе, а без вере и заједништва – нема будућности.

Опширније Краће

Као вид посебног поштовања према херојским прецима који су потукли непријатеље 1918. и изборили се за величанствену победу Срба у Првом светском рату, Влада Србије је 11. септембра 2020. донела одлуку да се надаље дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Истоветну одлуку донела је и Влада Републике Српске.

Распад фронтова Централних сила, што је изазвано српским пробојем Солунског фронта, довео је до окончања Првог светског рата, најразорнијег који је свет до тада видео, односно капитулације прво Бугарске и Турске, потом Аустроугарске и Немачке.

Победа у Првом светском рату, пробој Солунског фронта, окончање Светског рата и обликовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, један је највећих успеха у целокупној историји Срба.

Пошто је ослободила простор Краљевине Србије и Београд, српска војска је одмах наставила ослобађање сународника, Срба дотадашње Аустроугарске, а онда и других јужнословенских народа, чиме је остварен претходно званично прокламован циљ ослобођења и уједињења, и обликована је нова заједничка држава Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, односно од 1929. Краљевина Југославија.

Надљудским напорима, Срби су Солунски фронт пробили разбијањем бугарско-немачких снага које су држале тај део борбене линије.

Артиљеријско дејство од девет сати претходило пробоју

Пробоју је претходило масивно артиљеријско дејство, које је непрекидно трајало девет сати. Дејствовало је приближно 2.000 далекометних цеви. Ватра страховите разорне моћи трајала је до почетка пробоја 15. септембра у 5.30. Истовремено, у току је било поступно примицање српских војника ка положајима непријатеља. Био је то мукотрпан успон ка врховима на којима су Бугари, Немаци и Аустро-Мађари били утврђени. Затим је уследио јуриш, пробијање, жестоким ударима војника који су претходне сате провели приљубљени уз планинске успоне, док је преко њих непријатеље тукла артиљерија припремајући пробој.

Потом, пошто је продор Срба настављен великом брзином, на запрепашћење не само непријатеља него и савезника, најслабија карика у ланцу Централних сила се распала.

Коначно, Бугарска је, пошто су се читаве њене армије предале Србима, капитулирала 29. септембра.

Аустроугарска је капитулирала, после Турске, 3. новембра. Потписивање примирја с Немачком, на Западном фронту, 11. новембра, означило је крај Првог светског рата.

Ваљана илустрација стања духова тих дана извесно јесте обраћање немачког цара Вилхелма II бугарском монарху Фердинанду, у којем је стајало да је срамно што је, како се изразио, 60.000 Срба одлучило исход рата.

На Солунском фронту налазиле су се иначе српске, француске, британске и италијанске трупе, уз нешто Грка, као и Руса, до последњих месеци 1917. године, који су се после револуционарних догађаја у Русији те године побунили, па је та формација расформирана. Најбројнији су били Французи, знатним делом трупе из колонија.

Са друге стране, на супротној страни фронта биле су утврђене немачке, бугарске и аустроугарске трупе, при чему су Бугари били најбројнији.

Солунски фронт устројен после неуспеха Галипољске операције

Солунски фронт устројен је после неуспеха Галипољске операције. Био је то покушај Британаца да запоседну полуострво које контролише Дарданеле, чиме би пут ка Цариграду био отворен. Турци су, међутим, уз извесну помоћ Немаца успешно одбили инвазионе британске трупе на Галипољу. И овде су већину британског контингента сачињавале трупе из колонија, углавном из Аустралије и Индије.

Потом, искрцавањем октобра 1915. у Солуну две француске и једне британске дивизије, започело је образовање новог фронта у залеђу тог града.

Срби, који су се до тада опорављали на Крфу, од марта до половине маја 1916. после трагичног повлачења преко планинских врлети од Косова и Метохије пут Јадрана, у зиму 1915/1916. пребачени су такође у залеђе Солуна. Било их је, колико се зна, 6.025 официра и 124.190 војника.

Солунски фронт, укупне дужине око 600 километара, називан и Балкански, Македонски или Јужни, подразумевао је потез од Јадранско-јонске обале, нешто северније од Валоне, на исток до Дедеагача на егејској обали, данашњег Александруполиса.

Прве победе на Салунском фронту

Срби су на Солунском фронту прве озбиљне победе постигли септембра 1916. запоседањем Кајмакчалана, чиме су ослобођене прве стопе поробљене отаџбине, а онда и ослобађањем Битоља новембра 1916.

Једна од последица Боја на Кајмакчалану било је и расформирање Треће српске армије 28. марта 1917. услед страховитих губитака. Остатак људства прекомандован је потом у Прву и Другу армију.

Јуна 1918. Франше д`Епере, главнокомандујући савезничких снага на Солунском фронту, током састанка са регентом Александром Карађорђевићем и српским генералима усагласио је велику офанзиву која се догодила средином септембра 1918.

Пробој је извршен на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак, где су се налазили Срби, којима је одређен тежишни удар приликом пробоја. Прва и друга српска армија, односно шест пешадијских и једна коњичка дивизија, ојачане су са две француске пешадијске дивизије.

Првом српском армијом командовао је генерал Петар Бојовић, Другом, војвода Степа Степановић. Командант Штаба био је војвода Живојин Мишић.

Добровољци у српској војсци најборбенији елемент

У то време, Срба је на Солунском фронту било до 140.000, од чега су приближно 25.000 били добровољци, готово искључиво Срби са простора Аустроугарске, делом из заробљеништва из Русије, а делом из Америке. У завршној фази рата, по савременим сведочанствима, добровољци су били најборбенији елемент српске војске.

Пробој је остварен од 15. до 17. септембра 1918. године на фронту двеју бугарских дивизија. Првобитна намера савезничке команде, војни циљ, било је овладавање долином Вардара. Жестоко напредовање Срба све је, међутим, променило. Тако је наместо првобитних, ограничених циљева, уследио жесток продор на север.

Пошто је Београд ослобођен 1. новембра, следило је даље напредовање српске војске, пре свега с циљем ослобођења Војводине, а онда и на запад, пут Караванки, Ријеке, Далмације, Прекомурја.

Чин војводе, за успешно руковођење пробојем и офанзивом, добио је генерал Петар Бојовић.

Присаједињење Србији неослобођених крајева

Врхунац српских победа биле су одлуке Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији. Војводина је присаједињење Краљевини Србији прогласила 25. новембра 1918. при чему је Срем на Скупштини у Руми истоветну одлуку донео дан раније. Црна Гора је присаједињење прогласила 26. новембра.

Регент Александар Карађорђевић 1. децембра 1918. у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио је стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је остварено уједињење којем су тежиле генерације.

Ове године, Дан српског јединства, слободе и националне заставе, односно годишњица херојског пробоја Солунског фронта, обележава се и великом војном парадом "Снага јединства" 20. септембра у Београду.