Аргументи за и против одржавања ванредних избора – колико смо близу изласку на биралишта

"Србија је увек релативно близу расписивања превремених избора", каже извршни директор ЦЕСИД-а Бојан Клачар.

Подсећа податак да је у Србији од увођења вишестраначја било више превремених него редовних избора.

Клачар сматра да је Србија у перманентној изборној кампањи 20-30 година уназад.

"Ако говоримо о конкретној садашњој ситуацији, било је јасно да неће бити избори расписани моментално у неколико дана како су студенти тражили", наглашава Клачар.

Сматра да расписивање избора није изгледно у блиској будућности али наглашава да се политички догађаји мењају веома брзо и да "неке вести од јутрос знају да буду бајате увече".

"Чини ми се да у овом моменту Српска напредна странка неће на тако директан начин разматрати тај захтев. Не кажем да су они у потпуности затворили врата за изборе, али ми се чини да у овом моменту, можда о томе касније разговарају", каже извршни директор ЦЕСИД-а.

Како каже, СНС има аргументе због којих може и да помери одржавање тих избора, или евентуално чак да уопште те изборе не расписује, него да сачека редован термин 2027. године.

Ванредни избори – излазна стратегија студената у блокади?

Доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић оцењује да је студентски захтев за ванредне изборе епилог вишемесечних блокада и протеста.

"Студенти су закључили да њихови захтеви нису испуњени, да тренутне институције не одговарају на њихове захтеве и да је потреба за неким новим легитимитетом управо кроз изборе", сматра Сурлић.

Објашњава да ни власти, ни опозицији избори нису одговарали, а да студенти остају при принципу да они не припадају тренутним политичким блоковима.

На питање о моментуму који је изабран кад се представи захтев о ванредним изборима Сурлић каже да је разлог што вероватно није дошло до неке политичке артикулације 15. марта, да се очекивало да ће се десити нека друштвено-политичка преломна тачка.

"Они су осетили да имају велику подршку, сетите се оних истраживања – преко 80 одсто. Чак је и председник Републике у једном обраћању рекао да они и даље имају преко 40 осто подршке", подсећа Сурлић.

Објашњава да то значи да значајна популација грађана подржава захтеве студената и досадашње поступке.

"То доводи до једног осећаја друштвене дубоке подељености и поларизације и да би избори били добар ресет једне негативне атмосфере и да су студенти проценили у овом тренутку да је то нека врста излаза", наглашава Сурлић.

15. март - 15. мај

Извршни директор ЦЕСИД-а  каже да власт може и треба да реагује на захтев о ванредним изборима без обзира на то шта ће бити финална одлука.

"Ради се о једном легитимном захтеву од једне велике и важне друштвене групе у овом моменту и свака власт треба да размотри тај захтев и треба на уверљив начин да га образложи шта год била на крају одлука", сматра Бојан Клачар.

У вези са моментумом захтева за ванредне изборе каже да је било много бољих момента из угла студентских интереса, попут периода око 15. марта или сам 15. март.

Клачар сматра да садашњи тренутак када се захтевају избори релаксирају власт јер да је тај захтев уследио тада  средином марта власт би морала да буде много обазривија и опрезнија и да са много више сензибилитета приступи.

"Врло вероватно много теже би могла да објасни зашто избегава изборе, посебно што је власт фактички негде од новембра па скоро до краја јануара изборе нудила на различите начине", објашњава различите околности.

Каже да то не значи да је власт у потпуности консолидовала своју политичку моћ, али да имају више маневарског простора.

"Изложени су мањем притиску на улици, изложени су мањем притиску од неких других друштвених група који су били и текако проблематични за власт у том периоду", рекао је гост из ЦЕСИД-а наглашавајући да говори о основним школама и највећем броју средњих школа, о протестима пољопривредника, о протестима адвоката.

Аргументи за пролонгирање организовања избора

Клачар каже да је један од разлога за одлагање избора то што је недавно формирана влада.

Други разлог, напомиње извршни директор ЦЕСИД-а, је што може да дође до потрошње одређених људи који су ушли у ту владу, а које сматрају важним.

"Трећи разлог може да буде крајње интерне природе. Још увек није етаблиран нити формиран Покрет за народ и државу који би требало да буде изборни актер", рекао је Клачар.

Сматра да су можда најважнији разлози за одуговлачење расписивања избора што би излазак у сусрет студентским захтевима вероватно био погонско гориво за додатну мобилизацију и мотивацију људи.

"Данас је енергија ипак у паду и под број два врло је вероватно да власт калкулише и са тиме да ли би изборни резултати на крају били прихваћени, односно да ли би се могло са сигурношћу очекивати да би избори били и финални епилог", рекао је за РТС.

Истиче могућност да избори, иако предвиђени да реше политичку кризу, некада ту кризу и не реше.

Аргументи за што раније организовање избора

Доцент на ФПН-у Стефан Сурлић каже да постоје они који подржавају студенте али сматрају да ти избори не би били фер ако се не примене све одлуке Одихр-а и да се онда нека врста политичке агоније пролонгира.

"Ипак, овде говоримо о једној једногласности студената, говоримо о вишемесечним блокадама и људи који су изашли 15. марта, не верујем да као политиколог да је њихово незадовољство смањено", рекао је Сурлић.

Сматра да би било благотворно да се једна значајна ерупција незадовољства реши доласком нове легитимације људи који би водили земљу.

Организовање избора у што краћем року одговарало би властима, тврди Сурлић.

"Прво што би се криза, без обзира што она нема неке ефекте видљиве, продубљивала у друштву. Друго, зато што је власт до сада организовала изборе превремене већ четири пута од 2013. године и ту није постао неки велики разлог", подсећа доцент ФПН-а.

Тада су аргументи били да додатни легитимитет тако да би се у овом случају, наставља гост РТС-а, па би се поставило питање зашто не испитати легитимитет, ако постоји сагласност да постоји друштвена криза.

Троугао – власт, опозиција и студенти

У троуглу "власт, студенти, опозиција," опозиција је у најнезахвалнијој позицији, сматра Клачар.

"Из простог разлога што није кључни политички актер и што заправо своје одлуке мора да самерава најчешће према одлукама два друга кључна актера, а то су власти и студенти", представља ситуацију извршни директор ЦЕСИД-а.

Објашњава да опозиција мора све време да буде на трагу онога што студенти очекују, или са неким компромисним решењима како опозиција не би била перципирана од стране јавности као реметилачки фактор.

Очекује да ће опозиција врло вероватно у наредном периоду покушати да у директној комуникацији са студентима вероватно другачије дефинише студентску листу, како на крају не би морали да бирају између та два сценарија или да бланко подрже студентску листу или да самостално излазе на изборе.

Стефан Сурлић примећује да су потпуно различити погледи опозиције почев од оних који би потпуно абстинирали на наредним изборима, а како каже, уколико заиста подржавају студентске захтеве не види разлог да не стану иза њих.

"Постоји и тај момент 'Ми смо тресли шљиву годинама, а сад треба неко други да покупи плодове', али мислим да је то нека кратковида политичка порука. Да опозиционе странке, хтеле или не, њихово бирачко тело од њих очекује да они подрже евентуално студентску листу, тако да ће на овај или онај начин, вољно или невољно, опозиција стати, мислим, иза неке студентске листе", каже Сурлић у случају да се избори одрже у кратком временском периоду.